ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ШЕСТА
О искорењивању жеље за угодношћу
 
Речено је да само мали број људи проналази узани пут који води у живот вечни и да је потребно много труда да се прође кроз ту узану капију. Јер вам кажем, многи ће тражити да уђу и неће моћи (Лк. 13:24).
Објашњење овога може се наћи управо у нашој невољности да осуђујемо себе. Можда успевамо да на неки начин победимо неке своје велике и озбиљне грехове и пороке, али ту се заустављамо. Малим жељама допуштамо да слободно ничу како им је воља. Ми нисмо преваранти ни лопови, али волимо да оговарамо; нисмо алкохоличари, али зато пијемо кафу и чај и пушимо, кад год нам се прохте. И наше срце је једнако пуно сопствених хтења: корење није ишчупано и ми лутамо унаоколо уплетени у коров који је изникао из тла нашег самосажаљења.
Устреми се на ту своју склоност ка самосажаљењу, јер је она корен свакога зла које те спопада. Да ниси тако пун самосажаљивости, врло брзо би увидео да смо сами криви за зло које нас спопада, јер одбијамо да схватимо да је то у суштини за нас добро. Сажаљивањем самога себе помрачује ти се вид. Самилост осећаш само према себи и, као резултат тога, видици ти се затварају. Твоја лјубав закључана је у теби самоме. Ослободи је, па ће и зло отићи од тебе.
Потискуј своје погибељне слабости и жеље за угодностима, нападај их са свих страна! Згази своју сласт за уживањем, не дај јој места ни да дише. Буди строг према себи; не допусти својој плоти да уступи пред митом које непрестано тражи. Јер, свака страст јача уколико се понавља, али изумире ако се не потхрањује.
Али пази да се не догоди да, забравивши улазна врата злу, у исто време не отшкринеш задња врата, на које оно може вешто да се поново увуче, само у другом облику.
Какву корист имаш ако, рецимо, одлучиш да спаваш на тврдом душеку, али се зато излежаваш у врелој купки? Или, ако покушаваш да оставиш пушење, али допушташ своме језику да оговара? Или, ако успеш да обуздаш свој језик, али наставиш да читаш узбудљиве романе? Или можда оставиш романе, али се препушташ маштаријама и “севдаху?”
Све су то различити облици једне те исте ствари: твоје незасите жеље за задовољењем сопствене потребе за угодношћу.
Мораш да започнеш са искорењивањем те жеље да будеш окружен пријатним стварима, да ти буде удобно, да будеш задовољан. Мораш да научиш да волиш и трпиш тугу, бол, сиромаштво, тежак живот. Мораш да научиш да у тишини следиш заповести Господње: да не изговараш празне речи, да се не дотерујеш и украшаваш, да будеш послушан претпостављеноме, да не гледаш са жељом у срцу на жене, да се не гневиш, и још много тога. Јер све те заповести нису нам дате да бисмо се ми понашали као да оне не постоје, већ да бисмо их испуњавали: да је другачије, милостиви Господ нас не би оптеретио њима. Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрече себе (Мат 16:24), вели нам Господ, препуштајући нама, и нашој вољи, нашем сопственом нахођењу да се одрекнемо себе.