Питање:
Поштовани Љубо Милошевићу! То је истина, не знам зашто доводите у сумњу то да Вас поштујем? Обраћајући се Вама, нисам имао намјеру да било шта промијеним или додам, осудим или нешто непристојно “провучем” до Вас. Обратио сам се Вама да похвалим дио текста упућеног прељубници, а и да из чисте радозналости поставим питање у вези са другим дјелом текста. Ви сте мој одговор, нажалост, протумачили онако како то Вама одговара. Вјерујем да има лоших (не намјерних) формулација у мом тексту. Ви као много “старији” у хришћанству не бисте требали баш да дочекате тако “осорно”, са пуно сумње све што сам Вам написао. Ви сте помињали вјеру, исповест, цркву, а ја сам ушао са питањем о посредништву између
вјереника и Бога Оца. Не видим гдје сам ја то Вама “наметнуо” нешто што није било у Вашем тексту. Књигу СВЕТО ПИСМО сам купио у Саборној Цркви у Београду и сви моји одговори су се базирали на тој књизи. Дакле, све је истина.
У Матеј 6: 5, 6 бацио сам више тежиште размишљања на посредништво између вјереника и Бога Оца – а то је ставка 6. која гласи “А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу својему који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платит ће јавно». Дакле, не знам зашто Матеј 6: 5, 6 нема никакве везе са текстом? Осврнуо бих се на Матеја 6: 5 чисто да објасним да сам врло обазрив када се ради о томе. Мој став у вези с том ставком је апсолутно неутралан. Ко сматра да се може препознати ту, немам ништа против.Ја се придржавам Матеја 7: 1, 2.
Што се тиче “књиге староставне”, хвала Вам на објашњењу. Неке ствари су ми нејасне, па ћу бити толико слободан да Вас замолим да ми одговорите на два питања. Поменули сте имена Климента, Игњатија, Јустина, Татиана, Атинагору, да ли се њихова дела налазе негде у Старом Завету или су то нека посебна издања о правој вери? Ако нису у Светом Писму, где их могу потражити? Друго, да ли је та “права вера” нешто боља од Светог Писма? Никада се нисам сусретао са тим издањима. Моје обраћање Вама је врло коректно. Називате моје речи непоштеним, неискреним, желите да омаловажите мене.Ви као хришћанин требали бисте преиспитати начин којим се обраћате неким другим људима. Зар нас Исус није упозорио на то. Разумем, сви смо ми грешници.
Молим Вас, прочитајте моју е-маил пошту. Пронађите гдје сам ја написао да сте Ви рекли “да поп није посредник измедју Бога и човјека”. Ја се не бавим никаквим, како Ви кажете, исфабрикованим измишљотинама. Ту “измишљотину” сам ја рекао а не Ви, и што сам рекао, то сам поткрепио чињеницама из Светог Писма. Истина је да се може обраћати Богу директно, али преко Исуса Христа, што је и Сам Исус потврдио. Дакле, ја као вјерник могу се обратити Богу Оцу код куће приватно, да нико не зна, преко Исуса Христа. Ту могућност је могла да искористи “прељубница” коју сте Ви упутили “свом” исповједнику.То значи да јој није био потребан поп као посредник. Надам се да сам био јасан бар по том питању.
Молим Вас “да се реално и истинито позна Бог, и то кроз ближњег човека “опипљиво”, а не само на пустим речима”. Сматрате ли да је Свето Писмо пуста реч? Дубоко сумњам да је, како кажете, “лакше изблебетати” Богу “којег не видимо” своје грешке. Да, ми га не видимо и то је немогуће, али Он зна све што желимо пре него што смо почели са молитвом. У вези са црквеним тајнама, колико се сећам, поставио сам само питање из радозналости. Нисам никада чуо за такву вест, зато сам и поставио питање. Понудили сте ми Дела.Ап. 23: 4, 5, 20, 28, 15. Тема је интересантна. Треба обрадити читаво поглавље и објаснити зашто је Апостол Павле дошао у ту лошу ситуацију по њега. Можда и од оног времена када је он био највећи прогонитељ хришћана, када је био сам фарисеј. Међутим, Ви кажете да то нигдје не води, па ћу то да испоштујем.
