ПРАВОСЛАВНА ЖЕНА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

 
>
 
О РАВНОПРАВНОСТИ МУШКАРАЦА И ЖЕНA
Из текста епископа Висариона
” Положај лица женског пола у хришћанском,
породичном и друштвеном животу”
 
Нема више мушког и женског,
јер сте ви сви један (човек)
у Христу Исусу. Гал 3, 28

 
Свуда се чују размишљања о изједначавању права лица мушког и женскоr пола у разним областима друштвеног, породичног, па чак и црквеног живота. Како на ово гледа Реч Божија? Она допушта једнакост мушкараца и жена само у односу на дело спасавања душа. Спасење душе доступно је сваком човеку према вери у Господа Исуса Христа. Вера сједињује све верујуће у Господа Исуса Христа у једно , тако да овде нема разлике између мушког и женског пола, као што нема разлике између верујућих Јудејаца и пагана, робова и слободних. Јер сви верујући у Христа посредством духовног рођења кроз Тајну Крштења постају Божија чеда по благодати усиновљења Богу. Јер ” ако си ми син, и насљедник си Божији кроз Христа” (Гал. 4,7). Сваком крштеном је, као сину Божијем у Христу Исусу, доступно наслеђе вечног блаженства у Царству Небескоме. Лицима мушког и женског пола у једнакој мери припада учешће у овом блаженству, као и учешће у свим блазима Христове земаљске Цркве. Сви крштени сједињени у храму Божијем, без разлике у половима, једнако су вољени и блиски Оцу Небескоме, као што су вољена и блиска телесном оцу рођена деца, браћа и сестре који живе с њим. Зато апостол Петар саветује мужеве да указују част својим хришћанским женама “као сунасљедницама благодати живота” (1.Пет.3,7). Право на ово наслеђе женама припада у једнакој мери. Вредност жене се ванредно узвисила у лицу Богоматере, која је стала изнад сваког створења, јер је послужила спасењу људи кроз оваплоћење од Ње Сина Божијег, стала је чак и изнад Херувима и Серафима, који јој се клањају као Господарици и Царици. Што се осталих жена тиче, посебне части удостојиле су се оне, које су својим светим животом засијале на земљи, и стекле на Небесима исту славу као свети мушкарци. Али без обзира на високо место лица женског пола у односима који су описани, оне су дужне да мушкарцима уступају предност у другим односима. Од времена прародитељског грехопада, жена је, као прва грешница, потчињена власти мужа, кога је она увукла у грех. “И воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар” (Пост. 3,16).
Власт мужа над женом у паганско време била је нарочито тешка: она је била робиња у немилости мужа. Уз то је њен значај био понижен и многоженством. Чак је и међу изабраним народом било допуштено многоженство, и мужевима је било дато право да се разводе од жена по сопственој вољи, док жене незадовољне мужем нису имале то право. У хришћанском свету многоженство је уништено; право да тражи развод у случају брачног неверства дато је не само мужу, већ и жени. Али власт над женом остала је на снази и у Новом Завету. “Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу, јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви. Као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима (Еф.5, 22-24).
Какав год да је муж, добар или лош, нежан или суров у опхођењу са женом, она мора да му се покорава, и колико год да је горак њен живот, не треба да тражи раздвајање од њега, осим у случају брачног неверства. “Што је Бог саставио, човек да не растави.” Тако звани борци за еманципацију жена, устају против нераскидивости брачне везе и траже, како за мушкарце, тако и за жене, пуну слободу развода под било каквим наизглед добрим или лошим изговором. Испуњење овог захтева било би праћено најпогубнијим последицама, и повело би у уништавање породичног живота, у безгранични разврат.
Шта рећи о друштвеном положају жена? По мишљењу бораца за повећавање женских права, њихов друштвени положај мора да буде исти као положај мушкараца. Не сме јој се одузети право да буде судија, министар, градоначелник, професор, адвокат, па чак и војник. Али праведности ради, треба рећи, да све то превазилази снагу жене, која по самој својој природи у поређењу с мушкарцем поседује мање умне и телесне силе. За све то су неупоредиво способнији мушкарци. Апостол Павле заповеда жени да ћути у Цркви (1 Кор. 14,34-35). Постоје и таква физичка стања у којима се налази жена, када јој је забрањено да прелази праг храма. Истина, међу светим женама, биле су и такве које су послужиле Цркви на апостолски начин, као на пример равноапостолна Марија Магдалена, Царица Јелена, велика руска кнегиња Олга, просветитељка Грузије Нина. Али таква црквенодруштвена делатност била је својствена врло малом броју жена, које су имале особено призвање за то од Бога. Христос је призвао на апостолско служење само мушкарце. Исто тако по вољи Господњој и наследници њиховог служења, бивали су и бивају, само лица мушког пола. Исто то треба рећи и за високе грађанске дужности. Жене су увек биле удаљаване од њих, а нису их ни саме тражиле. Постојао је мали број блиставих изузетака. У историји је забележено неколико жена које су управљале државом, и међу њима водеће место заузима руска царица Екатерина Велика. Али не треба такође заборавити да су све жене које су царевале имале министре и уопште помоћнике у управљању мушкарце, а не жене.
Против тежње жена за високим образовањем не би смело ништа да се каже, тим пре што има оних које по уму не заостају за мушкарцима. Ипак треба и овде рећи истину да ових изузетака није много. У историји научних знања, покретачи науке, уметности и заната били су само мушкарци, женама је припадала част да само усвајају плодове тог рада. У овом смислу универзитетско образовање може да буде за њих веома корисно. Но без обзира на високу вредност универзитетског образовања, оно може да служи само као украс жени због задовољавања њене жеље за познањем, али никако не представља суштинску потребу, јер жене не могу да га примене у друштвеном ангажовању и да га учине практично употребљивим у разноврсним видовима служења друштву. Њена директна улога је породични живот. Положај жене као мајке у породици, као васпитачице деце, као домаћице и помоћнице мужа јесте највиши положај. Пошто је васпитачица деце, њој није ускраћен ни утицај на друштвени живот. Нека она учи своју децу страху Божијем, љубави према Цркви и Отаџбини и радним навикама. Кроз ово она припрема корисне делатнике за друштво и државу и тиме им чини велику услугу, много већу него да је постала државни чиновник. Државна служба би је само удаљила од породичног живота, недостајало би јој слободе и времена да учествује у подизању деце. Свесно или несвесно дошло би до тога да ово свето дело преда у руке најамницима, који би користећи се тиме да их нико не контролише почели да небрижно обављају свој посао, и уместо да васпитавају, почели би да развраћају децу. Исто тако и кућа би могла да почне да пропада, ако би мајка породице, због обавеза у друштвеној служби, била спречена да пази на домаће послове. Главни призив жене, састоји се од служења добру породице. Ништа јој не служи више на част него материнско старање о деци, и ништа је толико не може утешити, као искрена и заслужено узвраћена љубав и поштовање деце.
Жене које стреме да изједначе свој положај с мушкарцима, узалуд мисле да ће тиме постати значајније у очима мушкараца. Не, неће овим заслужити поштовање мушкараца. Они који истински цене женске вредности неће ценити спољашњи положај жене, већ њене моралне квалитете. Њен најлепши украс је женствена скромност, стидљивост, честитост, кроткост, уздржљивост језика, брига о деци, о мужевљевом спокоју, о домаћинству. Нека се она понаша тако, да се мушкарци у њеном присуству држе с поштовањем према њој, и не дозвољавају себи да учине или кажу нешто што би увредило њену скромност и достојанство. На лошем су гласу жене које тежећи к једнакости с мушкарцима усвајају њихове рђаве навике, као што је пушење дувана на
пример, или учествују у њиховим нескромним разговорима, забави и доколици. Такве жене губе право на поштовање и изазивају подсмех и презир према себи. Жена која цени своје достојанство, никада себе неће понизити до тако јадног положаја.

2 Comments

  1. Tako divno napisano i tako poučno!
    Dijana, za početak verujte vi!
    A sve je moguće onom koji veruje.

  2. Petrović Dijana

    Tesko je biti supruga i majka danas u svetu licemerja i perfidnosti. Kako se boriti za brak kada niko u to u više ne veruje? Sve je obmana