Проблеми са мислима

Питање:
Помаже Бог Имам 22 године. Живим у хришћанској породици и од своје младости верујем у Бога (док сам био у средњој школи јављала ми се сумња у постојање Бога, али то је кратко трајало) . У последње време сам се више заинтересовао за хришћанску науку и да читам духовне књиге. Док сам читао књиге мислио сам да сам добар и да немам много грехова, већ да су то уобичајени греси. Али после неког времена настају моји проблеми. У мојој глави почињу да се јављају гласови и да ми причају најстрасније ствари, од којих се гадим. Те мисли се највисе односе на блуд. Те ствари нисам смео да кажем свештеницима из мог места пошто ме сви познају, па ме било срамота да кажем шта ми се дешава јер је много лично. Зато сам отишао код свештеника Марјана са Става (можда знате за њега) , јер сам чуо да је многима помогао. Он ми је дао молитве за читање и неко време ми је било добро, али касније су ми се поново јављале те мисли, али мање него пре. Такође сам се почео да се присећам неких својих грехова из младости који су ми почели да уносе немир. Тада сам схватио да нисам уопште живео хришћански, али да сада желим да се променим. Ја сам све те грехе исповедио, али не могу да их заборавим. Схватио сам и да су се неке од тих ствари јављале и пре, али не знам какво сам мишљење имао о њима. Ја се надам да сам се и тад гадио тих ствари и да их нисам прихватао. Касније сам опет отишао код њега и он ми је рекао да наставим са читањем, али што више читам све се више подсећам грехова и почињу да ми се убацују мисли да сам нешто урадио, за шта више не знам да ли је истина или не. Ја мислим да неке ствари нисам урадио, али као да ме друга страна убећује у супротно. Касније сам направио паузу, али ни то ми није помогло. Сада сам поново почео са читањем али опет имам немире. Размисљам да опет одем код њега, али не знам да ли треба да му спомињем грехе које сам исповедио, јер ми се можда ово јавља управо због тих грехова у младости. Искрено и страх ме је да му кажем, јер сам пре гледао много порно филмове, нарочито лезбејке, а знам да он то сматра једним од највећих грехова па се бојим шта ће ми рећи и да ли ће ми забранити да се причешћујем или нешто томе слично. Па ми се и због тога јављају немири да ли рећи или прећутати. Сада се кајем за све лоше учињено и знам да ће ми Бог опростити ако се искрено покајем, али опет ми у глави стално прича да сам много грешан и да треба да трпим казну за то. Интересује ме како могу да се изборим са тим блудним страстима? Не знам да ли сам и довољно духовно јак да читам молитве светима, можда ми се и због тога јављају немири, јер ми ова друга страна не дозвољава да јој се супротставим. Да ли да идем код њега поново и да му спомињем све грехе или нема потребе пошто сам то исповедио, јер више не знам шта је исправно радити, а шта не? Срдачан поздрав.
Rade


Одговор:
Бог Вам помогао Р. Веома је битно да имате свог духовника у месту где живите! Ми вам можемо дати савете али они нису довољни да победите сопствени страх од тајних грехова. Пре свега, исповедајте свом духовнику све своје помисли, управо како сте нама написали у емаилу! Немојте да бринете шта ће свештеник рећи. Све те мисли које вам долазе да ће се свештеник наљутити, да ће променити мишљење о вама, да ће ваш осрамотити, долазе од нечастивога са циљем да задржи вашу душу у греху. Пре неколико година је једна демоноимана жена желела без исповести да се причести. У цркви је било око 300 душа. Тада се демон побунио и почео да прети и виче дубоким и страшним гласом што су сви људи са страхом чули. Оно што је за вас битно, када је свештеник, читајући молитве питао нечастивога: зашто си ушао у сестру нашу (…) , он је одговорио да неће да каже. Када је свештеник поновио питање, добио је одговор: “ако ти кажем, морам да изађем”. То је све присутне људе утврдило у вери колико је битна искрена исповест! Ако исповедимо своје тајне грехове, ослободиће нас Господ силе демонске која се можда крије у човеку. Зато вас молим, будите храбри и исповедајте своје тајне грехове. Немојте ништа да кријете од свог духовника. Благодат свештенства је велика милост од Господа и она чини да у току исповести пред вама не стоји Петар, Драган, Мирослав, већ анђео Господњи који узима бреме грехова наших верника. Често се дешава да исповесћу верни помажу и свом духовнику да буде бољи. Поучавајући друге, даје поуке и самом себи. Такође је корисно да примите епитимију – духовни лек за опоравак душе од греха. Метаније су такође корисне да их свакодневно чините. Осетићете велику радост у души. Свакако борба духовна ће се наставити, али ви будите храбри искреношћу. Поучну књигу за вас бих препоручио да читате: Св. Никодим Агеорит, “Невидљива Борба”. Братски поздрав, о. Мирослав

Comments are closed.