ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ДВАДЕСЕТТРЕЋА
О тмурним временима
 
Време се менја – од облачног ка сунчаном, од ведрог ка кишном. Тако је и са људском природом. Мораш очекивати да ће понекад тамни облаци закрити сунце. Чак су и светитељи имали своје мрачне тренутке, часове, дане, па и године. Говорили су тада да су “од Бога остављени”, како би у своју свест урезали сазнање да су сами од себе, без Његове помоћи уистину бедни. Оваква мрачна времена, када нам се чини да је све бесмислено, глупо и залудно, када нас нападају сумње и свакојака искушења, неминовна су. Али чак се и такви тренуци могу искористити за добру жетву.
Следећи пример Св. Марије Египатске може нам помоћи да превазиђемо тешке тренутке мрака. Она је четрдесет осам година живела у зајорданској пустињи и када су је спопадала искушења, када су је сећања на њен пређашњи грешни живот у Александрији мамила да напусти пустињу у коју је својом вољом отишла, легла би на земљу, вапила Богу за помоћ и није се дизала док јој се срце не би смирило. Прве године јој беху тешке; понекад је морала овако да лежи и по неколико дана; но после седамнаест година стекла је мир.
Када наиђу овакви дани, повуци се у тишину. Не подлежи искушењу да излазиш у друштво, не тражи забаву. Немој жалити себе, немој тражити утеху ни у чему, већ се усрдно моли Господу овако: Боже, похитај да ме избавиш, Господе да ми помогнеш (Пс. 70:1)! Затворен сам и не могу изаћи (Пс. 88:8). Праву помоћ не можеш очекивати од другог извора. Немој бацати у воду све што си до сада стекао зарад случајне добити. Сада је тренутак када се испитује дуготрпељивост твоја и истрајност. Издржиш ли овај испит, заблагодари Богу који ти даде снагу за то. Не издржиш ли, одмах се подигни, помоли се за милост и помисли: добио сам оно што сам заслужио. Сам тај пад је твоја казна. Исувише си се ослањао на себе, и сада си у прилици да видиш чему те је то одвело. Сада имаш искуство – не заборави да заблагодариш за њега.