Пророк Јона у утроби кита?

Питање:
Поздрав. Ја бих имао питање у вези Христове речи када су који Јевреји (фарисеји итд…) тражили знка од Христа. Господ је одговорио да ће се роду томе неће дати знак сем знак пророка Јоне, тј. “Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи тако ће бити и син човечији у срцу земље три дана и три ноћи” (по Матеју 12, 40) . Књига “Бог је жив” коју су издали група православних хиршћана у Немачкој (ISBN 3-9808184-03) вели само даје Христос говорио у сликама о Његовом васкрсењу – како се овоме роду неће дати никакв знак сем знака Јоне. Јона беше три дана и три ноћи у дубини пропати као што Христос беше у унутрашњости земље све до Његовог васкрсења. Даље се описује како прича иде у вези Нинивљања, као и Јонина молитва у утроби рибљету. Христос хоће да тако да нас подсети на покајање Ниневљања, и пита да ли ће свет знати покајање, кад Он буде поново дошао. Ово је овако скраћено са моје стране главна порука, у суштини стоји много више писано. Што сам хтео да знам а да нисам нашао одговор: Како можемо тумачити ” три дана и три ноћи” са Христовом смрћу у петак и Његово васкрсење у недељу? Ја заправо о томе до сада нисам много размишљао, и овај стих односно поглавље сматрао сам као један традиционални опис за трећи дан (у овом случају нпр. и други дан био би рецимо у два дана и две ноћи) . Али ако буквално схватимо три дана и три ноћи као пуна или цела три дана, онда и Јона беше спасен “управо” у четврти дан. И овде сада моје питање: Како прво можемо тумачити “три дана и три ноћи” код Јоне – и како можемо тумачити “три дана и три ноћи” у Христовом одговору фарисиејима у Матју 12, 40 односно 16, 1? Јер Христос беше распет и убијен у петак, а васкрсао је у недељу у трећи дан. Али од петка до недље нису “три дана и три ноћи”, дакле пуна три дана, ако ово овако били буквално схватили. Надам се да ми можете помоћи да разтумачуим овј део Светог Писма – пуно вас поздравља, са најбољим жељама у Господу – Драган! !
Драган


Одговор:
На многим местима у Старом Завету налазимо пророштва о Васкрсењу Богочовека, али најзапаженије је оно које је описано код пророка Јоне. Православно богословље исто онако као и богослужење Цркве пророчки упоређује боравак пророка Јоне у утроби ‘кита’ са боравоком Богочовека у утроби земље: «И тридневен јако от кита Иона, воскресил јеси от гроба» (ирмос шесте песме, пасхалног канона) . Такође и егзапостилариј исте службе каже да је «тридневен васкрсао и подигао Адама из трулења». Три дана Господ је боравио у утроби земље а за пророка Јону стари Завет сведочи да је био три дана и три ноћи. Али по Блаженом Јеронмиму пророштво Јоне је шире и није устремљено само на тридневни боравак у утроби земље, него још пророк «својим страдањем предизображава (предсказује) страдања Христова, и под видом Ниневије он види сав свет и призива га на покајање и благовести спасење незнабожцима». Питање је постављено тако да оно изазива пророчку веродостојност временског борављење Јоне у утроби кита са боравком (Бого-) Човека у утроби земље, са логичким закључком да оно није временски исто.
Не узимајући уобзир њену богонадахнутост Библија је дивна и «широка» књига, а поврх свега она је таинствено-мистична, у смислу да се не може све из ње примати буквално. Библија као Откривена реч Божија увек оставља нешто да нам напомене да не можемо све својим силама да разумемо, и ту предлаже Цркву да је она појасни, а посебно ради смирења и послушања њеног читаоца (проблем којег протестанти са својом еклизиологијом нису споспбни да схвате) . Пођимо од тога да (преведена) Библија својим једноставним па и народним језиком говори да је то морско чудовиште било кит (κητος) што заиста неодговара оргиналном тексту. Али овде није реч о томе да Билија не говори истину, напротив, она заиста говори да је нешто прогутало Пророка на три дана и три ноћи. И ту рибу у каснијим преводома представља као кита. Јеврејски текст овде говори да је то била «велика риба» (dach hadol) , а за рибе које се одгајају млеком (сисаре) он користи речи: levijatan, tanijum (Постање 1, 21) (Богословска енциклопедија VII, st. 258, под редакцијом Глубоковског, Петроград 1906) . У својој Толковой Библии Лопухин говори да је та риба била ајкула, јер кит има претерано уско грло и не би било природно да прогута човека док ајкула може (t. 2, књ. 1, s. 227) . Значи ми већ имамо један пример како историјске околности утичу на буквалистичко преношење неких факата што у биту не мења суштину пророштва о страдању Искупитеља и Његовим боравком у гробу. А што се тиче самог боравка у «киту», пророчки као и у гробу, овде Лопухин тумачи: «Јона беше у трбуху рибљем три дана и три ноћи» (Јона 2, 1) , тако што на «билијском језику неозначава безусловно три пуна дана и ноћи (1 Царства 30, 12 – 13; Јест. 4, 15; 5, 1) , јер може да означава и период од 26 – 28 сати (Мт. 27, 46; Мк. 15, 34; Лк. 20, 43 – 46) , ако се они граниче са крајем првог и почетком трећег дана». И Заиста нама ништа не говри да је овде реч о једном временском периоду од 72 сата, јер очигледно је да Билија на многим местима користи свој засебан речник, и обично тражи уздржање од буквалистичког поимања многих места о којима она говори чеесто и у преносном или компаративном смислу. Сличан проблем имамо код билијског разумевања «браће», или опет код искушења око непорочног зачећа Пресвете, јер неки билијску реч «док» (дондеже= εως) желе да разумеју да је после рођења Месије и даље рађала, што сасвим није тачно и не одговара богооткривеној билијској мисли. Ваља овде додати да су се многи о књигу пророка Јоне спотицали и узалудно тражили начине да је оповргну да она није канонска нити историјска, него да је све то о чему она говори написан мит или басна. Али историја хришћанске Цркве говори супротно, т.ј. да је она без сваке сумње историјска и егзгетска књига, коју помиње Јосиф Фалфије и Јустин Мученик, такође и богослови: Блажени Августин, Јероним, св, Јефрем Сирин, Златоусти. Нема сумње да је и каноска књига која је много утицала и на богословски смисао пасхалног богослужења којег чујемо на свакој Пасхи Господњој.
Надам се да ће овај одговор да задовоњи ваше питање? Опростите што сте дуго чекали на одговор.
протојереј Љубо Милошеивћ

Comments are closed.