Проблеми са родитељима

Питање:
Помаже Бог, Имам једну велику бол на души. Мој отац је (док су ми родитељи били у браку) био алкохоличар, тукао је мајку, а када смо сестра и ја порасле и ми смо дошле на ред. Мајка се на захтев моје сестре и мене развела после 20 година (грађанског) брака, а том разводу је претходио један много ружан догађај када је мој отац у наступу беса мене пребио јер нисам дала да дигне руку на мајку. И после тог разлаза 1995 године, сестра и ја смо наставиле да виђамо оца, викендом, јер сам кренула у средњу школу у други град, а моја сестра на факултет. Али отац је после 2 године одлучио да се ожени. То би било у реду да се није одрекао своје две ћерке рекавши да он нас никада није ни хтео, и од тог тренутка нас се и одрекао. После пар година добио је још једну ћерку, а за нас две никада више ни добар дан на улици.Ми смо остале у добрим односима са очевом мајком и очухом, али до скоро. Увек су нам замерали што идемо у цркву и што постимо, критикама никада није било краја, јер они су чувена стара п ородица комуниста који у Бога не верују. Али дошла је и 2007 година када смо мој супруг и ја решили да се венчамо. То су тешко прихватили, а зашто то само они знају. Мој супруг је диван човек, благ и пун љубави, али проблем је настао када сам рекла да и мој отац дође на свадбу. Тада је речено много не лепих речи, и постављен ми је ултиматум. Или ћу звати оца лично на свадбу, или ни они неће доћи. Ја сам покушала да им објасним, па и они сами знају каква је ситуација, знају да нам се отац није обраћао ни када смо били у исто време код њих. Али ништа помогло није. Ја сам позивницу оставила оцу у сандуче. Није дошао он, али ни они. ја сам их позвала после тога, али нису хтели да причају самном, још су се без разлога наљутили и на моју сестру. И више никада нису ни позвали, а ја сам добила и сина у међувремену, и за то знају, али никада више ништа. То ме много боли. И жао ми је што је све тако. Жао ми је што не желе да упознају свога унука и праунука Василија. Жао ми је што не желе да виде своје унуке које су сада обе у дате и имају дивне мужеве, обе имамо дивне бракове склопљене пред Богом. Са радошћу водимо недењом сина да се причешћује. И због свега тога са очевом фамилијом ја се сваки пут запитам, да ли сам ја достојна да се причешћујем.
Софија


Одговор:
Драга сестро Софија, Твоје исповедно писмо, које си нам упутила са молбом за савет, дубоко ме је дирнуло, од детињства у разореној породици до здравих и хришћанских породица Твоје сестре и Тебе и жеље за пуноћом хришћанског живота. Твоје поступање са оцем, који је вас две оставио и презрео, било је не само коректно, већ и пуно поштовања. Види се да Ти је потпуно јасна Пета Божја заповест, која говори о поштовању родитеља. Сама чињеница да поштујеш његове родитеље, да си зажелела да и Твој отац буде присутан на свадби, послала си му и позивницу, говори о Твојој жељи да породица, иако је разорена, у најзначајнијим моментима ипак треба да буде заједно, а што се он није одазвао, то је његов став према рођеној деци. Из Твога писма се види да си спремна да своме оцу, који је напустио породицу, опростиш и да желиш сусрет са њим, а он то неће, чиме себе оправдаваш и са те стране ниси одеговорна за породично неразумевање и нема никакве препреке за приступање Светом причешћу. То не искључује потребу да се и надаље молиш за свога “заблуделог” оца, да се у њему запали и разгори љубав према својој деци. Ако са вашом мајком није могао живети у браку, ако се после двадесет година брака развео и ступио у нови брак, то не значи да своју децу из првог брака треба потпуно да одбаци. Моли се, дакле, Богу за њега, а оно што је људима немогуће, Богу је могуће.
Уз празнични поздрав БОГ СЕ ЈАВИ! , молим се заједно с Тобом Господу, да се јави и у вашој породици, да измири родитеље са децом својом, да загреје срца деде и прабаке према унукама и праунучеду.
о. Душан

Comments are closed.