ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО
(око 1270-1337)
 

МОЛИТВА ПРЕД ТВРДИМА СУНЦА
А шта ћу ја јадна учинити?
Где ћу сакрити множину својих грехова
Стазу спасења не налазим нигде.
 
Но ти цару векова, бесмртни Господе
који хоћеш да се сви спасу,
даруј и мени недостојној начин
да се пре смрти теби покајем.
 
Мени је довољно
ако и два дана будем робиња
теби Владици моме Христу,
и дух свој предам,
а да не будем робиња бесовима и греху.
 
Јер ево сунце излази на тврди своје,
хотећи осветлити сву васељену,
а ја грешна не чекам
да те видим где залазиш,
јер боље би било
да се нисам ни родила.
 
Свако дисање и свако створење
слави те.Господе,
а ја једина заборавих
да славим твоје име.
Шта да чиним?
 

МОЛИТВА ПРЕД АНЂЕЛИМА ЉУТИМ
Шта да чиним ја грешна, пуна стида?
Јер покри срамота лице моје
и тесно ми је одасвуд.
 
Јаој мени,
одакле ћу почети оплакивати
своја љута безакоња,
која се не могу лако исповедити?
 
Због чега прво да заплачем?
Због чега да застењем
и због чега да заридам?
Због множине грехова
или због одлучења од Бога?
 
Помисли, душо, шта ће те срести
после изласка твога од тела!
Ево ти се спремају разне муке,
анђели љути и немилосрдни
хоће да те ухвате.
 

МОЛИТВА У МАЛОВРЕМЕНОЈ КРАСОТИ
О душо окајана,
о душо грехољубива,
ево се сврши живот твој у овом веку
и поћи ћеш у други свет
и међу друге људе.
 
Јер ево остављаш маловремену красоту,
где си чекала да се на векове нахраниш
сладосно живећи.
 
Јер ево приступише и посланици
и рекоше:
Зову те, устај и не касни.

 

   

5 Comments

  1. Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

    • Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.