ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА
О молитви
 
Човек који одлучи да започне редовне јутарње гимнастичке вежбе обично тако чини, не због тога што већ има физичку кондицију какву жели, већ да би је стекао, јер је нема. Тек када нешто стекнемо, могуће нам је да се старамо да то и одржимо, а дотле се наше старање састоји из тога да то нешто задобијемо.
Стога, започни своје вежбе и не очекуј од себе ништа. Ако имаш ту срећу да спаваш сам у соби, моћи ћеш сасвим дословно и без тешкоћа да пратиш упутства наведена у Православном молитвенику:
“Пренувши се из сна и прибравши, устани без лености и пре сваког дугог дела, стани са трепетом пред Свевидећег Цара и, закрштавајући се, реци:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Затим постој мало ћутећи, док се не утишају сва твоја чула и мисли твоје не оставе све земно. Затим, начини три поклона, и са духовном пажњом почни да се молиш овако:
Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога.”
Затим, настави да изговараш молитве по реду, прво молитву Светоме Духу, затим поклоњење Светој Тројици, па молитву Господњу “Оче Наш.” То су молитве које предстоје читавом јутарњем правилу. Боље је са пажњом и у миру прочитати само неколико јутарњих молитава, него нестрпљиво и у журби прочитати цело правило. На овим молитвама почива саборно искуство Цркве, кроз њих улазиш у молитвену заједницу са осталим верујућим људима, Хришћанима. Ниси сам: ћелија си у телу Цркве, телу Христовом. Кроз те молитве научићеш се трпљењу које је неопходно не само за тело, већ и за срце и за ум, тим молитвама се гради вера.
Исправна и савршена молитва је она у којој и наша мисао и наше осећање усвајају речи молитве; стога је приликом молитве неопходна крајња пажња. Не допусти мислима својим да лутају, опет и опет их зауздавај, увек се врати на оно место на коме ти је молитвена пажња попустила. На исти начин можеш читати и Псалтир, поготову ако немаш молитвеник. На тај начин се учиш стрпљењу и пажњи.
Човек који стоји поред отвореног прозора чује све звуке који допиру са улице, и немогуће му је да их одстрани. Ипак, он може да гласовима са улице поклони своју пажњу, а може и да их уопште не примећује. И човека који се моли стално опседа читава бујица неприкладних мисли, осећања и утисака. Прекинути овај прилив упорних мисли исто је толико немогуће као прекинути продор свежег ваздуха у отворену просторију. Ипак, до нас је да ли ћемо обратити пажњу на те помисли или не. Светитељи кажу да се и то учи вежбањем.
Када се молиш, ти сам мораш тиховати. Не смеш искати од Бога задовољење својих земаљских жеља, већ говорити: “Да буде воља Твоја.” Не приличи да Бога користиш као “посилног.” Ти сам ћути, нека молитва говори..
Молитва, каже св. Василије Велики, мора имати четири елемента: поклоњење Богу, благодарење, исповедање грехова и прозбу за спасење.
Приликом молитве немој се старати о неким својим личним стварима, нити се молити за тако што, већ ишти најприје Царство Божје, и правду Нјегову, и ово ће ти се све додати (Мат. 6:33).
Онај који не може да потчини своју вољу, а самим тим ни своју молитву и да учини да се ова подудара са вољом Божјом, наићиће на многе препреке у свом труду и стално ће упадати у непријатељску заседу. Обузимаће га незадовољство, гнев или нерасположење, биваће збуњен, нестрпљив, или забринут, а у таквом стању нико не може да пребива у молитви.
Молитва која се приноси Богу док човек има било каквог разлога да осуђује свога ближњега, нечиста је молитва. Постоји само једна особа коју онај који се моли сме и мора да осуђује, а то је он сам. Без самоосуђивања, твоја је молитва безвредна, исто као и кад у срцу своме осуђујеш некога. Можда се питаш: како се ово постиже? Одговор је: молитвом.
Нека те не плаши суша која у теби влада. Животодавни дажд долази с Неба, а не са испуцале земље твоје која рађа само трње и коров (1 Мојс.3:18). Немој чекати на неко “станје” екстазе, усхићења, или било каквог душевног заноса обремењеног твојим земаљским жељама. Трпите и тугујте и плачите (Јаковљ.4:9). Имај на уму своју смртност и вапи Господу за милост. Остало зависи од Њега.