Preljuba

Pitanje:
Pomaže Bog Obraćam Vam se ovim putem prvi put. Na ime greh koji načinih još nikom ne ispovedih do svešteniku sa kojim taj greh i učinih.Jako je teško naći prave reči obraćanja za to što sagreših, ali prvo ću reći GOSPODE pomiluj me grešnu! I nadam se da Vam to neće zvučati gordo sa moje strane ali ja prosto imam potrebu to izgovoriti. Moj greh je taj što načinih preljubu sa tim sveštenikom i sada ne znam šta dalje, inače sam i ja udata i imam dvoje dece sa suprugom sa kojim sam u građanskom braku. Mi naime više i nismo u vezi, ali ja se sa tim grehom ne mogu nositi, zapadam u tešku čamotinju i u depresije i ne znam kako iz toga izaći. Možda je ovo što napisah vrlo oskudno da bih dobila bilo kakav odgovor, a možda i ne zaslužujem da mi se bilo šta i kaže, a ne kamoli pomogne nekim utešnim ili kritičkim rečima.
Praštajte i što sam Vam se samo obratila!
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Preljuba je za svakoga od nas smrtni greh, podjednako. Postoji fizička smrt, a postoji i duševna smrt. Kako postoji smrt, tako postoji i smrtna opasnost, situacija u kojoj, ako se nađemo, a ubrzo je ne promenimo, može uskoro dovesti do smrti. Kao na primer, smrtna bolest, u kojoj ako se čovek nađe i ne uspe da se izleči u nekom razumnom roku, roku koji određuju njegove životne snage, njegov život odlazi od njega i on se predaje smrti. Na to Crkva misli kada kaže „smrtni greh.“
A kakve su posledice smrti, to svi manje – više znamo: kada telo umre, ono postaje neosetljivo, nesvesno i podložno propadanju i raspadanju. Slična stvar je i sa dušom, s tom razlikom, što duša ne nestaje i ne vraća se u ništa, već prebiva u stanju udaljenosti od Boga, koje je gore od same smrti. Za takvu smrt duše Hristos kaže „…bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek! “ (Mk. 14, 21.) Kada se fizički nalazimo u smrtnoj opasnosti, funkcije tela se menjaju, srce počinje da kuca brže i dolazi do čitavog niza promena u organizmu. Isto je i kada se nalazimo u duhovno smrtnoj opasnosti. Unutrašnja uznemirenost nas obuzima i dolazi do čitavog niza drugih promena. Kada telo umire ono se nalazi u samrtnom ropcu. Isto tako i duša – na svoj način oseća patnje koje je obuzimaju. Ali, sve to se može izbeći. Fizička smrt svakako ne, ali duhovna sigurno.
Šta bi ti radila kada bi se našla u smrtnoj opasnosti? Zar nebi potražila spas i izbavljenje tamo gde i sama vidiš da ima više sigurnosti i zaklona od opasnosti? Isto je i sa duhovnom smrtnom opasnošću: valjda i sama znaš gde možeš potražiti zaklon i sklonište od nevolje u kojoj si se našla? Sigurno pristanište i sklonište od takvih smrtno opasnih situacija je najpre, izbegavanje svake opasnosti. Zbog čega se mi izlažemo takvim opasnostima? Zar nije bolje živeti zdravo, mirno, dobro i srećno, nego eksperimentisati sa strastima koje nas dovode u smrtnu opasnost? Zar nije bolje držati se vrlina koje su nam dobro poznate, nego izlagati sebe gresima – opasnostima, koje su nam takođe dobro poznate i njihov kraj zanamo? Molim te, razmisli malo o tome.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *