Preuzimanja slave

Pitanje:
Pomaže Bog, od udaje živimo sa suprugom u našem domu, odvojeni od njegovih roditelja. Kad su mom svekru umrli roditelji, on je preuzeo i počeo da slavi Krsnu slavu, svetog Nikolu. Ali zbog prirode njegovog posla, (živi i radi u Rusiji) , na dan slave nikada nije bio prisutan. Mi smo odlazili kod moje svekrve i tako u najužem krugu slavili slavu. Ubrzo i ona odlazi da radi u Rusiji i bude sa suprugom. Prve godine njenog odsustva slavu smo proslavili u njihovom domu, a druge godine u našem. Međutim oni se razvode, svekrva se vraća i odlučuje da nastavi sa slavljenjem slave, jer joj je sin (moj suprug) rođen na Nikoljdan. To sve tako traje sedam godina. Nedavno sam saznala da slava ne mora da se preuzme po smrti roditelja (kako smo suprug i ja mislili) već ju je moguće slaviti već nakon venčanja, ukoliko je porodični život zasnovan u sopstvenom domu. Ove godine je svekrva izrazila želju da mi preuzmemo slavu, a mi smo to radi učiniti. Da li postoji neki naročit običaj, koji treba na dan slave kod svekrve u kući izvršiti ili je dovoljno samo započeti sa slavljenjem? Takođe bih htela da pitam da li suprug i ja možemo ispraviti to što svekrva nije primala sveštenika u kuću da osvešta vodicu, niti je nosila kolač i koljivo u crkvu na dan slave. Nije uzimala slobodan dan s posla tako je sveća paljena i kolač lomljen kasno poslepodne po povratku s posla. Sve to sam teško snosila, jer sam se u roditeljskom domu ceo život učila, gledala i uživala slaveći slavu.
Vesna


Odgovor:
Draga sestro Vesna, Još 1985. godine, kao parohijski sveštenik u Nemačkoj, uvideo sam da mladi bračni parovi na privremenom radu ne slave svoju Krsnu slavu, izgovarajući da se da im je otac nije predao. Oni nisu mogli ići ocu na Slavu, niti su je slavili u Nemačkoj, njihova dece nisu imala priliku da dožive Slavu. Zbog toga sam napisao jednu predstavku nadležnom episkopu Lavrentiju, o prenošenju Krsne slave. Preosvećeni Lavrentije je moju predstavku izneo na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, a Sobor je na osnovu te predstavke doneo odluku o nasleđivanju Krsne slave. Sveti arh. sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) , doneo je, na predlog protojereja Dušana Kolundžića, 15. maja 1985. g. ovu odluku: „Budući da je Krsna slava praznik „Male crkve“, to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo „predati“ Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive, za savet i blagoslov.“ Prema Ustavu SPC „Sveti arhijerejski sabor, kao najviše jerarhijsko predstavništvo, crkveno-zakonodavna je vlast u poslovima vere, bogosluženja, crkvenog poretka (discipline) i unutrašnjeg uređenja Crkve, kao i vrhovna sudska vlast u krugu svoje nadležnosti.“ „Sve odluke Sv. arh. Sabora, kanonske i crkvene prirode, koje se odnose na veru, bogosluženje, crkveni poredak i unutrašnje uređenje Crkve, punovažne su i izvršne.“ Prema tome, odluke Sv. arh. sabora su obavezne za sve članove SPC, a to znači, da gornja odluka obavezuje i roditelje i sinove i da je svaka porodica, ma gde se nalazila, dužna da proslavlja svog domaćeg zaštitnika, svoju Krsnu slavu. Jer, ustanova koja donosi zakone u svojoj nadležnosti, ima pravo da ih, prema potrebi i okolnostima, tumači, dopunjava, pa i menja. Krsno ime nije lična svetkovina, već porodična i ona se prenosi sa oca na sina. Isto tako Krsno ime nije slava kuće i imanja, već žive porodice, Crkve u malom. Na osnovu ove odluke Svetog arhijerejskog sabora vi možete slobodno slaviti Krsnu slavu u svom domu. Pošto svekar ne živi sa vama, već u inostranstvu, tvoj muž može da ga obavesti o vašoj nameri. Međutim, pošto svekrva želi da preuzme ulogu domaćina i da vam ona preda Slavu, možete postupiti ovako (obzirom da je Slava za par dana) : pozovite (ako to već niste učinili) nadležnog sveštenika, da u vašoj kući osveti Slavsku vodicu, sa tom vodicom umesi Slavski kolač. Na dan Slave odnesite i vi i svekrva Slavske kolače (i Slavsko žito) u crkvu. Posle osvećenja i lomljenja kolača, neka vam svekrva, od njenog kolača, dadne četvrtinu i tako, pred sveštenikom, neka vam i formalno preda Slavu. Sigurno da Slavsku ikonu već posedujete. Ovo predavanje Slave može da bude i u kući svekrve, kod koje možete svratiti po povratku iz crkve. O tome kako se Krsno ime služi, saznaćete više iz Slavske čestitke, koju ću vam poslati na vašu privatnu elektronsku adresu. Da vam Gospod blagoslovi početak slavljenja Krsnog imena, jer „ko Slavu slavi, Slava mu i pomaže“, da svoju Krsnu slavu proslavite kako to Slavi i priliči, u krugu porodice i dobrih gostiju, želi vam o. Dušan

2 komentar(a)

  1. IvanovicVeselin

    Pomaze Bog,Dugo sam bio van zemlje,moj brat je preuzeo krsnu slavu od oca.Sveti Arhandjelo. Ja sam rodjen 22nov.1957
    Pitanje kako i koju slavu ja mogu u mom domu da slavim.VELIKI POZDRAV IVANOVIC VESELIN

  2. „Prema tome, odluke Sv. arh. sabora su obavezne za sve članove SPC, a to znači, da gornja odluka obavezuje i roditelje i sinove i da je svaka porodica, ma gde se nalazila, dužna da proslavlja svog domaćeg zaštitnika, svoju Krsnu slavu.“

    Da li sam pogresno razumeo ili po ovom ispada da su svi clanovi SPC „duzni“ da slave Krsnu slavu, ili se to odnosi samo na clanove SPC koji su Srbim, jer je Krsna slava srpski obicaj? Pitam zato jer nije navedeno da se to odnosi na clanove SPC koji su Srbi. A sta je sa clanovima SPC koji nisu Srbi, ja sam clan SPC, a nisam Srbin. I nemam „duznost“ da slavim Krsnu slavu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *