Problem

Pitanje:
Postovani htela sam da pitam dali sam pogresila, cula sam neku stvar koja je u meni izazivala veliku sumlju, ustvari ta sumlja traje od samog pocetka zabavljanja sa mojim suprugom to me je kopkalo evo 7 godina od kako sam sa njim u braku, uradila sam to jer su moje sumlje bile 100 postotne jer mi je najbolji drug od muza ispricao neku pricu da je nazovemo laz ali sa tolikim ubedjenjem da se drug kleo u bratance i majcin grob da sam mu ja poverovala, rekao je da moj muz ima dete sa drugom, i onda je moj muz otiso u crkvu i zakleo se da dete njegove drugarice nije njegovo, a moj muz je pre toga rekao ˝ja sa tim nemam nista smem u crkvu da odem da se zakunem˝ i ja sam rekla ˝u redu nema vise svadje ako smes da odes u crkvu da se zakunes onda ces tako i da uradis˝. Otisli smo i od tog dana su postali problemi on je na terenu a ja i on smo sve dalji i dalji odnosi izmedju nas su katastrofalni postali dali sam ja pogresila tj.zgresila sto smo uopste i otisli? Morala sam da odem jer me je vise puta lagao i izgubila poverenje.I sada mi stalno nabacuje na nos kako sam ga ja terala da ide da se zakune ja sam ga samo pitala dali si spreman da uradis ono sto si obecao rekao je da.Hvala unapred.
Dusica


Odgovor:
Draga sestro, U tvom pitanju ima izvesne konfuzije. Da li si ti zaista sumnjala, za vreme zabavljanja, pa i sedmogodišnjeg braka, da tvoj muž ima dete sa drugom ženom? A ta žena, i to dete, ne pojaviše se do sada ni na kakav način. To dete bi trebalo da ide već u školu, a tvoj ga muž vešto krije od tvojih pogleda, ne plaća alimentacije. Ne pišeš o vašoj deci (ili detetu) , koja su se rodila u vašem braku. I, konačno, kakav je to „najbolji drug“ tvoga muža, koji je spreman, da kroz zakletvu u „bratance i majčin grob (! ? ) „, razori vaš brak? Kome je on to hteo da pomogne, kome da učini uslogu: tebi /da ti poseje zrno sumnje u iskrenost i ljubav toga muža/, njemu, svom „najboljem drugu“ /da stvori nepoverenje među vama dvoma/, ili možda toj „drugoj ženi“ /da ona preuzme čoveka sa kojim ima dete/? I kad si ga naterala da se u crkvi zakune, da nije to učinio, u tebi je taj akt izazvao još veću sumnju u njegovu reč „da sa tim nema ništa“. Draga sestro, mislim da si izabrala najlošiji način da svoj brak sa čovekom, sa kojim si se možda godinama „zabavljala“, sa kojim u braku živiš već sedam godina (ponavljam, ne pišeš da li imate decu, a ako nemate, šta je uzrok tome) , sačuvaš i učiniš srećnim. Ako slučajno nemate dece, možda je „najbolji drug“ hteo da ti saopšti, da si ti tome kriva, jer tvoj muž ima dete sa drugom ženom, znači, nije greška kod njega. Ti si, kako pišeš na početku pisma, sumnjala „od samog početka zabavljanja“, pa i tokom sedam godina braka, u poštenje i iskrenost čoveka sa kojim si se, na venčanju, vezala u bračnu zajednicu za ceo život. Zašto nisi sa njim to raspravila pre sklapanja braka, zašto se nisi raspitala kod onih koji ga bolje poznaju i koji bi mogli tvoju sumnju da potvrde ili opovrgnu? Konačno, zar se za sedam godina braka nisi uverila da on pred tobom nema nikakvih tajni i da zaista sa tim optužbama „nema ništa“. Sada, kad si ga naterala da se i u crkvi zakune, ti si ostala bez ijednog argumenta. Uostalom, ti si tu zakletvu uslovila i obećala da više neće biti svađe, ako on ode u crkvu i zakune se. Pošto ste oboje tražili „arbitražu“ Crkve, da pred Bogom dokažete ili osporite sumnje, treba kao vernici da tu zakletvu i poštujete, onako kako je Hristos rekao: „Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo. A ja vam kažem: Ne kunite se nikako… ni glavom svojom ne kuni se… Dakle, neka bude riječ vaša: da, da; ne, ne; a što je više od toga od zloga je“ (Matej 5, 33-37) . Još nije kasno da sa svojim mužem ozbiljno porazgovaraš o tome, da zajednički otklonite svaku sumnju, ako tvoj muž zaista sa tim „nema ništa“. A ako su slučajno tvoje sumnje opravdane, ako muž prizna da je tačno ono za šta ga optužuje „najbolji drug“, onda opet treba, kao supružnici, međusobno to da razjasnite i da vidite kako dalje. U interesu očuvanja braka (zaštite vaše dece, ako ih imate) i vaše međusobne supružanske ljubavi, vi možete taj slučaj prevazići tvojim praštanjem i njegovim obećanjima na vernost. U tom slučaju on mora da reši i svoj odnos prema tome detetu, ako ono zaista postoji. Blagoslov Božji i milost Njegovu priziva na vašu bračnu zajednicu i moli se Gospodu za vaš složen i miran život, za međusobnu ljubav i slogu, vaš o. Dušan

Jedan komentar

  1. Postovanje,
    molim Vas za pomoć,moj suprug je imao-da tako kazem svadju sa svojim sestričinama…I u tom naletu besa zakleo se u nase dete da neće doći na 18 rodjendan svoje sestričine, zato sto je ljut na nju,njeno ponasanje…
    Sada njegova sestra njega savetuje da ode u crkvu da se pokaje za to sto je rekao I da ipak dodje na rodjendan.Iskrena da budem ja nisam za to, ako si vec izgovorio sto nisi smeo, trebas toga I da se drzis….Zelim da cujem ko je u pravu, njegova sestra ili ja?

Ostavite odgovor na Danijela Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *