Питање:
Помаже Бог! Поштовани оци, мој највећи проблем је пословне природе. Молим вас имајте стрпљења и прочитајте моје опширније писмо. Имам 38 година, ожењен сам (ја и супруга нисмо вјенчани црквено) , Богу хвала бар је син крштен. Живимо у малом мјесту поред двије клаонице, око нас се скоро непрестано чују крици животиња које кољу, једно вријеме ме је био невиђен страх од страшних животињских крикова и сада, кад није вријеме поста не волим да једем животињско месо. Могу рећи да сам рођен 14.05.2009 у манастиру Подострог, крај ћивота Светог Василија, слава му и милост. У ствари ми није ни јасно чиме сам заслужио толику милост Господа, да осјетим дејство Светога Духа. Радуј се душо моја и крепости у Господу. Дивни су наши светитељи слава им и хвала. Након кратке исповједи, осјетио сам толику радост по први пут у животу. Од тада сам се окренуо молитви и вјери у потпуности. По савјету чувара ћивота, ја и супруга требали би да се вјенчамо црквено, што нисмо учинили ни до данас, моја супруга није заинтересована за црквени брак. Одмах по доласку кући чудом Св. Василија, добио сам посао, који не подносим (административни- канцеларијски послови) , али сам га прихватио, само зато што сам то сматрао као поруку од Господа да истрпим и оно што ми се не свиђа. Остало вријеме сам провео у молитви Господу да ми подари снагу да издржим посао који ме излуђује, и да супругу некако приволим на црквени брак. Имао сам и чудна виђења или снове, нисам сигуран, светих отаца и Господа, неодољиву жељу да се замонашим, али сам оштрим оком, оца Средоја, и читајући књиге светих отаца дознао, да ми се у ствари, јављао нечастиви. Поновним одласком у манастир подОстрог, нестала су чудна виђења, и отпуштен сам са посла на моју велику радост. Крајем прошле године добио сам посао у фирми, из које сам буквално побјегао прије три године, јер нисам могао да поднесем да сам дневно 8 сати у затвореном простору испред монитора, да радим са папирима и бројевима. И сада радим тај посао који ме доводи до лудила и очајања, јер немам могућности да радим било шта друго. О свом послодавцу имам добро мишљење, али на неки чудан начин дјелује на мене тако да извршавам само његову вољу иако ми ништа не каже, молио сам га да радим неки динамичнији посао, али он ми каже да ме није примио за други посао. Одајем се преједању, само бих трпао храну у себе од нервозе, не могу никога да слушам, немам интереса за друге људе и своју околину. Желим да радим, али да радим, а не да сједим и да радно вријеме проводимборећи се са злим мислима које ме непрестано нападају, из чега се јавља мржња према колегицама (већи дио радног времена проводим са колегицама) , мзовоља према укућанима. Шта ми вриједи плата ако мрзим на ближње своје из ралога што не подносим посао који радим. Са посла душевно исцрпљен дођем кући и немам мира ни у њој, крици животиња које кољу, паса које нам комшија држи под прозором.Не комуницирам са комшијама из страха да се не би окомили на мене или некога од мојих укућана.Не пада ми на памет да им сугеришем било шта или тражим услугу јер их се плашим. Облаци у мом животу се разиђу, када се бавим хобијем (иконе у дуборезу) , али често немам снаге ни да радим тај посао у којем уживам. Драги оци, посавјетујте ме, и спомените ме у својим молитвама. Господе Исусе Христе помилуј ме грешног!
Н.Н
Одговор:
Радујсја, драги брате, Бог Вам помогао! А и заиста имате пуно тога због чега треба да се радујете: “рођење” у Манастиру Острог; имате сина крштенога, имате посао, кућу своју, здравље, али очигледно, и поред свих тих дарова од милостивога Господа, којих многи људи данас немају, много сте незадовољни, разочарани и очајни. Чини ми се да Вас немилостиво напада демон гордости, јер види се да немате нимало трпљења, ни према послу, ни према сарадницима, ни према комшијама… Драги брате, покајте се, а то одмах! Немојте дозволити да Вас зароби демон гордости и његови сарадници демони мржње, нетрпељивости и незадовољства. Свети Оци нам кажу да се вара тај који каже да воли Господа али мрзи ближњега; види се по вашој изјави како волите Господа, али такође се види да Вас демони полако хватају и своје замке те расту мржња, нетрпељивост и незадовољство у срцу вашем. Против њих се може борити само постом и молитвом, а наравно, уз често саветовање код свога пароха-духовника; уступите у конткакт са њим и закажите време када ћете отићи код њега на разговор као припрему за Свету Тајну Исповести да бисте очиситли своју душу и срце, те лакше и успешније да се борите против тих искушења. Опростите што не могу да Вам некако помогнем у овоме, али да се човек брани и излечи од оваквих напада и искушења, заиста је потреан лични контак са духовником које ће Вас постепено водити кроз ове борбе. Једина утеха коју могу да Вам дам је то да знате да нисте сами у овоме, и да је то прави пут вере и спасења, и да сви верници доживљавају тешка искушења; добро каже стара изрека: “без искушења нема спасења”! Тако, драги брате, радујте се, остајте с Богом у вери, посту и молитви, а обавезно позовите свог пароха и крените у спасоносну и мудру борбу против ових демонских напада, борбу коју човек не може водити сам него само уз помоћ и подршку духовника. Нека Вас милостиви Господ увек чува, штити и води, дајући Вам снагу да достојно и радосно носите свој крст, и победу у борби да повратитие и сачувате мир, љубав и захвалност Богу у срце и душу! Ваш у Христу, о. Раде
