ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
УВОД
 
У овом приручнику из моралног богословља приказују се чувства (осећања) и расположења која би требало да има сваки Хришћанин; али, то ни издалека није довољно за устројење нашега спасења. Главно је наше дело – истинско живљење у духу Христовом. А чим се дотакнемо овога питања – колико се само недоумица јавља, колико је стога потребно дати упутстава и препорука, и то на сваком кораку!
Додуше, у богословској литератури указује се на то да је крајњи циљ и врховно назначење човеково општење (заједничење) са Богом, као што се описује и пут ка остваривању тога циља: то је вера са држањем заповести Христових, уз помоћ благодати Божије. Рекло би се, довољно је казати само једну реч: “Ево пута! – Крени!”.
Лако је, међутим, рећи: пут је пред тобом, крени! Али како то учинити? Најчешће људима недостаје жеља да тим путем ходе. Душа обремењена страстима склона је упорном одбијању сваког подстрека и сваког позива; она се одвраћа од Бога, не желећи да се управи према Њему. Закон Христов није јој мио; у таквој души нема расположења чак ни да слуша о Њему, или, како би се то једноставније рекло, није јој до тога. Поставља се питање: како доспети у стање у коме се јавља жеља да се усходи ка Богу путем Христовим; шта учинити да се закон Божији уреже у срце, те да човек, поступајући по заповестима Господњим, све чини природно, лако, као по својој вољи, као да није под законом одозго, него да он (тај закон) извире из њега самога?
Претпоставимо сада да се човек обратио ка Богу, да му је омилио закон Господњи. Али, да ли ће усхођење ка Богу, идење путем држања заповести Христових бити успешно већ самим тим што постоји одговарајућа жеља? Никако. Поред жеље неопходно је поседовати и снагу, и умеће делања: неопходна је делатна мудрост. Свакоме ко крене истинским путем богоугодног живљења или уз помоћ благодати стане стремити ка Богу, држећи се закона Христова, неминовно ће претити опасност да скрене са пута, да се изгуби и пропадне, налазећи се у мисленој заблуди да се спасава. Оваиа лутања неизбежна су због тежње према греху и растројства снага, који опстају у души чак и.наконЈЈскреног обраћења Богу, а који су у стању да представљају човеку ствари у искривљеном светлу, да га прелашћују и упропашћавају. Њима се придружује и улагивање сатанско, пошто се непријатељ нашега спасења веома невољно растаје од својих жртава, па када неко из његовог окриља крене ка светлости Христовој, овај га прати и поставља му свакојаке мреже и замке, не би ли га изнова уловио, и неретко заиста успева у томе. Због тога је и онима који већ имају жељу да крену указаним путем ка Господу неопходно обратити пажњу на све замке и искушења која их на том путу вребају. Тако ће онај ко се ка Господу запутио унапред бити упозорен на све, сагледаће опасности на које ће неминовно наићи и знаће на који начин може да их избегне.
Све ове, заједничке за све Хришћане неминовности на путу ка спасењу, изискују излагање особитих руководствених правила хришћанског живљења, којима ваља одредити и указати на то како доћи до спасоносне жеље за богоопштењем (богозаједничењем) и ревности да се у њему пребива, и како безбедно стићи до Господа, избегавајући све странпутице и падове могућне на свакој од степеница усхођења ка Њему. Другим речима, како отпочети хришћански живот и како се у њему усавршавати. Овакво духовно руковођење треба да пође од човека који је још далеко од Бога, да га Њему обрати, те да га најзад доведе пред Лице Његово; његов је задатак да опише хришћански живот у свим његовим пројављивањима, на делу, од почетка до краја: како се он рађа, развија, сазрева и достиже своју пуноту. Другачије казано, ваља изложити ток делатног живљења свакога хришћанина, показујући како му ваља поступати у разним приликама, како би се долично одржао у звању у које је призван.
Зачетак и развитак хришћанског живљења битно се разликује од зачећа и развоја природног живота. То је условљено особитим карактером хришћанског живљења и његовог односа према нашој природи. Човек се не рађа као Хришћанин, већ то постаје. Семе Христово пада на земљу срца које већ куца. Али, пошто је телесно рођени човек већ начет грехом и супротстављен захтевима живљења по Христу, почетак истинског хришћанског живота представља извесно обнављање творевине, даривање нових снага, новога живота, за разлику од, рецимо, растиња, којему је почетак живота – буђење клице у семену. Даље: претпоставимо да је Хришћанство усвојено и прихваћено као закон, да постоји чврста решеност да се живи по заповестима Господњим; међутим, то семе живота, та првобитна одлучност код човека не наилази на повољне услове и могућности за развој. При томе читав човек, и његово тело и душа, остају неприлагођени новом животу, непокорни бремену Христовом. Зато од тога тренутка човеку предстоји крвави, мукотрпни труд – да свега себе, све своје снаге саобрази лику Христовом.
Ето због чега је духовно узрастање једна велика борба са самим собом, тегобна и мукотрпна, за разлику од, рецимо, природног растења биљака, које представља постепено, лагано и неусиљено напредовање. Хришћанин треба да своје снаге усмерава на оно чему те снаге природно не стреме: он је дужан да, попут ратника, заузима сваки педаљ земље – премда је та земља управо његова својина – војевањем, супротстављањем непријатељу двосеклим мачем самопринуде и самопротивљења. Али напослетку, после великих и тешких трудова и напора, хришћанска начела односе победу, овладавају човеком не наилазећи више на отпор, продиру у саму срж јестаства његовог, удаљивши из тога јестаства сва себи противна стремљења и прохтеве, и узносе човека у стање бестрашћа и чистоте, удостојавајући оне који су чисти срцем блаженства виђења лица Божијег у себи, у најискренијем општењу са Њиме.
Такво је стање хришћанског живота у нама. Тај живот познаје три степена, који се према њиховим својствима могу означити на следећи начин: први степен – обраћење ка Богу; други степен – очишћење или самоисправљање, и трећи – освештање. На првом степену човек се обраћа од таме ка светлости, из окриља сатанског креће ка наручју Господњем; на другом он чисти храм свога срца од сваке нечистоте, како би у њему угостио Христа Господа Који му иде у сретање; на трећем Господ долази, настањује се у срцу и вечерава са њиме. То је стање блаженог богоопштења (богозаједничења), то је циљ свих трудова и подвига!
Описати све ово и дати одговарајућа правила значи указати пут ка спасењу. Свеобухватно духовно руководство усмерено на достизање тога циља чува човека на странпутицама греха, води га кроз ватру очишћења и помаже му да се успне на ону степеницу савршенства за коју је способан, у меру раста висине Христове. Другим речима, такво духовно руковођење треба да покаже:
1) како се у нама зачиње хришћански живот;
2) како се он усавршава – сазрева и јача, и
3) како он изгледа у свом пуном савршенству.

7 Comments

  1. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

  2. Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Библиотекар

      Брате, хвала за коментар. Књиге су са старог на нови сајт пребачене аутоматски и предстоји им коначно дотеривање што смо већ почели да радимо. Ово укључује и слике и додатне фајлове где буде потребе. Молимо вас за још мало стрпљења. Хвала!

  3. Gdje je deo “Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae “? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Библиотекар

      Драги брате, које издање књиге имаш? Ми смо овде поставили шта је било у оригиналном издању.

      • Поштовани брате,
        Поднаслов “Савети и упозорења која се тичу младићког узраста ” колико видим није посебно издвојен у овом издању књиге коју је издала Светигора, већ се тај текст налази у оквиру поднаслова “Деловање на срце”. У издању коју је издао Образ Светачки/Очев Дом из 2013. године тај текст је посебно издвојен у оквиру првог поглавља књиге са наведеним поднасловом.
        Свако добро од Бога Вам желим.

        • Библиотекар

          Брате Угљеша, да ли би могао да сликаш или скенираш те странице из обе књиге које наводиш и пошаљеш на [email protected]? Хвала!