ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
3) ПОРЕДАК СПОЉАШЊЕГ ЖИВОТА ПО ДУХУ НОВОГ ЖИВОТА
 
Све што се односи на поредак спољашњег живљења по духу новог живота може се назвати удаљавањем од света, односно одгоњењем духа овога света из читавог протицања нашег спољашњег живљења. “Ја вас изабрах од света”, односно издвојих, казао је Господ Апостолима Својим. Исто то Господ чини посредством благодати Своје и са сваким ко у Њега верује, удаљујући његов дух од света. Само обраћење Богу састоји се у одвраћању свести од пустошног света и отварању пред њом новог, духовног света. Али оно што се у почетку невидљиво свршило у духу, доцније, у животу, ваља да се свршава на делу, да буде постојано правило. Ко тражи Господа, треба да се удаљава од света.
Под светом се подразумева све оно страсно, ташто, греховно што испуњава приватни, породични и друштвени живот и представља њихове обичаје и норме. Због тога удаљавање од света не значи бежање од породице или друштва, већ одбацивање норми, обичаја, правила, навика, захтева супротних духу Христовом који примисмо и који сазрева у нама. Припадност друштву и породици благословена је пред Богом; због тога њих не треба одбацивати нити презирати, а то се односи и на све што је везано за њихово суштинско благоустројење. Али све похотно и страсно што се овамо умешало, као штетну израслину која их нагрђује, треба презрети и одбацити. Побећи од света значи учврстити се у истинској припадности друштву и породици, а све остало примати као да нас се не тиче, као да нам је туђе. “И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају” (1. Кор. 7, 31).
Разлог због чега овако треба чинити очигледан је сам по себи. Све оно што је испуњено страстима и таштином неминовно у нашу душу уноси то исто, распаљујући или укорењујући у њој страст. Као што ће се човек који дотакне нешто чађаво огаравити, и као што ће онај ко се приближи ватри бити опаљен, тако ће и онај који има удела у делима овога света бити прожет страсним и Богу мрским. Због тога покајник који се нађе у свету изнова пада, док невин и чист човек бива развраћен. То је готово неизбежно. Истог трена се помрачује ум, рађа се заборавност, слабост, расејаност и поробљеност, затим и озлеђивање срца, потом страст и рђаво дело, и човек је пао. О томе сведоче и бројни случајеви падања у разврат, а исто тако и сви који су се обратили Богу с покајањем и који се сада клоне обичаја света као огња.
А шта и како ваља оставити учи нас више искуство него штиво.
Основни закон је следећи: ваља оставити све што нредставља опасност за нови живот, све што разгорева страст, изазива таштину и гаси дух; а колико је само тога! Нека мера удаљавања од света свакоме буде његово срце, испуњено искреним трагањем за спасењем, без неискрености и претварања, без тежње за похвалама других. Данашњим Хришћанима ваља одбацити и изменити све – од идења у позориште, на балове, плесове, концерте, преко певања, путовања, шетњи, познанстава, шала, духовитости, смејања, испразног провођења времена, па све до времена устајања, одласка на починак, обедовања, и слично. У друго време, на другим местима, у другачијим околностима може се и другачије поступити. Али мерило је увек исто: одбаци све што је опасно и штетно по духовни живот, све што гаси дух. А шта је то конкретно? Неко, рецимо, мора да одбаци и нешто што се чини безначајном ситницом, попут шетње по одређеним местима, са одређеном особом… “Све ми је дозвољено, али све не користи” (1. Кор. 6,12).
Из овога следи да остављање света није ништа друго до преиспитивање и очишћење свеукупног свога спољашњег живота, одбацивање свега страсног и његово замењивање чистим, оним што није препрека, већ подстицај за духовни живот, и то на породичном, личном и друштвеном плану; уопште, успостављање норми свог спољашњег понашања у дому и изван њега, службено и приватно. Према захтевима духа новог живота потребно је све подредити одговарајућим правилима, успоставити поредак у дому којим би све било обухваћено, поредак на послу, у познанствима и односима са другим људима (с киме, када и како).
Како то учинити? Нека свако чини како може, али само нека ради на томе, разборито и трезвено, руковођен саветима духовног оца или човека у кога има поверења. Неки то чине одједанпут, и изгледа да је то боље, док је другима потребно више времена. Најважније је од првог тренутка свим срцем омрзнути све што је од света, све греховно, и постати стран свету, не желети га и не наслађивати се њиме. “Не љубите света ни оно што је у свету”. Након тог унутарњег остављања света видљиво удаљавање од њега може да наступи и нагло, и лагано. Човек духом слаб неће бити у стању да подвесе дуготрајно одвајање од света неће издржати, раслабиће се и пасти. Такви су нарочито људи обузети плотским страстима које задобијају снагу друге природе. Због тога овакви морају да се одједном одвоје од свега и да се удаље од места где су се ваљали у греховној каљузи. Човек снажна духа и испуњен ревношћу издржаће и дуготрајније одбацивање света. Па ипак, и једноме и другоме је апсолутно неопходно да од првог тренутка обраћења одлучно прекину сваки додир са греховним светом и са свим што Је од света, док се не васпоставе облици новог живота. Исто тако се тек пресађено дрво ограђује од ветра, пошто га он, макар био и слабији, може оборити, јер дрво још није пустило корен.
Помисао да је могућно живети као Хришћанин и држати се овога света и његових норми испразна је и преласна. Ко живи овако, научиће се само фарисејству и претварању, што значи да ће бити хришћанин само у својој уобразиљи, а не и на делу. У почетку ће такав једном руком рушити оно што је другом саградио, односно оно што је стекао удаљивши се од света изнова ће проћердати чим му се опет приближи; а одатле до умишљености није далеко. Оно што се изгубило из срца може још увек да се задржава у памћењу и уобразиљи. Сећајући се и замишљајући какав је био раније, човек може да мисли да је и на делу остао такав, док је, међутим, све одавно ишчилело и оставило само траг у сећању. Такав ће мислити да поседује оно чега заправо нема. Ево му суда: “А од онога који нема, и што има узеће се од њега” (Мт. 25, 29). Од умишљености до фарисејства само је један корак. А дубоко укорењено фарисејство је ваистину ужасно стање.
Па ипак, човек се плаши: како оставити свет? Али то се може чинити страшним само споља, док је изнутра удаљавање од света заправо ступање у рај. Споља се одмах наилази на злобу околине, тугу, губитке, али шта мари. Наоружај се трпљењем. Шта ти је драже: свет или душа, време или вечност? Остави нешто мало и незнатно, да би се удостојио задобити нешто огромно и неизмериво. Деси се, уосталом, да снажан притисак свет врши само у почетку, да би затим он сплашњавао све више више, док човек који се удаљио од света не буде остављен на миру, јер је у свету ретко коме истински коме стало до некога: нек:о време људи желе да разговарају са вама, да утичу на вас, да би вас на крају заборавили. Са онима који се удаљавају од света исто је што и са мртвима. Због тога се не треба много плашити непријатељства света, имајући у виду његову таштину и гордост: свет воли само своје, а све остало заборавља. Другим речима, свет је позорница: обузет је само онима који му припадају, само њих подноси, док му до других није стало.
Тако ће – занимањима управљеним ка обликовању душевних снага, притешњавањем плоти у свим њеним удовима и деловима, нарочито у најнепосреднијим органима душе, преиспитивањем и коренитом изменом спољашњег поретка – човек који трага за спасењем окружити своје биће чврстом и сигурном оградом. Укрепивши се у унутрашњости свога бића духовним и душевним занимањима која упражњава у осами, уз притешњивање плоти, кренуће и ка породичним и грађанским делима, ка ономе што проистиче из заједничког живљења – делима чистим и спасоносним, по вољи Божијој, и све ће га то обликовати у духу, или барем спречити његов пад.
Па ипак, још је нешто у стању да привлачи његову пажњу, а то је непрестано гледање и слушање било световних, било обичних ствари, које, делујући на душу, привлаче преко пажње душу себи, напоље, и упропашћују је. Када би се и ове пукотине заградиле, унутарњи мир био би ненарушив. Очигледно, најблагонадежније и најодлучније средство којим би се ово дало постићи јесте заграђивање осећања; али није свако способан, нити треба то да чини. Зато су Свети Оци пронашли спасоносно средство које омогућава да се, с једне стране, примају утисци од спољашњих ствари, а с друге, да се дух не одвлачи, већ да се укрепљује. То средство састоји се у придавању свему што видимо и чујемо духовног печата, у утврђивању у помислима на тај духовни печат и смисао, тако да се, приликом гледања неке ствари, само тај печат, а не сама ствар, дотиче свести. Ко тако буде чинио са свим што среће у животу, увек ће се осећати као ученик: и светлост и тама, и човек и животиње, и кућа и њива, и камен и биљке – све ће му до најсеитнијих подробности бити једна велика лекција; требаће само да све то себи ваљано протумачи и да се у томе укрепи. О, колико је ово спасоносно! “Зашто плачеш?” – упитали су ученици свога старца који је видео једну лепу, накинђурену жену. Старац одговори: “Плачем због погибли разумне Божије твари и због тога што се не старам за спасење своје душе онолико колико се она стара о своме телу на сопствену пропаст”. Један други старац је, зачувши плач жене на гробу, казао: “Тако Хришћанину вал3а плакати због грехова својих”.

7 Comments

  1. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

  2. Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Библиотекар

      Брате, хвала за коментар. Књиге су са старог на нови сајт пребачене аутоматски и предстоји им коначно дотеривање што смо већ почели да радимо. Ово укључује и слике и додатне фајлове где буде потребе. Молимо вас за још мало стрпљења. Хвала!

  3. Gdje je deo “Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae “? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Библиотекар

      Драги брате, које издање књиге имаш? Ми смо овде поставили шта је било у оригиналном издању.

      • Поштовани брате,
        Поднаслов “Савети и упозорења која се тичу младићког узраста ” колико видим није посебно издвојен у овом издању књиге коју је издала Светигора, већ се тај текст налази у оквиру поднаслова “Деловање на срце”. У издању коју је издао Образ Светачки/Очев Дом из 2013. године тај текст је посебно издвојен у оквиру првог поглавља књиге са наведеним поднасловом.
        Свако добро од Бога Вам желим.

        • Библиотекар

          Брате Угљеша, да ли би могао да сликаш или скенираш те странице из обе књиге које наводиш и пошаљеш на [email protected]? Хвала!