Проблеми са мужевљевим родитељима

Питање:
Поштовани оче, Стално сам у недоумици како решавати проблеме у мом браку. Супруг и ја смо у браку већ 7 година али од самог почетка смо имали проблема са његовим родитељима који стално хоће да буде све по њиховом, да се само њима угађа и да они свугде и вазда буду први у свему. Давно сам престала да се осврћем на то што се мојим родитељима не посвећује ни зрно поштовања и то ме пуно више ни не дотиче нити размишљам о томе. Пошто живимо у иностранству проблеми ескалирају када идемо кући у Србију. Углавном боравим са децом мало код његових мало код својих док мој супруг буде увек код својих родитеља по старом добром српском обичају да ге неко не би осудио да је папучар. Елем, пар пута ми је речено да не долазим у кућу, пар пута ми је дозвољено да уђем ако обећам да ћу бити добра итд…и сваки пут када ми је речено да не могу више да дођем у ту кућу рекла сам да више никада нећу ни ући јер више нема смисла изнова се трудити и покушавати када увек и за све само ја будем крива. И прошли пут када смо били у Србији исто се десило, речено ми је да не могу доћи – и рекла сам супругу да зна да је ово задњи пут јер он је тај који треба да стоји испред мене увек и да ме штити, да је то и његова кућа као и кућа његових родитеља и да се не може према мени понашати као према старој крпи. И сада треба да идемо опет, супруг захтева од мене да причам са његовим родитељима и убедим их како “се нећу свађати итд” не би ли ми било дозвољено да опет уђем а ја се питам – има ли ово више смисла? Ја сам уморна од тих игара јер ни његови родитељи нису млади и незрели људи а ни ја више нисам од 18 година а још сам и благословена. Као за компромис тако ни за свађу није довољан један и ја себе више не држим као негрешну и да сам увек у праву али ми се некада чини да можда треба да променим тај свој понизни став, да ставим до знања да ако кажем да им више нећу улазити у кућу да једном то и урадим можда ће ме више поштовати. Овако они знају да што год да ми ураде ја увек као пас луталица подвијем реп на крају. Помозите ми – да ли је ово заиста мој крст? Да ли да га опет ставим на леђа или је ово чисто бацање бисера пред свиње?
Н.Н


Одговор:
Помаже Бог, Света тајна Брака је једна од седам Светих тајни ако је благословена црквеним венчањем. У сваком браку па и у вашем има успона и падова. Светиња брака је у узајамној љубави, поштовању и у добру и у злу. Све то кроз шта ви пролазите не тиче се само вас него и вашег супруга. Нисте ви више два тела и две душе него два тела и једа душа Богом благословена.“Поштуј оца свога и матер своју да дуго поживиш на земљи“, је једна од десет Божијих заповести. Свако ме од нас је и та заповест дата да је испуњавамо у свом животу. Љубав је једно а поштовање је нешта сасвим друго. Ваша обавеза је да поштујете свако створење Господње а грех је онима који то не чине. Ви превасходно треба да имате заједнички договор са вашим супругом јер каже се у Светом Писму…“Оставиће човек свога оца и матер своју и здружиће се са својом женом и биће двоје једно тело…“ Наш народ то лепо каже „са родитељима до мора а са мужем (женом) и преко мора.“ Љубав све побеђује и онда када мислимо да нема решења, кроз љубав све се лакше решава. Да ли треба да одлазите или не то је до вашег заједничког договора и обостраног поштовања. Разговарајте о свему подробно и решење ће те пронаћи.Молите се Господу да вас и вашег супруга умудри Свевидећи добрим срцем и трезвеном памећу, па тако духовно отрежњени, да поштујете родитеље своје а волите светињу брака Богом благословену. Од Творца и Спаситеља нашега желим вам свако добро и мир у душама вашим
о.Милан

Comments are closed.