ПУТ У ЖИВОТ

 

ПУТ У ЖИВОТ
 

 
СЈЕДИЊУЈЕ НАС СВЕТО ПРАВОСЛАВЉЕ
 
Ваша светости, да ли бисте рекли неколико речи за “Информативни билтен” о међусобним односима православних помесних цркава и о вашој будућој посети Грузијској Православној Цркви?
 
– Вера у Једнога Бога у Светој Тројици, Оца, Сина и Светога Духа, вера у једну свету саборну апостолску Цркву јесте суштинско што нас православне сједињује једне с другима. Потребно је да сви православни хришћани данас потврђују заједничку веру нс само речима него и својим животом. На такав начин ми смо дужни да сведочимо о Сину Божијем у овом свету, који по речима апостола”у злу лежи” (1. Јов. 5, 19). Заједнички исповедати ту веру и јединство у Христу, циљ је наше посете Грузијској Православној Цркви и братском грузијском православном народу.
 
– Како оцењујете данашње стање односа Српске и Руске Православне Цркве?
 
– Српски и руски народ једно су, не само по крви, пореклу, него, пре свега, по нашој вери. У току историје нас је сједињавало свето православље. Вековима смо били Једно Тело у Христу и у светитељима. Тако остаје и данас. Руска и Српска православна Црква остаће једно. Ми у то чврсто верујемо, то ми знамо и осећамо.
 
– Каква је сада ситуација у Српској православној Цркви?
 
– Кроз векове ми смо се сачували, захваљујући вери која нам даје снагу за живот, ношење крста и жртвовање себе. По вери православној, наше мајке увек су училе децу, да је боље изгубити живот него сагрешити пред Богом. У наше време Српска православна црква је много страдала. Четири наше епархије потпуно су уништене, отежано је црквено управљање на три епархије, епископи не могу да живе у својим седиштима. Најтеже је то што је много људи изгинуло, бранећи своју кућу и своју слободу. Али чак кад и живот мора да се да, страдање је боље подносити и остати православни хришћанин, него дозволити нељудске поступке.
 
– Како гледате на резултате процеса за смиривања сукоба у бившој Југославији?
 
– Хвала Богу што је престао грађански рат међу народима бивше Југославије. Сваки рат је несрећа, али грађански рат је несрећа над несрећама. Ми се сви надамо да ће Господ помоћи да опстанемо и преживимо, не само биолошки, већ као хришћани, као народ Божији. На том тешком путу, ми смо дужни да увек будемо спремни да носимо свој крст, водећи рачуна о томе да ћемо сви ми стати пред праведни суд Сина Божијег, верујући Његовим речима да Он познаје своје верне.
 
– Шта мислите о оптужбама за национализам за који је Српска православна црква више пута оптуживана?
 
– Такве оптужбе су вишекратно упућиване на нашу адресу. Говорили су да су за нас важни интереси само српског народа. Али по Христовом Јеванђељу ми знамо да љубав према свом народу не искључује друге људе, без обзира на националне, језичке, па чак и верске разлике. Свети апостол Павле је говорио: Нема Jeвpeja ни Грка, ни роба, ни слободног, мушког или женског пола јер смо сви једно у Исусу Христу” (Гал. 3, 26). Ту се подразумевају сви народи у јединству Тела Христовог. Али исти апостол у Посланици Римљанима тврди следеће: “Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за будућу браћу своју, сроднике моје по тијелу, који су Израиљци, чије је усиновљење слава и завјет и закон и богослужење и обећања, чији су оци и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословени у вјекове” (Рим. 9,35). Такође нам је познат пример старозаветног пророка Мојсија, који је био усвојен од кћерке египатског фараона, али се одрекао привремене славе и одлучио за страдање са народом Божијим. Таква љубав према свом народу нема ничег заједно са самољубљем или шовинизмом.
 
– Како Ви видите будућу ситуацију на Балкану?
– Ако будемо живели као људи Божији то ће се на Балкану и у целом свету наћи места за све народе. А ако се угледамо на Каина, који је убио свог брата Авеља, онда ће и за двојицу људи на земљи бити претесно. Господ Исус Христос нас учи да увек будемо деца Божија и да волимо једни друге. Треба се сећати речи апостола Павла: “Ако је могуће, колико да вac стоји, имајте мир са људима” (Рим. 12, 18).
 
– Уочи празника Донске иконе Мајке Божије по повратку из Тбилисија, поглавар српске Православне Цркве са делегацијом архијереја и свештенослужитеља, посетио је московски Донски манастир где су Његова Светост патријарх московски и све Русије Алексије Други и Његова Светост патријарх Српски Павле одслужили свеноћно бденије.
 
“Информативни билтен” Москва,
август 1996.
превео ђакон Лука Новаковић

Comments are closed.