Прекршила сам завет

Питање:
Помаже Бог, Молим вас одговорите ми да ли је велики гријех нарушити завјет. Прекршила сам завјет престала сам да читам акатист Богородици Тројеручици након годину дана завјетовала сам се у тешком психичком стању пред иконом да ћу читаати све док не ријешим стамбено питање, мада се сваки дан молим кратко пред иконом Тројеручицом и тражим њену помоћ. Још нисам ријешила стамбено питање почела сам, да губим вјеру да ли сам непотгребан гријех узела на себе без благослова свештеника. Напомињем сваки дан сам се завјетовала да читам акатист и немам духовника иначе постим све постове али такође имам дилему да ли се причешћивати често. На пример у цркви у којој припадам у Зворнику свештеник даје благослов ко пости све посте да може често да се причести. Била сам у манастиру Лелић игуман ми је савјетовао да није добро често да се причешћујем интересује ме ваше мишљење поздрав
Младенка


Одговор:
Драга сестро Младенка, Најпре неколико речи о завету. Хришћанин се може заветовати, обећати пред својим духовником (надлежним свештеником) или пред самим Богом, да ће чинити нешто више него што општеобавезно правило или заповести захтевају. Христос нас учи да се молимо непрестано, али да у молитви знамо шта иштемо, да је то добро и корисно за нашу душу. Међутим, ми се често пута молимо и неразумно, молимо од Бога оно што нам неће донети добра. Ми то, можда, у датом тренутку не знамо, али Бог зна и Он нам те молитве не испуњава. Једном приликом, кад су га двојица апостола замолили да им нешто учини, Он им је одговорио: “Не знате шта иштете” (Марко 10, 38) . Читање акатиста није свакодневна обавеза православног хришћанина, али Христос каже (у вези заклетве, која је слична завету, јер човек пред Богом нешто обећава) “Нека буде ваша реч да, да и не, не, а што је више од тога од злога је” (Матеј 5, 37) . Но, пошто си се Ти сама пред собом заветовала да ћеш читати акатист сваки дан, док не решиш стамбено питање. А пошто се решење не назире, Ти си посустала и прекинула са свакодневним читањем акатиста. То би се, можда, десило и да си добила стан, јер би онда рекла: Читање акатиста је постигло циљ и ја више не морам да се молим, стан је мој. Најгоре је то што си почела, како кажеш, да губиш веру. Да ли веру у Бога или веру у решење стамбеног питања? и једно и друго је врло лоше. Нису вера у Бога и молитва Њему само једнократна потреба. Верујем у Бога и молим Му се док не добијем оно што тражим, а после, видећемо. Не разумем, како то кажеш да немаш духовника, а причешћујеш се. Па ваљда Ти је духовник Твој надлежни свештеник, код кога се исповедаш и који Те причешћује. И ако Ти је он рекао, да верници који посте све постове, који живе моралним, хришћанским животом, живе литургијским животом парохије, које свештеник добро познаје, могу да се причешћују чешће, дакле не само у току вишедневних постова и не само једном у посту, зар Ти то није довољно. Кад приђеш код свога свештеника на исповест, он ће Теби лично рећи колико често можеш да се причешћујеш, да би Ти причешће било на “здравље душе и тела”, а не “на суд и осуду”. И игуман у Манастиру Лелић је био у праву. Он Тебе не познаје, не зна стање Твоје душе и оно што си му Ти рекла није било довољно да Ти саветује чешће причешћивање. Твој кућни лекар, код кога имаш здравствени картон и код кога долазиш у сваком случају нарушавања здравља, зна о Твом здравственом стању много више него један врхунски стручњак са ВМА, код кога би дошла на један преглед. Значи, драга сестро, зазговарај са својим свештеником, повери му све своје сумње и тражења и он ће Ти, пошто Те познаје, дати и најбољи савет.
Моли се и надаље пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Тројеручице. Ако не стижеш са читањем акатиста, прочитај само кратку молитву Богомајци: Богородице Дјево радуј се… Многима је помогла, препоручиће, као мајка, и Твоје молитве Сину своме, а Њено посредништво је веома поуздано.
Бог Те благословио и свако добро Ти дао.
о. Душан

Comments are closed.