ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Глава IV
О ШТЕТНОСТИ НЕКИХ ИЗВОРА ИНФОРМАЦИИ
 
Лоше мисли, грешне жеље и намере нису крвна својина наше душе. Оне долазе спола и као што могу бити прихваћене и однеговане, тако могу бити и одбачене и протеране. Због тога нам је и дата слободна воља.
Одакле долазе грешне помисли? Са једног извора. Бог није створио зло, и први, ко је почео да твори зло, био је сатана. Онајкоји твори гријех од ђавола је,јер ђаво гријеши од почетка (l Јн. 3, 8). И ми се, примајући крштење, “одричемо од сатане и свих дела његових”. То јест од дела греха. Зато су они људи који сеју грех и праве искушења, наравно, вођени ђаволом.
Лоше, грешне помисли се готово увек рађају од визуелних, слушних и разних других чулних извора и утисака. Наравно, постоје и помисли које сеје директно сатана, међутим, иако се нама каткад чини, оне нису бројне. Какви су ти спољашњи надражитељи ниских нагона? На првом месту, без сумње, налазе се савремени извори масовних медија: телевизија, жута и магазинска штампа, радио и бројни интернет-сајтови. Код нас су готово сви масовни медији приватни, што значи комерцијални, и њихов приход и успех зависе само од једног – од рејтинга, Све је врло једноставно: што у датом тренутку буде већа гледаност и слушаност одређеног канала, агенције за оглашавањеће више новцаулагатиу њега. Исто је и са новинама: како би приморали што више људи да читају одређени материјал, подгрејавају интересовање за њега. Да би то постигли неопходно је пружати сталну разоноду и поигравати се са најнижим страстима и пороцима, приказујући нешто што је полузабрањено (као што је познато, забрањено воће је слађе). Међутим, то је само један аспект тог проблема, јер осим комерцијалне стране, постоји знатно важнија страна тог питања: ми се препуштамо жестокој навали греха, а огромна средства се троше на то, како би се наш народ поцепао морално и духовно.
Осим масовних медија извор грешних помисли могу да буду књиге, филмови, разговори, сусрети итд.
На који начин је могуће сачувати своју душу и разум у чистоти, ако живимо у свету где нам информација, визуелни и звучни ефекти прожимају читаву свакодневицу? Наравно да је тешко, али је неопходно. У аскетици се то назива чување вида, слуха и ума.
Почнимо од тога да 90% информација које савремени човек свакодневно прима, њему не само да не треба већ му и шкоди. Да не говоримо о томе колико су све те информације никаквог квалитета. Сећате се како је говорио професор Преображенски у Булгаковљевом роману “Псеће срце”: “Не читајте пре јела совјетске новине. Можете оштетити пробаву”. Мишљења сам, да савремену штампу не треба читати ни после јела.
Огромна већина наших савременика се због љубави према масовним медијима сасвим одвикла од самосталног мишљења и анализирања. Мада ни времена за то немају, јер треба прочитати све новине и магазине на које су се претплатили, погледати последње новости, док си у застоју у саобраћају одслушати омиљену радио-станицу и да након свега остане снаге и за вечерњу серију. При том је човек у чврстој убеђености да су његове мисли – лично његове. Заправо, он не схвата где уместо њега говори Владимир Познер[1], где Александар Гордон[2], а где заправо Михаил Задорнов11. Способност сопственог мишљења скоро ишчезава. Ако се и уочи још неко различите мишљење међу нашим становништвом, то је само зато што људи гледају различите преносе па се њихова гледишта не поклапају баш увек. Као што је говорио Козма Прутков: “Многи људи су слични кобасицама, јер носе у себи оно чиме их напуне[3]. По том принципу ради наша четврта моћ, која заиста представља реалну моћ, способну да манипулише разумом људи како жели.
Код нас често говоре о лажиравьу изборних резултата, о неправилном пребројавању гласова и фалсификованим гласачким листићима. Међутим, сасвим је довољно да неколико недеља пред изборе свакодневно приказују на телевизији једно те исто лице, и сви ће једногласно гласати за њега. Без обзира на квалитете кандидата. Наполеон је говорио: “Неколико новина могу да учине више него читава армија”. Шта би тек рекао Бонапарта кад би био упознат с телевизијом! Међутим, наша тема ипакнисуполитичке технологије, него борба са страстима, зато се вратимо њој.
Потпуно оправдано се може рећи да телевизија, жута и булеварска штампа, као и многи интернет-сајтови распламсавају у нашој души свих осам страсти.
Хајде да узмемо списак страсти и да видимо на који начин масовни медији доприносе њиховом буђењу у човековој души.
Неумереносту јелу и пићу. Манифестације те страсти су стомакоугађање, пијанство, наркоманија и ггушење. Телевизија и други медији усмерени су на култ хедонизма и насладе. Подсетимо се само реклама: “Не дозволи себи да се осушиш!” “Храна је уживање у укусу!”. О јавној и прикривеној реклами пива и других алкохолнихпића да и не говоримо. На разне начине покушавају да нам усаде у главу, да је без алкохола живот незамислив. Ако приказују филм или серију о животу војника или оперативаца (тј. правих мушкараца), њихову свакодневицу обавезно прати стално конзумирање алкохола (вотке и пива). Опште је познато да све то богато финансирају спонзори, чију робу рекламирају глумци. Готово сви јунаци стално пуше. Речју, у холивудским филмовима већ практично не можете видети позитивног јунака, који конзумира алкохол или увлачи дим цигарете. Американци су најзад схватили како такви примери делују на омладину.
Али све је то још ситно. На нашој телевизији нису ретке сцене у којима позитивни јунаци користе наркотике и пуше траву. Сећам се једног познатог руског филма у којем као рекламни слоган неколико пута одјекује фраза: “Трава није дрога!”
Блуд. Довољно је прелистати било које популарне новине или укључити телевизор, особито неки канал за младе, као што је нпр. MTV. Све телевизијске и радио- емисије су презасићене непристојним сценама, разговорима на тему сексуалних односа, шалама са “сексуалним алузијама” и емисијама “о томе”. У европским земљама, чак и у Америци, филмови и емисије еротског садржаја већ одавно се емитују само у одређено време, после поноћи.
Среброљубље. Натемукултаграмзивости, користољубља и среброљубља постоји мноштво телевизијских и радио- емисија, у којим се с одређеним циљем усађује човеку у главу, да без улагања великих напора и рада “може постати милионер”. Подстиче се и друга страна користољубља – завист. Тај начин живота, тј. ствари и разонода, које оекламирају медији, доступни су само одређеном кругу луди. Осталим не преостаје ништа друго осим да им гасту зазубице и да завиде.
Гнев. Завист изазива гнев. Када у држави има много незапослених, који месецима не примају плату и не могу обезбедити себи пензију, сасвим је разумљиво зашто оно што виде на телевизији код њих изазива љутњу и гнев: котирања најбогатијих људи у држави, реклама стана од неколико хиљада долара по метру квадратном итд. Сваки преглед новости узрокује гнев: корупција, неправда, неактивност власти и правосудних органа. Овоме треба додати и филмове са сценама насиља и суровости, који подстичу агресију. И можемо само да наслутимо последице које на човекову душу оставља интервју са манијаком, који прича о задовољству приликом убијања.
Туга, униније. Телевизијски программ који емитују вести не могу изазвати ништа друго осим туге, унинија и бриге. Све саме катастрофе, саобраћајне несреће, хаварије, убиства, ратови и локални конфликти, кризе…и тако сваки дан.
Таштина. Гордост. Када посредством телевизијских канала и штампе човек из сата у сат сазнаје о људским пороцима и гресима, он неминовно упада у осуђивање уздижупи себе: ” Ако су познати и политичари толико огрезли у разврату и претеривању, ја сам још и добар”. С друге стране, он почиње да се навикава на то да су порок и грех – животна норма.
Опростите ми што сам тако дуго и досадно излагао свима добро познате истине, али покаткад се у свакодневној ужурбаности једноставно не запитамо, којим то зверима утроши на читање неке добре књижевности, или на културну надоградњу као и на дружење са ближњима. Није узалуд речено да масовни медији распаљују све страсти. Њихово дејство је равно дејству страсти, будући да код човека стварају зависност.
Због тога је неопходно ограничити њихов утицај на нас. Ако у кући има и деце, онда је то неминовност. Треба се потрудити да се телевизија не гледа макар уз пост и среду и петак. У супротном ће сва наша борба са страстима да буде узалудна. А онима, који се плаше да ће бити ускраћени за неку информацију можемо саветовати да изаберу неке најнеутралније и најбезазленије радио- емисије, новине и сајтове, који пружају најсвежије вести. Таквих још увек има.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Угледни руски телевизијски новинар. (Прим.Прев.)
  2. Новинар у Гласу Русије. (Прим.Прев.)
  3. Руски писац хумориста. (Прим.Прев.)

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево