Проблем са старим кумством

Питање:
Помаже БОГ! ! ! Ми смо имали веома непријатно искуство са старим кумством. Кум који је крстио мог супруга и венчао његове родитеље је одавно преминуо, а како није имао деце, кумство је преузео његов брат. Обзиром да је он старији човек, кумство је препустио својој ћерки која нас је венчала. Мој супруг и његови родитељи никада пре тога нису упознали ни куму а ни кума који је преузео кумство. Кума нас је венчала, а после три године када смо је звали да нам крсти дете, једноставно нас је избегавала…нисмо успели да је добијемо ни на фиксни, ни на моб.телефон, а нисмо могли да одемо ненајављени јер живи у другом граду. После смо чули да је љута јер се не јављамо и нисмо је питали за име детета (а јасно је ставила до знања када нас је венчавала да она туђој деци не даје имена) . Пошто 5 месеци нисмо успели да ступимо у контакт са њом, мој супруг је са својом мајком решио да оде код ње. Звонили су сат времена, звали са мобилног, али ништа. На крају су у продавници испред њихове куће питали за њих, продавачица је рекла да су код куће (видела их је како улазе) . Оставили су поруку, и после те поруке јавио се кум-кумин супруг и рекао да је то случајност што нисмо успели да се чујемо, дао свој број мобилног и рекао да убудуће контактирамо са њим. Послао је своју ћерку која је у о време имала 17 година, да крцти нашу ћерку а они нису дошли, нити нам се кума јавила, ево има четири године. Сада смо добили друго дете и треба да га крстимо, па не знамо шта да радимо. Не знам имам ли снаге да пролазим кроз све то поново. Поштујем обичаје, старо кумство, цркву….али не могу да вам објасним како смо се тада осећали понижено… Волела би да ми дате савет, шта и како даље….унапред хвала…
aleksandra


Одговор:
Драга сестро, Духовно сродство крштењем почиње од кума (који крштва) , кумчета (којe се крштава) и кумчетових родитеља и у нисходној линији рачуна се као и крвно сродство. У нашем народу је уобичајено да се кумство не одбија, али и да се не прекида без велике нужде. Иако се малолетно дете крштава по вери родитеља и кумова, кум се на крштењу одриче „Сатане и свих дела његових“, исповеда веру у Свету Тројицу, читајући Символ вере, ипак се кумова улога и његове дужности не завршавају самим Чином крштења. Кум постаје духовни родитељ, саотац (самајка) новокршеном. Његова је, раније, била дужност да новокрштеног представи хришћанској заједници, али и да брине о његовом хришћансклим васпитању (ако је у питању одрасла особа да гарантује за његове исправне намере да приступи, кроз крштење, православној вери. Јер, кумство није пука формалност. Обавеза кума није у томе да своје кумче „мази“ поколнима, већ да му буде пример хришћанског моралног живота, а у случају потребе да му замени и родитеље, ако би ови занемарили васпитање детета на хришћански начин. Код вас се заиста десило нешто што је, у најмању руку, обесветило институцију кумства. Пошто ваш стари, породични кум, који је венчао родитеље Твога мужа и њега крстио, није имао деце, ви сте требали за своје венчање потражити другог кума, а не да он преноси кумство на свога брата, а без ваше сагласности. И кад сте, после венчања, схватили да имате „посла“ са неозбиљном особом, са којом се пре ни после тога нисте виђали, могли сте слободно да кума, за крштење свога детета, потражите међу вашим пријатељима, који се одликују хришћанским животом, који живе у здравој породичној заједници. Велико поштовање кума у нашем народу не проистиче из пуке формалности, већ из озбиљних обавеза, које кум прихвата на себе у Чину крштења. А свако избегавање тих обавеза је грех према том узвишеном звању „воспријемника“, духовног оца. За своје друго дете слободно изаберите кума, који ће бити достојан задатка који се пред њега поставља. Задржите поштовање према породици која вам је до сада кумовала, али им и објаснити узроке ваше одлуке, да промените кума за вашу децу. На крају, родитељско је право да дају име своме детету. Кум може предложити, најчешће напише три имена, а родитељи ће одлучити које ће име дете носити. Исто тако може и кум „да уложи приговор“, ако би родитељи дали детету недолично име, име које није српско народно, или име по неком Светом, на пример, у чији се дан дете родило. Поздрав и благослов Божји од О. Душана

Comments are closed.