ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Борба са похлепом
 
Како се борити са страшћу среброљубља? Треба неговати у себи међусобно супротстављене врлине, као што су на пример:
• милосрђе према убогим и оним којим је потребна помоћ;
• брига о стицану духовних дарова, а не о земаљским добрима;
• размишљање о духовним, а не о земаљским, ситничарским питањима.
Врлина не долази сама; човек који је наклоњен среброљубљу, шкртости и тврдичлуку треба да присиљава сам себе на милосрђе и да богатство користи на корист своје душе. На пример, када дајемо милостињу, не треба да је дајемо на следећи начин: “Ево Боже Теби, то што нама не вреди” већ тако, да то даривање буде заиста жртва, праћена унутрашњом борбом са шкртошћу и везаношћу за материјално. Тек ће тада то бити права милостиња, а не формалност. Апонекад се догађа да смо убогом дали неку ситницу, која просто истеже наш џеп, и још чекамо да нам се на томе захвали. Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети, а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети (2 Кор. 9, 6).
Приморавањем себе да делимо, дајемо, помажемо другима, можемо се избавити од среброљубља и тврдичлука. Тад ћемо схватити да је блаженије давати него приматы (Дап. 20,35); да, разделујући, можемо стећи већу радост и задовољство, него сабирајући драгоцености, које и нама самима понекад доносе мало користи.
Многи се питају коме треба давати милостињу, пошто се неретко доводи у сумњу поштење просјака, рецимо, да ли ће он нашу помоћ употребити у добре еврхе ? Овде су мишљења светих отаца подељена. Једни сумишљења да милостињу треба давати свим просјацима, јер Господ Сам зна да ли он проси искрено или је варалица, и ако му будемо удељивали као Самоме Христу, ту неће бити никаквог греха. Други говоре да милостињу треба давати уз велико расуђивање. Ја мислим да je истина негде на средний. Наравно, у било ком случају ми нећемо погрешити, чак и ако дамо непоштеном човеку “Професионалних” просјака је било у свим вековима, и у време Спаситеља такође. И ипак су им и Господ и апостоли делили милостињу. Међутим, ако немамо поверења у човека, можемо му уделити мању суму, а већу помоћ указати онима којима је она заиста потребна. У нашој околини је толико туге, међу нашим познаницима и рођацима сигурно постоје такви луди. Добар савет пружа житије светог праведног Филарета Милостивог. Тај светитељ се прославио својом љубављу према просјацима и милосрђем. Имао је три сандука засебно напуњена златним, сребрним и бакарним кованицама. Из првог су добијали милостињу пуки сиромаси, из другог – они који су остали без средстава, а из трећег – они који су лицемерно измамљивали новац.

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево