ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ДЕВЕТА
О побеђивању света
 
Св. Василије Велики каже: човек се не може приближити познању истине док му је срце узнемирено. Морамо, зато, избегавати све што нам узбуркује срце, изазива сметеност, узбуђује нас, острашћује, или узнемирава. Морамо се што је могуће више ослободити од сваке бриге и бављења сујетним стварима. Када служимо Господу, не смемо се бринути и узнемиравати за много, већ вазда држати на уму да је само једно потребно (Лк. 10:41).
Да бисмо се окупали, потребно је прво да свучемо са себе одећу. Тако је и са срцем: оно се мора ослободити од спољњег, световног омотача, да би Онај који омива срца имао к њему слободан приступ. Благородни сунчеви зраци не могу допрети до коже уколико је прво не разоткријемо и не скинемо одећу са себе. Тако је и са исцељујућом и животодавном силом Духа.
Свуци, дакле, одећу. Ускраћуј себи све што доприноси уживању, удобности и забави, све што уљуљкује и мази чула, али тако да нико око тебе то не примети. Који није са мном, против мене је (Мат. 12:30), оно што се не изгради, руши се. Сљушти са себе своје свакодневене потребе и навике друштвеног понашања. Учини то тихо, неупадљиво, са чврстом намером, не исувише нагло, али темељито. Постепено одсеци што је могуће више уза које те везују за спољни свет: позиве, концерте, личну својину, а нарочито све што је у свијету: похоту тјелесну и похоту очију, и надменост живљења, јер све то није од Оца, него је од свијета (1Јн. 2:16).
Шта је, дакле, свет? Не треба да замишљаш свет као нешто грешно, нити као нешто опипљиво. Свет је, објашњава Св. Макарије Египатски, омотач сачињен од тамних пламенова који окружују срце и одсецају га од Дрвета Живота. Свет је све оно што нас заробљава задовољавањем наших чула, онај део нас који није познао Бога (Јн. 17:25).
Према томе, свету припадају наше жеље и пориви. Св. Исак Сирин их набраја овако: склоност ка богатству, стицању и поседовању разних ствари; нагон за телесним уживањима; тежња за почастима, која је корен завидљивости; жеља да се осваја и да се одлучује; гордељивост због славе коју доноси власт; склоност ка дотеривању и допадању; потреба за похвалама; брига за телесно благостање. Све то је свет, и све се те жеље на варљив начин мешају и сједињују у нама како би нас заробиле тешким оковима.
Ако желиш да се ослободиш тих окова, посматрај себе у светлу наведених жеља и јасно ћеш видети против чега све мораш да се бориш да би се приближио Богу. Јер, пријатељство према свијету је непријатељство према Богу и који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје (Јаковљ. 4:4). Широк поглед са врха планине се постиже само ако се напусти узана долина и сва уживања и светске ствари везане за њу. Нико не може два господара служити (Мат. 6:24), и немогуће је пребивати у исто време на врху планине и у њеном подножју.
Да би себи олакшао пењање на тој узбрдици и да би лакше одбацио свој тешки терет, често постављај себи оваква питања: идем ли ја на овај концерт, или у биоскоп, зарад добра ближњега свога, или зарад мога уживања? Да ли на овој коктел-забави ја уистину разапињем своју плот? Ако одем на ово туристичко путовање, или ако купим ту и ту ствар, јесам ли тиме распродао своје имање и поделио сиромасима? Да ли изнуравам своје тијело и савлађујем га (1 Кор.9:27) тиме што ћу се извалити на кауч да прочитам новине? Питања се могу мењати и додавати нова већ према твојим навикама и њиховом односу према ономе што нам налаже Свето Јеванђеље. У свако време имај на уму да онај који је вјеран у најмањем и у многом је вјеран (Лк.16:10). Не бој се бола који прати ову борбу, он ти помаже да се уздигнеш из уске долине у којој си живео угађајући чулима, чинећи вољу тела и помисли (Еф.2:3).
Таква питања постављај самоме себи без милости, стално и без престанка. Али пази: постављај их једино себи, а никада, чак ни у мислима, другоме. Чим такво питање усмериш од себе, ближњему твоме, уместо ка себи, ти си себе ставио у положај судије, а самим тим си одмах и себе осудио. Отео си сам себи оно што си трудом и уздржавањем задобио, начинио си један корак напред, али десет уназад. Тада имаш разлога да плачеш над својом тврдоглавошћу, над неуспехом да се поправиш, над својом гордошћу.
 

   

Comments are closed.