ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ДВАНАЕСТА
О послушности
 
Послушност је још једно неопходно оруђе у борби против наше себичне воље. Послушношћу одсецамо телесне удове како бисмо лакше могли радити помоћу духовних, каже Св. Јован Лествичник. И опет, послушност представља смрт воље, но из ње тада израста смерност.
Имај на уму да си својом слободном вољом себе предао у ропство, и нека те крст који носиш око врата подсећа на то: путем ропства ти ходиш према истинској слободи. Има ли роб своју вољу? Нема: он се мора научити послушности.
Можда ћеш запитати: послушност – према коме? Светитељи одговарају: слушајте старјешине своје и повинујте им се (Јевр.13:17). Ко су моје старешине, питаш се? Где да их потражим, данас, када је тако тешко наићи на правог путеводитеља? А Свети Оци нам одговарају: Света Црква је и ово предвидела. Зато нам је Она, још од времена апостола, подарила учитеља који превазилази све друге учитеље и који нас може дотаћи на сваком месту, где год се ми налазили и у којим год условима живели. Живели ми у селу или у граду, у браку или девствено, у сиромаштву или изобиљу, тај је учитељ увек са нама, а ми увек имамо прилику да покажемо своју послушност према њему. Желиш ли да знаш ко је он? Име му је пост.
Богу наш пост није потребан. Нису Му потребне чак ни наше молитве. Не може се размишљати о Савршеноме као о некоме коме било шта може недостајати, а што бисмо ми, створења Његова, могла да Му пружимо. Нити је Њему потребно било шта наше, но ипак, како вели Св. Јован Златоусти, ради нашег спасења Он нам допушта да Му приносимо жртве.
Највећа жртва коју можемо принети Господу, то смо ми сами. То не можемо учинити ако се претходно не одрекнемо сопствене воље. То се постиже послушношћу, а послушност се стиче вежбањем. Најбољи начин вежбања је онај који нам је дала наша Света Црква, прописавши нам посне дане и вишедневне постове.
Поред поста, има и других прилика када можемо да се вежбамо у послушности. Сусрећемо се са њима свакодневно, на сваком кораку, потребно је само да их препознамо. Гле, супруга ти говори да понесеш капут, учини јој по вољи, послушај је. Колега са посла те моли да идеш кући његовим путем; пођи, вежбај се послушности. Мало дете тражи од тебе пажњу и друштво; колико можеш, удовољи његовим жељама, и то је послушност. Ни искушеник у манастиру нема толико прилике да испољи послушност колико ти имаш у сопственом дому, на послу, у односима са ближњима.
Послушност руши многе препреке. Док ти се срце вежба у непружању отпора, постижеш слободу и мир. Испољиш ли послушност, бодљикаво жбуње се савија пред тобом. Тада љубав добија отворен простор у коме може да се креће. Послушношћу сламаш свој понос, своју жељу за опирањем, своју овосветску мудрост, своју тврдоглавост, све оно што те држи заробљеним у тврдој чаури. Докле год пребиваш у тој чаури, ти не можеш срести Бога љубави и слободе.
Зато дакле, научи да се радујеш када ти се укаже прилика да покажеш послушност. Непотребно је да такву прилику тражиш, јер на тај начин можеш лако пасти у извештачену понизност која те може одвести у прелесно задовољство сопственом праведношћу. Можеш бити сиуран да ће ти бити дато онолико прилика за послушност колико ти је потребно, и то таквих које су за тебе најбоље. Но, приметиш ли да си пропустио једну такву прилику, осуђуј себе; понео си се као морнар који није искористио добар ветар да би стигао у своју луку.
Ветар не брине да ли га је морнар искористио или не, али за морнара, тај ветар је неопходан како би стигао у своју луку. Тако треба да размишљаш о послушности, као и о свим другим средствима која су ти од Свете Тројице дата.
 

   

Comments are closed.