Причешће у грчкој цркви док смо у посети

Питање:
Помаже Бог! Читајући многобројне ваше чланке нађох и један који говори, , о причешћу у Грчкој цркви док смо у посети”. Молила бих вас да ми га мало појасните. Ја сам у Грчкој већ пар година, удата сам и живим овдје, духовник ми је грк (као што већ знате, већина су новокалендарци, па тако и он) . Међутим, ја сам у својој земљи била старокалендарац али више нисам. Причала сам са својим духовником о томе и он ми је рекао, пошто сам удата овдје и боравим овдје треба да идем по новом календару, а кад идем у посјету мојој земљи, ако тад траје пост да постим и тамо. Питање је да ли сам правилно поступила, и да ли треба да се вратим старом календару (опростите али вас чланак на горе наведену тему ме је скроз збунио) дали можда грјешим? Шта треба да учиним? Пријатно поподне и свако добро вам желим од Господа.
Н.Н


Одговор:
Драга, Ја сам написао онај одговор руководећи се савешћу и правдом, и канонима, али не сукобљавајући се са црквеним поретком који у вези новокалендарског молитвеног раскола постоји на икономији. А икономија је нешто привремено док се не реши ствар. Дакле она је «ненормална» или ван те дате норме; дакле ван старог календара и Псхалије који су у љубави прихваћена норма Цркве. Ово је ствар како стоји и нико не може другачије да је објасни, јер је необјашњива.
Могу «јаснији» да будем ослањајући се на то само старо питање које говори о посети грчким црквама у Грчкој. Иду људи у посету на две или три недеље; на месец или два месеца? Ви живите тамо, још и удата, па не видим колико се ова ваша брига заиста заснива на овом питању. Питали сте духовника али тражите моје дотано мишљење, а већ сте направили одлуку? Ја откривам нешто друго у овом вашем питању.
Мислим да сте правилно поступили што сте разговарали са своји духовником, који је вас тим својим благословом да тако поступите и узео на своју одговорност. Ви сте оправдана али сам «раскол» није али не заборавите да органски њему припадате, јер радите нешто «другачије» него ми.
Новокалендарска Црква неприродно постоји у односу на молитвено јединство и канонски договор, и она је направила огромне проблеме за наше саборно Православље. Погубила је многе душе тзв. старокалендарским расколима, и створила је нове секташке покрете – псевдозилоте. Такође је упрљала теолошки смисао и значење реч «зилот», да се данас чак у лошој конотацији говори о њима који су увек били «правило вере и образ кротости» – о људима са частним побудама који су исповедали чисту и непорочну веру Православне Цркве.
Новоканонизовани свети Јустин Нови јасно је рекао, и то на многим местима, а у једном једином котексту: «Нови календар је молитвени раскол». Просто и једноставно у односу на суштину датог проблема. Колико се ви комфорно у њему осећате знајући да ваши у Отаџбини славе празнике по другим датумима то је ваша лична ствар, али чињеница је да сте у богослужбеном расколу као и послушању према постовима које је Црква саборно уредила.
У Христу ваш
оЉуба

Comments are closed.