Ваш текст “На тој историјској и теолошкој основи морамо да признамо да је Црква изграђена на два темеља, на Светом Писму и Светом предању” је доста велика материја. О томе могу неки други пут да разговарам, наравно, ако желите. Игњатије Богоносац, Филип, гл.7, Трајлијцима гл.3 су ми непозната имена. Ко су они? Можете ли ми објаснити.
Поштовани Љубо Милошевићу, ја нисам мислио на Вас директно да “вјерујете како хоћете и како желите”, већ сам се обратио Вама као представнику Православне Цркве, па сам у том моменту мислио у множини на све. Помињете Јеховине сведоке, суботаре и друге. Да, и ја сам чуо за њих. Ја лично немам никаквих додирних тачака са тим заједницама, тако да и не знам о њима пуно. Интересује ме на крају, која је то разлика између православних историчара и писаца и тог Расела, Милера и осталих. Ја лично нисам сада ни са ким, а ни против кога на пољу религије. Пореклом припадам хришћанству које сада и изучавам. Вјерујем да ћу само истином да се приближим Богу Оцу и Његовом Сину Исусу Христу. Молим Вас, у вези с Вашим задњим пасусом добили сте одговор у мом тексту. Вас лично нигде и ни на једном мјесту нисам узео у обзир. Мислио сам увјек на неку неутралну личност, опћенито о поповима.
С поштовањем и нека нам Бог подари много разума и братске љубави.
Д. Игор
Игор
Одговор:
Драги Д. Игоре, Бојим се да смо узурпирали ову рубрику “Питање пастиру” и предлажем Вам да, ако зелите да полемисете са мном, то радите преко форума овог истог сајта, јер Вам више нећу одговарати у овој рубрици.
Право да Вам кажем, ја заиста не знам о чему више споримо? Рекли сте да сам нешто рекао – што нисам, и ево већ треће писмо размењујемо пишући о нечем петом. Морате да разумете моју опрезност, јер данас има свакојаких људи који траже начине да шире отров погрешних учења: “Многи ће доћи (дакле, једно време их није било) у име моје говорећи: Ја сам, и многе ће преварити” (Мк. 13, 6) . А сада на сваком кораку предлажу “христа”. Али “и тада ако вам ко каже: ево овде је Христос; или: ено онде је, не верујте” (Мк. 13, 21) . Дозволите, треба да разумете моју опрезност, а ово је још и интернет. У хришћанству НИЈЕ Библија једини ауторитет учења, него је и Свето Предање – директни ауторитет Цркве (Васељенски сабори) , и хришћански писци. Теолози то називају “стајањем Цркве на два стуба”. Поменуте најраније хришћанске писце можете да нађете у зборнику “Ранохришћански писци” (општепозната књига у богословљу) , нажалост, нема га на нашем језику (неки делови су преведени, али то није довољно) . Као што Вам већ рекох необориву историјску чињеницу, Нови Завет је једно време био усмено предање (као и већина књига БИБЛИЈЕ) , јер он физички није био записан, а Црква је већ постојала. Обратите пажњу, молим вас: Педесетница или рођендан Цркве десио се 50 дана по Христовом васкрсењу, а Христос је обећао Духа Светог и Он је сишао на Педесетницу; дакле, од ње па до писања првог Еванђеља од Матеја на арамејском језику прошло је 20 година. А ПИСАНОГ Новог Завета није било! Поставља се питање: ко је био ауторитет учења и благодати за то време? Наравно да је била Црква, и она чува чистоћу учења као и православност (ортодоксност = правилност) тумачења Библије. Поред тога, она је одабирала књиге и скупљала их у канон, а последњу књигу Новог Завета увела у канон на Трулском Сабору (692 – седам векова после! ) . Не можете ви просто да узмете Библију у руке и да тумачите онако како Вам се находи! (нпр: “на рекама вавилонским да разбијају бебе о камен”) . Зато поменух велике јеретике Расела, Милера, Смита коју су управо то урадили – тумачили како им се находило (Иначе “ко су они” – Ви бисте требали да знате, јер се бавите озбиљним стварима, па чак и “цитирате”, и “молите да прочитам”, да “обратим пажњу”, наводите где ћу да “добијем одговор” итд.) . (Да не испадне да сам хладан, ја заиста немам времена да залазим у катихетске форме објашњавања, и много сам заузет човек, а и службе ме притисле пред Васкрс) . Увек је Црква била ауторитет, и то њеном благодаћу Духа Светог, и она је тумачила Еванђеља, почев од првих отаца које сам Вам већ поменуо. На основу овог види се да то уопште НИЈЕ ВЕЛИКА МАТЕРИЈА, него једноставна, и у границама вековима проверених правоверујућих хришћанских норми. То је материја која мора да се зна.
