Problem

Питање:
Postovani htela sam da pitam dali sam pogresila, cula sam neku stvar koja je u meni izazivala veliku sumlju, ustvari ta sumlja traje od samog pocetka zabavljanja sa mojim suprugom to me je kopkalo evo 7 godina od kako sam sa njim u braku, uradila sam to jer su moje sumlje bile 100 postotne jer mi je najbolji drug od muza ispricao neku pricu da je nazovemo laz ali sa tolikim ubedjenjem da se drug kleo u bratance i majcin grob da sam mu ja poverovala, rekao je da moj muz ima dete sa drugom, i onda je moj muz otiso u crkvu i zakleo se da dete njegove drugarice nije njegovo, a moj muz je pre toga rekao ˝ja sa tim nemam nista smem u crkvu da odem da se zakunem˝ i ja sam rekla ˝u redu nema vise svadje ako smes da odes u crkvu da se zakunes onda ces tako i da uradis˝. Otisli smo i od tog dana su postali problemi on je na terenu a ja i on smo sve dalji i dalji odnosi izmedju nas su katastrofalni postali dali sam ja pogresila tj.zgresila sto smo uopste i otisli? Morala sam da odem jer me je vise puta lagao i izgubila poverenje.I sada mi stalno nabacuje na nos kako sam ga ja terala da ide da se zakune ja sam ga samo pitala dali si spreman da uradis ono sto si obecao rekao je da.Hvala unapred.
Dusica


Одговор:
Драга сестро, У твом питању има извесне конфузије. Да ли си ти заиста сумњала, за време забављања, па и седмогодишњег брака, да твој муж има дете са другом женом? А та жена, и то дете, не појавише се до сада ни на какав начин. То дете би требало да иде већ у школу, а твој га муж вешто крије од твојих погледа, не плаћа алиментације. Не пишеш о вашој деци (или детету) , која су се родила у вашем браку. И, коначно, какав је то “најбољи друг” твога мужа, који је спреман, да кроз заклетву у “братанце и мајчин гроб (! ? ) “, разори ваш брак? Коме је он то хтео да помогне, коме да учини услогу: теби /да ти посеје зрно сумње у искреност и љубав тога мужа/, њему, свом “најбољем другу” /да створи неповерење међу вама двома/, или можда тој “другој жени” /да она преузме човека са којим има дете/? И кад си га натерала да се у цркви закуне, да није то учинио, у теби је тај акт изазвао још већу сумњу у његову реч “да са тим нема ништа”. Драга сестро, мислим да си изабрала најлошији начин да свој брак са човеком, са којим си се можда годинама “забављала”, са којим у браку живиш већ седам година (понављам, не пишеш да ли имате децу, а ако немате, шта је узрок томе) , сачуваш и учиниш срећним. Ако случајно немате деце, можда је “најбољи друг” хтео да ти саопшти, да си ти томе крива, јер твој муж има дете са другом женом, значи, није грешка код њега. Ти си, како пишеш на почетку писма, сумњала “од самог почетка забављања”, па и током седам година брака, у поштење и искреност човека са којим си се, на венчању, везала у брачну заједницу за цео живот. Зашто ниси са њим то расправила пре склапања брака, зашто се ниси распитала код оних који га боље познају и који би могли твоју сумњу да потврде или оповргну? Коначно, зар се за седам година брака ниси уверила да он пред тобом нема никаквих тајни и да заиста са тим оптужбама “нема ништа”. Сада, кад си га натерала да се и у цркви закуне, ти си остала без иједног аргумента. Уосталом, ти си ту заклетву условила и обећала да више неће бити свађе, ако он оде у цркву и закуне се. Пошто сте обоје тражили “арбитражу” Цркве, да пред Богом докажете или оспорите сумње, треба као верници да ту заклетву и поштујете, онако како је Христос рекао: “Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. А ја вам кажем: Не куните се никако… ни главом својом не куни се… Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је” (Матеј 5, 33-37) . Још није касно да са својим мужем озбиљно поразговараш о томе, да заједнички отклоните сваку сумњу, ако твој муж заиста са тим “нема ништа”. А ако су случајно твоје сумње оправдане, ако муж призна да је тачно оно за шта га оптужује “најбољи друг”, онда опет треба, као супружници, међусобно то да разјасните и да видите како даље. У интересу очувања брака (заштите ваше деце, ако их имате) и ваше међусобне супружанске љубави, ви можете тај случај превазићи твојим праштањем и његовим обећањима на верност. У том случају он мора да реши и свој однос према томе детету, ако оно заиста постоји. Благослов Божји и милост Његову призива на вашу брачну заједницу и моли се Господу за ваш сложен и миран живот, за међусобну љубав и слогу, ваш о. Душан

2 Comments

  1. Molim vas za pomoć,uticajem nekih okolnosti krivo sam se zaklela u trenutku nisam ni razmišlja da li je to tačno ili nije jer je od tih dogadjaja prošlo puno godina kako da okajem tu zakletvu i spasim sebe i svoje najbliže božje kazne

  2. Postovanje,
    molim Vas za pomoć,moj suprug je imao-da tako kazem svadju sa svojim sestričinama…I u tom naletu besa zakleo se u nase dete da neće doći na 18 rodjendan svoje sestričine, zato sto je ljut na nju,njeno ponasanje…
    Sada njegova sestra njega savetuje da ode u crkvu da se pokaje za to sto je rekao I da ipak dodje na rodjendan.Iskrena da budem ja nisam za to, ako si vec izgovorio sto nisi smeo, trebas toga I da se drzis….Zelim da cujem ko je u pravu, njegova sestra ili ja?