ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ПРИБЛИЖАВАЊЕ НЕПРЕКИДНОМ ПРИПРЕМАЊУ
 
а) У вези са припремањем:
 
1) Држати све велике постове, или време постова проводити у испошћавању, што је више од уздржања, тако да сама плот осети губитак, недостатак, слабост. За припремање се одваја известан број дана за време поста, када се сви послови остављају по страни, и када се читаво биће усмерава искључиво ка очишћењу савести. За остало време поста обављамо уобичајене послове, сам пост се ограничава (умањује) и друга духовна занимања одређују се према могућностима. Већ само притешњавање плоти, праћено лишавањем свих наслада, онако како приличи времену туговања, растерећује дух и привлачи милост Божију. Како је то снажно средство за одуховљење!
2) Држање поста средом и петком. Ово с времена на време снажно подсећа човека на чињеницу да није слободан, већ је у ропству, да носи бреме; то кроти бујицу чулности, дарујући нам трезвеност и бодрост, па се може упоредити са повременим обуздавањем помамног пастува оглавином и војкама.
3) Одређивање поста и за неке друге дане, нарочито за понедељак, као што је обичај. Неки се лишавају извесних врста хране и непрестано посте, неки једу сваки други дан, и слично.Постоје различите врсте поста, и све су оне корисне, а препоручују се у складу са снагом и усрђем сваког појединца.
 
Припремање је једнократно, али његов дух треба довести до непрекидности; ради постизања овога ваља прибегавати различитим занимањима, која доприносе укорењивању непрекидног припремања.
Припремање обухвата три освештавајућа делања – држање поста, исповедање и причешћивање. Зато та три делања треба довести до, колико је то могуће, непрекидности, или што веће учестаности. Ради овога треба:
 
б) У вези са исповешћу:
 
1) Сваки грех који оптерећује савест треба што преочистити покајањем, не ишчекујући одређено време за припрему.Добро је не носити га на души ни један дан, а најбоље ни час, јер грех одгони благодат, лишава нас молитвене смелости, доводи до огрубелости и хладноће, и то тим више што се дуже носи. Онајко покајањем избаци грех из себе оросиће се сузама умиљења.
2) Сваки дан, одлазећи на починак, треба да исповедамо Господу грехе своје, да Му откривамо све нечисто у нашим помислима, жељама, чувствима (осећањима), страсним покретима, па и у, рекло би се, ваљаним делима, и то са покајним чувством(осећањем), као нешто што се десило и против наше воље, али што ипак постоји у нама, чинећи нас нечистим и ништавним пред Богом и сопственим чувством (осећањем) чистоте и савршенства. Одлазећи на починак, ваља имати осећај да одлазимо на онај свет; а исповест нас припрема за то. Ваља знати да све што смо током дана стекли у сну постаје наша природа, па је зато неопходно све унапред преиспитати и оно рђаво одбацити са скрушеношћу, да би се у нама задржало само оно чисто.
3) Свакога трена исповедати Свевидећем Богу сваку помисао, жељу, осећање и сваки порочни, нечисти порив, чим тога постанемо свесни; ово ваља чинити са скрушеношћу духа, молећи за опроштај и за даривање снаге која ће нам помоћи да то касније избегнемо. Тако ћемо се тога трена очистити од нечистоте. Овакво делање веома је спасоносно. Оно се може упоредити са трљањем очију када ветар наноси прашину у лице. То делање захтева најстрожу пажњу срца. Онај ко је сабран у одаји свога срца стално је усрдан и ревностан. Међутим, ако греховне и страсне помисли и жеље не одбацујемо са скрушеношћу и покајањем, на срцу нам остаје рана. А колико је само неприметних рана, огреботина и убоја! Стога није чудно што се због њих дух гаси и човек пада. Када једна помисао сустиже другу, лако се рађа страсна жеља; када жеља сустиже жељу, рађа се сагласност, а затим следи унутарња прељуба и пад. Онај ко се непрестано каје стално очишћује своје биће и поравнава пут пред собом.
4) Треба бити отворен, односно откривати другој особи са којом смо у јединомислију или духовном оцу сваку недоумицу, све што нас смућује или сваку нову спознају, с тим да та особа то процени и изрекне свој суд. На тај начин избегавају се застоји и скретања у духовном животу, стиче се навика самосталног одлучивања, и, следствено томе, чува се време, које се некада троши на испразне маштарије. А најважнија последица тога јесте стална сигурност, непоколебива чврстина убеђења, са којом је у вези и снага воље, као и истрајност у делању.
Свим овим делањима исповест заиста постаје непрекидна. Дух се држи у скрушености, умиљењу, самоунижењу, молитвеном припадању Господу, другим речима, дух живи. А то је најпримереније за очување духа ревности и жара усрђа, те због тога многи читаво своје духовно делање, као и оно што другима препоручују, сажимају у једно: кај се свакога трена и плачи због греха својих.
 
в) У вези са причешћивањем:
 
1) Одлазити што је могуће чешће на литургију, и за време њеног вршења стајати у чврстој и светлој вери у жртву Божију која се тада свршава. Тајна Тела и Крви Господње за Хришћане је и храна и жртва. На литургији се не причешћују сви,нити се причешћују увек, али се жртва приноси од свију и за све.Због тога су сви дужни да учествују у Литургији – са вером, са болном скрушеношћу због грехова, са понизним припадањем Господу, Који Себе приноси на жртву као Агнца за живот света.Већ само живо сазерцање ове Тајне снажно оживљава и буди дух. Вера и скрушеност увек доносе очишћење греха, а неретко и скривени Господњи дотицај човековог срца, којим се оно наслађује и оживљава – а то је својеврсно причешћивање у духу.
Дотицај Господњи слађи је од меда и шећера и више крепи од свих укрепљујућих духовних средстава. Али ваља имати на уму да је он у потпуности дар Божији, и да од Самог Господа зависи када ће га, коме и како подарити. Хришћанин треба да га прихвата са страхом Божијим и радошћу, веселећи се ако га се удостоји; али не треба се напрезати да до тога дође, не измишљати могућне начине за постизање тога, не испитивати да ли је до тога дошло и да ли је оно што се осећа заиста дотицај Господњи. Ово препоручујемо да би се избегло преузношење и да би се предупредила преласт.
2) Ако не можеш да будеш у храму, час када се свршава свештена и Божанска жртва немој оставити без уздисаја и обраћања Богу; ако можеш, стани на молитву и учини неколико поклона. Страшне појаве у природи сву твар нагоне на дрхтање:тако бива код грмљавине, земљотреса, силне буре. А у тренуткусвршавања Божанствене жртве у храму се дешава нешто најстрашније, најузвишеније и на земљи и на небу, али се то чини невидљиво, духовно, пред лицем Безграничног Тријединог Бога,Светих Ангела и свију чинова Небеске Цркве, пред оком вере свих који се подвизавају и који живе на земљи; то се дешава невидљиво, али због тога не мање реално. Стога онај ко верује у Господа не сме да ове тренутке оставља без пажње. А када их се сећамо, самим тим сећањем разгорева се дух и вазноси ка Богу, чиме се и привлачи благодат.
На описани начин делања која сачињавају припрему за исповест и причешће могу да се приближе непрекидности, те да, заједно са унутарњим делањем, одржавају жар ревности и дух богоискатељства у сталној напетости и снази, а помоћу тога и да све душевно-телесне подвиге претварају у спасоносна средства за узрастање и јачање у духу нашег унутарњег човека.
Овакав је најопштији поредак руководствених правила. Будући да је заснован на самој суштини живота, тај поредак суштаствено је неопходан свакоме ко трага за Господом. На овом месту указали смо само на начела, дух и снагу тих правила: на пример, у односу према телу то је неугађање плоти и свим телесним функцијама; у погледу свакодневног (спољашњег) живота – удаљавање од свега што је прожето духом страсти, спутавање свих душевних снага и пребивање под утицајем благодатних средстава. Ово су суштаствене тачке подвижничке делатности. Што се тиче примене ових начела, она може бити веома различита, у складу са разноврсним стањима појединаца, тако да се никако не може свима прописати једно правило. На пример, ради исцељења ума у њега ваља утиснути Божанске истине, онако како их тумачи Света Црква. То се може учинити читањем, слушањем, кроз духовне разговоре, или се преузети из речи Божије, светоотачког учења, житија Светих и проповеди. Духовни отац дужан је да води рачуна коме је какав начин делања најпримеренији и како може да га испуни. Није толико важно који начин делања коме одговара, важно је делати. Стога, премда је у бити јединствено, подвижништво се пројављује у бескрајно разноврсним спољашњим облицима. Ваља само знати да је духовни отац који гаси дух ревности различитим попуштањима и индулгенцијама, или умирује и успокојава охладнеле заправо упропастилац душа и убица; један је само пут, тесан и мукотрпан.
Најпотпуније и најуспешније се све о чему смо говорили испуњава у монаштву. То је начин живота који у најбољем, најчистијем и најсавршенијем виду остварује захтеве подвижништва, и то управо у живљењу по духу. Монаховање је тежак и покајнички начин живота: у њему су увек они који духовно руководе и они духовно руковођени; по својој бити удаљено је од свега спољашњег, подразумева спутаност у погледу телесних потреба, а пружа најшири простор за различита духовна занимања, за читање, богослужење, молитве, послушање; монаховање је нарочито прилагођено делатном искорењивању страсти, како у општем поретку – преко нестицања (сиромаштвољубља), строгости, неспокојства, тако и у посебном, појединачном поретку под руководством духовног оца. Због тога у пажљивом монаху брзо сазрева унутарње стремљење ка Богу, ради његовог одлучног самопожртвовања и удаљавања од свега, зарад веће могућности пребивања у себи и зарад преизобилног испуњавања духом молитве. Из овог разлога ће пажљив монах брзо узнапредовати до безмолвија, осамљивања ума, те ће се и посветити тиховању – у осамљеном манастиру или затворништву.

7 Comments

  1. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

  2. Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Библиотекар

      Брате, хвала за коментар. Књиге су са старог на нови сајт пребачене аутоматски и предстоји им коначно дотеривање што смо већ почели да радимо. Ово укључује и слике и додатне фајлове где буде потребе. Молимо вас за још мало стрпљења. Хвала!

  3. Gdje je deo “Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae “? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Библиотекар

      Драги брате, које издање књиге имаш? Ми смо овде поставили шта је било у оригиналном издању.

      • Поштовани брате,
        Поднаслов “Савети и упозорења која се тичу младићког узраста ” колико видим није посебно издвојен у овом издању књиге коју је издала Светигора, већ се тај текст налази у оквиру поднаслова “Деловање на срце”. У издању коју је издао Образ Светачки/Очев Дом из 2013. године тај текст је посебно издвојен у оквиру првог поглавља књиге са наведеним поднасловом.
        Свако добро од Бога Вам желим.

        • Библиотекар

          Брате Угљеша, да ли би могао да сликаш или скенираш те странице из обе књиге које наводиш и пошаљеш на [email protected]? Хвала!