Опростите, али Ви не можете да нађете те ране хришћанске писце у Библији, јер су је само тумачили (нпр. Кимент, ученик ап. Петра) , и саветујем Вам, пошто залазите у овакве разговоре (Ви не питате, него спорите – да коначно будемо искрени) , Ви морате да познајете хришћанске писце првих векова који су нама предали образац вере. Није реч само о овим “Ранохришћанским писцима”, него постоји и “златно доба” (IV век) хришћанских писаца као што су: Златоусти, Григорије Богослов, Григорије Двојеслов, Василије Велики, Атанасије Велики, Григорије Ниски и мноштво других – непрегледни томови тумачења Библије од људи који су живели у четвртом веку. Ви не можете да нешто “тврдите”, а да не познајете теологију барем првих пет векова хришћанства, а да не помињем оне остале.
Библија је Богонадахнута књига, али није сакраментална, нити протестантски идол. Она је реч Божја коју је Црква предањски сачувала и записала.
Једини пут да се дође до Оца и Сина и Светога Духа јесте кроз “обитавалиште Светог Духа” – Саборне, Апостолске, Васељенске и Православне Цркве, и Господа Христа Који је њена глава. Другог пута нема, каже св. Кипријан Картагенски (епископ оних ранијих дана, а не како ви кажете, “историчар”) .
Опростите, али Ви сте рекли, и цитирам: “Поп није посредник између Бога Оца и грешника” – а ја то НИСАМ нигде написао, него сам рекао да је “сведок”, и да “једино Бог опрашта грехе”! Молићу лепо, Ви сте увели ту реч у ову конверзацију, а не ја. Ви нисте били у позицији да ми дајете одговоре па да их “протумачим како ми одговара”; такође нисам Вам дао повода да у Мт. 23, 1 – 9 критикујете моје свештенство (попове) компаративно са фарисејима (и да сам се још у Вашој елоквентности “препознао” – и ја сам вама “осор”? ) . Зато нисам случајно на ту провокацију навео много касније збивање са ап. Павлом и првосвештеником, као што сам могао да наведем да је Христос рекао: “идите и покажите се свештеницима”, па су тек после тога били исцељени. Увек је било добрих и лоших свештеника (има их и данас) , али Господ је поштовао свештество које је и сам носио “по чину Мелхиседекову”. И нисам ја Вама само “понудио Дела апостолска” (да је само то “интересантно”) , него сијасет других цитата који необориво сведоче о Православној Цркви, епископима, хиротонији, свештенству и осталом – томе што сте напали (“питали”) у Мт. 23, 1 – 9 и у осталим наводима. Зато овај разговор “нигде не води”, нити сте ту моју примедбу “испоштовали”.
Хвала вам на јављању и опростите ако су се поткрали неспоразуми и неповерење.
А сада вас искрено и са поштовањем поздрављам.
Отац Љубо, православни свештеник
