ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ТРИНАЕСТА
О напредовању у дубину
 
Све ово што споља почиње да на нама бива уочљиво води нас ка унутрашњим покретима који се догађају дубоко у нама, као када љуштимо лук и скидамо слојеве један за другим, па на крају доспемо до саме средине лука, до срца из којега се према светлости дана пробија нови изданак.. Тамо, у најдубље смештеној одаји твога бића, угледаћеш небеску одају; према Св. Исаку Сирину, те две одаје су једна.
Сада, када се трудиш да сиђеш у најдубљи део себе, постаћеш свестан, осим свог правог лица, онога што Св. Исихије Јерусалимски назива мрачним лицима “мислених црнаца”, онога што Св. Макарије Египатски упоређује са змијом која се тамо угнездила и својим уједом ранила онај најважнији за живот део твоје душе. Ако си успео да усмртиш ту змију, каже он, можеш се хвалити чистотом својом пред Богом; али ако ниси, смерно се, као грешник који потребује милост, поклони, и помоли Богу за све оно што се у теби дубоко крије.
Како онда ми који никада нисмо упознали сопствено срце, уопште и да започнемо овај рад? Стојимо напољу; но покуцајмо, као што Господ заповеда, постом и молитвом: куцајте и отвориће вам се (Мат. 7:7). Куцати значи делати, а ако стојимо чврсто у речи Господњој, у сиромаштву, у смерности, у свему што нам налаже Јеванђеље, ако обдан и обноћ лупамо на духовна врата Бога нашег, добићемо оно што тражимо. Ко хоће, може да избегне из мрака и заточеништва и изиђе на слободу кроз ова врата. Тада има пред собом пут који води ка духовној слободи, могућност да достигне до самога Христа, Цара Небескога, поручује Св. Макарије.
 

   

Comments are closed.