ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Хлађење
 
Једна од особина унинија јесте хлађење. Хлађење почиње, као што говори свети Теофан, заборавлањем: “Заборављају се Божија доброчинства, и Сам Бог, и сопствено кроз Њега спасенье. Опасно је бити без Бога, јер ми тад не помишламо ни на смрт – речју, затвара нам се читав духовни хоризонт”.[1] “Чувајте се и пожурите страх Божији да обновите и душу да загрејете” – саветује свети Теофан[2]. “Оно (то јест хлађење – Свето Писмо) настаје спонтано… али и од својевољног рада… од спољашњих забава, испразних разговора, претеране ситости, прекомерног сна… и др.”[3]
Хлађење које је плод унинија и лењости, често је скопчано са заборављањем Божијих доброчинстава и губитком интересовања за духовни живот. Неопходно је научити једно – да видимо Божије присуство у свакодневним дешавањима и да Му захваљујемо за оне дарове које нам шаље. Оном човеку који је пао у униније и постао духовно хладан, који се ретко исповеда и причешћује, припрема и приступайте Светим Тајнама представљају потешкоћу. А такав човек ће се без учешћа у Тајнама, тј. без благодати Божије, тим пре све даље и даље удаљавати од Бога, а хлађење ће постати још јаче. Уколико нас мучи униније прво што треба да учинимо јесте да, уз претходну припрему, приступимо детаљној исповести и причешћу. И да се потрудимо то да чинимо што чешће, чувајући у себи непроцењиви духовни дар.
Добро се сећам какав је ентузијазам био након празновања 1000-годишњице од Крштења Русије. Моји пријатељи (свештеници) су крстили тад на хиљаде деце и одраслих. Почео је да се обнавл.а парохијски живот. Почетком 90-тих година се појавило много црквених организација и православних братстава.
Ми смо на примеру сазнали шта је црквени живот – да је он заједничко дело, као и то шта значи бити брат и сестра по вери. Васкрсавали су храмови и манастири, који су се моментално пунили људима, тј. народом Божијим, спремним да служи Христу. Међутим, након периода духовног ентузијазма уследио је период хлађења, тј. стагнације. И многи људи који су кренули у цркву тада, нису успели у њој да се задрже. Духовни живот се не може држати само на заносу и пламеној жељи. Спасење душе је напоран посао, који потребује постојаност. Након ентузијазма може доћи до стагнације. Управо ту наступа зли дух унинија.
Ако нас је сколило униније и духовна раслабљеност, треба најпре да приморамо себе на вођење духовног живота, да не напуштамо молитву и да учествујемо у црквеним Тајнама. Онда: дачитамо духовну литературу Свето Писмо, да просвећујемо своје биће, превазилазимо приземност и видимо прст Божији у свом животу. И напослетку: у првом реду да терамо себе на рад због користи за друге. Древни подвижници су запазили да се зли духови не могу чак ни приближити ономе ко никада не бива докон.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Святитель Феофан Затворник. Собрание писем. Свято-Введенский Печерский монастырь, 1994. Вып. 1. С. 85.
  2. Там же. Вып. 4. С. 221.
  3. Там же. Вып. 6. С. 86.

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево