Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ
Прелест
Један од најстрашнијих и најтежих облика гордости јесте прелест.
Прелест значи обмањивање. Ђаво обмањује човека, прерушавајући се у Анђела Светлости, светитеље, Богородицу па чак и у Самог Христа. Човек који је у прелести добија од сатане највећа духовна трпљења; он може да се подвизава, чак и да чини чуда, међутим, све је то – заробљеништво демонским силама. А у основи лежи гордост. Човек се погордио својим духовним подвизима и делима, јер их је чинио из сујете и гордости, често да сви виде, без смирења, те је самим тим отворио своју душу деловању непријатељских сила.
Свети Игњатије (Брјанчанинов) у свом Отачнику наводи пример до каквих страшних последица може да доведе прелест: “Причали су ми о неком брату који је живео као отшелник у пустињи, како је годинама био искушаван демонима, мислећи да су то Анђели. С времена на време га је посећивао отац. Једном приликом се отац упути ка сину и узе са собом секиру у намери да при повратку нацепа себи дрва. Један од демона, претичући очев долазак, јави се сину и рече му: “Ено ти ђаво стиже у посету; има и секиру код себе. Предухитри га – отргни му секиру и убиј га”. Стиже отац, по обичају, и син, узевши секиру, замахну и уби га”.[1] Веома је тешко човека који падне у прелест избавити из тог стања, али је таквих случајева ипак било. Као, на пример, случај с преподобним Никитом Кијево-Печерским. Павши у прелест, он је могао унапред да види неке догађаје и научно )е напамет читав Стари Завет. Међутим, после усрдних молитава преподобних кијево-печерских стараца зли дух га је напустио. Он је након тога заборавио све што је знао из књига, и оци су га једва описменили.
Случајеви демонске прелести се могу срести и данас. Са мном је у богословију ишао младић, који се нон-стоп молио и постио, али, очито, с неправилним и несмиреним расположением у души. Богослови су након одређеног времена почели да примећују како он читаве дане проводи са књигама. Сви су мислили да чита свете оце, међутим, испоставило се да се бавио проучавањем књига о исламу и окултизма. Престао је чак био да се исповеда и причешћује. На жалост, није нам пошло за руком да га изведемо из тог стања и убрзо је био и избачен из школе.
Грех гордости од ситне сујете и надмености може да прерасте у страшну духовну болеет. Ето због чега су свети оци називали ту страст најопаснијом и највећом од свих страсти.
НАПОМЕНА:
Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…
Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?
Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.
Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.
Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.
Захвалан,
Брат Стево