ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ДВАДЕСЕТА
О посту
 
У твом стражењу помоћи ће ти пост који није ни изнад, ни испод твојих могућности. О Божанским стварима се не размишља са пуним стомаком, кажу подвижници. Чак и најједноставније тајне Свете Тројице скривене су од оних који су добро ухрањени. Сам Христос нам је дао пример својим дугим постом: пре него што ће победити искушење ђавола, постио је четрдесет дана. Јесмо ли ми ишта бољи од Њега? Гле, анђели приступише и служаху му (Мат. 4:11). Анђели чекају и теби да приступе.
Св. Јован Лествичник каже да пост раслабљује говорљивост. Пост ослобађа и даје крила састрадалној љубави, он је стража нашој послушности, уништава зле мисли и искорењује окамењеност срца. Пост је рајска капија: ускраћивањем хране стомаку, срце се смирује. Онај који пости, моли се трезвеног ума, а ум неуздржаних испуњен је нечистим маштањима и мислима.
Пост је израз љубави и вере у коме се зарад небеских жртвују земаљска добра. Великим делом наше мисли су обузете преживљавањем и задовољавањем стомака и ми желимо да се таквих мисли ослободимо. Пост је пут ка ослобађању од себичних жеља и неопходан ослонац у борби против њих. Уз молитву, пост је један од најбогатијих дарова људском роду, кога брижљиво држе и чувају они који су само једном пробали нјегову благодат.
Док постимо, у нама расте благодарност према Њему који је људима даровао могућност поста. Пост отвара врата ка пределима које смо једва наслутили: живот и све што се око нас догађа видимо у новој светлости, а време које хита добија нови, задивљујући и богати смисао. Бдење узроковано пипањем и сударањем у мраку наших мисли сада замењује бдење просветљености; тескобно трагање замењено је тихим прихватањем, благодарношћу и смирењем. Наизглед огромни, нерешиви проблеми сада се отварају као зрели цветни пупољци: са молитвом, постом и бдењем, можемо покуцати на било која врата.
У овоме налазимо одговор зашто Свети Оци пост често користе као јединицу мере: онај који много пости, велику љубав има, а ономе који велику љубав има опраштају се многи гријеси (Лк. 7:47). Онај који много пости, много и добија.
Свети Оци препоручују “умерен” пост: не треба постом прекомерно изнуривати тело, јер тиме и душа трпи. Не треба ни одједанпут започети пост – за све је потребно вежбање, а свако треба да узме у обзир своју природу и посао којим се бави. Онај који бира храну коју ће јести, чини тако себи на осуду, јер је сва храна дар од Бога; ипак, препоручљиво је избегавати ону храну која поспешује апетит и тежину тела: јаке зачине, месо, опојна пића и свако стомакоугађање. Што се осталог тиче, кажу Свети Оци, може се јести све што није скупо и што је приступачно. Под “умереним”, они подразумевају један оброк дневно, и то лаган, да се стомак не би презаситио.
 

   

Comments are closed.