Питање:
Помаже Бог часни очи. Имам два питања. Прво реците ми нешто о примату Св. Апостола Петра, који толико потенцирају католици. О његовом, тобож, преношењу на папу. За мене је то неприхватљиво. И нешто о о. Александру Шмеману. Да ли треба читати његове књиге? Ваш брат у Христу
Урош
Одговор:
Драги Уроше, Црква нема никакво учење о некаквом примату апостола Петра. То је римокатоличко учење, о коме се можеш информисати код њих.
Не знам који би био разлог читања његових књига, поред небројеног мноштва много јаснијих и бољих дела Светих Отаца? Пуно те поздравља, о. Срба
Што се тиче, тврдње да је апостол Петар био први мисионар, такође се у овом раду не подкрепљује ова тврдња никаквим текстом из Светог Писма, са цитирањем, већ се тврдња износи на основу слободне процене, која овога пута нема потпору у самом Светом Писму, а нарочито не из Јеванђеља по Луки и Делима Апостолским. А писмо каже да је Христос дозвао својих дванаест апостола, дајући им власт над (злим) духовима, како би их терали напоље и да исцељују од сваке болести и сваке слабости. “И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи” (Мат.10,1). Значи, свима подједнако, без разлике, даје власт и моћ, не издвојивши никог посебно! “И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.” (Мат. 11, 1). Па ако је потребно назвати апостола великим, онда свакако то треба рећи да су сви апостоли били велики на основу примљених дарова, прејемству и мисији коју су служли.
Међутим, означити неког као првог у писаном облику, не значи аутоматски и да је неко најбољи, најзначајнији и квалитетнији од других. Наиме, гласник доноси прве вести, из одређене области, па га нико не сматра најбољим и првим у тој области; водитељ први отвара трибину, па није први у тој области о којој трибина говори; понедељак је први у седмичном рачунању времена, па није најзначајнији дан у недељи дана; кад родитељи добију прво дете оно није значајније и вредније од трећег детета по рођењу; прво уписано дете у школском дневнику никако не значи да је то дете и прво у разреду по ученичком квалитету; у науци ко први објави докторски рад из одређене области, не значи да је најбољи из те области; приликом изабирања ученика Господ је морао неког прво да позове, а то не значи и нигде не пише да их је бирао по некаквом првенству, и да апостол Петар треба да буде први и најзначајнији, само зато што се у неким Јеванђељима помиње као прво записани.
А ево и доказа:
Јеванђеље по Матеју, каже: “А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов; Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј; Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите” (Мат.10, 2 – 4).
По овом Јеванђељу, по Матеју, Господ Исус Христос шаље на пут све апостоле и свима им једнако заповеда: ” На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите,” и ником није рекао ти си први и ти иди испред свих, него је употребио речи у множини; такође није казао: идите да поучавате народ, а ти Петре буди испред свих ученика, апостоли сви да слушате апостола Петра, знајте да је апостол Петар има власт над вама, итд.
А Јеванђеље по Марку, каже: “А ходећи покрај мора Галилејског видје Симона и Андреја брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже. И одмах их позва; и они оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше” (Марко, 1, 16 – 21).
Јеванђеље по Марку чак не раздваја Петра и Андреја, него их писмо заједно описује као позване ученике Христове : Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим. Дакле, опет у множини се описује догађај изабирања ученика, али и њихово заједничко проповедање и учење народа: “И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше.”
Јеванђеље по Луки, каже: “И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва: Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот, Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник” ( Лука, 6,13–16). Јеванђеље по Луки такође говори о изабирању дванаесторице ученика, али нигде их не записује по бројчаном редоследу, него их записује по два и два: “Симона (прозваног Петар) и Андреја, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот, Јуду Јаковљева и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.”
И најзад Јеванђеље по Јовану, које каже: ” Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије! И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. А Исус обазревши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш? Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина” (Јован,1, 35–45). Ово Јеванђеље по Јовану указује и објашњава сва три Јеванђеља која описују изабирање ученика, да апостол Петар није био никако прво изабрани апостол, како то жели да прикаже ова докторска теза, него је само један од свих дванаесторице изабраних апостола, и да је заправо апостол Андреј био прво изабрани и онај који је први кренуо за Христом заједно са учеником коме Јеванђеље не наводи име, човек који је био ученик Јованов: ” А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос.” Зар овде може неко да прочита да је Петар означен као први? Не може, јер то и не пише! Зато нико и не може тако нешто ни тврдити нити написати што не пише у Јеванђељу, па био то епископ, свештеник, професор теологије, докторант, духовник, монах или мирјанин, итд. Напротив, апостол Андреј је прозван и назван као апостол који је “првозвани.”
Не постоји служба апостола Петра (Петра као Петра – властита служба која има доминат у Цркви. Како не постоји властита служба апостола Петра, тако данас не постоји ни властита служба у Цркви: патријарха, епископа, свештеника. Наравно, служба се мало разликује у појединостима кад служи патријарх или епископ за разлику кад служи само свештеник. Али се са једним типом службе служи кад службу служи било који патријарх, и један те исти је тип службе кад служи било који епископ, ил пак свештеник)? Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше: Павле, Аполо, Кифа, свет, живот и смрт, садашње и будуће, и ви сте Христови а Христос Божији (1Кор.3, ), да би оправдани благодаћу његовом, постали наследници живота вечнога, као што се и надамо (Титу, 2, 7 – 9). Као што ни данас не постоји патријархова служба као врховног поглавара, која ће се звати патријарховом властитом службом, током читаве историје… Ова тврдња је бесмислена, нејеванђеоска и нетеолошка, нарочито ако се каже да “је Петрово првенство пре свега дар Божји, као служба јединства и очувања апостолске вере она бива конститутивна за Цркву.” Па служба јесте конститутивна, али као једна јединствена коју су служили сви апостоли, у свим Црквама (али не по заслузи само једног апостола – овог пута апостола Петра, него по дару Духа Светог који им је послао Христос – свима подједнако без разлике), тамо где су биле новормиране Цркве, а не посебна служба која се придодаје само апостолу Петру. Зашто? Па службу Божију није основао Петар него Господ Исус Христос, као службу која је сама по себи јединствена, вечна, савршена, света, јер је и сам Христос вечан и свет. “Пазите, дакле, како живите, не као немудри, него као мудри, и користите се временом, јер су дани зли. Говорите мећу собом у псалмима, химнама и песмама духовним, појте Господу и славите га у срцима својим, захваљујте Богу и Оцу свагда за све у име Господа нашег Исуса Христа, слушајте се међу собом у страху Христову ” ( Ефес.5, 15 – 21). Ето и овај део Светог Писма не описује посебну службу Петрову, него заједничку. Без примата било чијег, него у слушању једни других у страху Христову. То пише, а не оно што слободна људска мисао, жели да претстави. Зато и говори Свето Писмо: “Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Ефес.5, 14). Зато, мили моји, не пристајте на дела таме, него још и карајте, оне који греше. И све што се кара (критикује у љубави и добру, ради истине ) светлост објављује Ефес.5, 8 – 14). извод оз књиге Живот Цркве, критика докторске дисертације свештеника Бобана Димитријевића, о папском примату, с поштовањем, ипођакон Душан Миљковић