Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ
Борба са похлепом
Како се борити са страшћу среброљубља? Треба неговати у себи међусобно супротстављене врлине, као што су на пример:
• милосрђе према убогим и оним којим је потребна помоћ;
• брига о стицану духовних дарова, а не о земаљским добрима;
• размишљање о духовним, а не о земаљским, ситничарским питањима.
Врлина не долази сама; човек који је наклоњен среброљубљу, шкртости и тврдичлуку треба да присиљава сам себе на милосрђе и да богатство користи на корист своје душе. На пример, када дајемо милостињу, не треба да је дајемо на следећи начин: “Ево Боже Теби, то што нама не вреди” већ тако, да то даривање буде заиста жртва, праћена унутрашњом борбом са шкртошћу и везаношћу за материјално. Тек ће тада то бити права милостиња, а не формалност. Апонекад се догађа да смо убогом дали неку ситницу, која просто истеже наш џеп, и још чекамо да нам се на томе захвали. Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети, а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети (2 Кор. 9, 6).
Приморавањем себе да делимо, дајемо, помажемо другима, можемо се избавити од среброљубља и тврдичлука. Тад ћемо схватити да је блаженије давати него приматы (Дап. 20,35); да, разделујући, можемо стећи већу радост и задовољство, него сабирајући драгоцености, које и нама самима понекад доносе мало користи.
Многи се питају коме треба давати милостињу, пошто се неретко доводи у сумњу поштење просјака, рецимо, да ли ће он нашу помоћ употребити у добре еврхе ? Овде су мишљења светих отаца подељена. Једни сумишљења да милостињу треба давати свим просјацима, јер Господ Сам зна да ли он проси искрено или је варалица, и ако му будемо удељивали као Самоме Христу, ту неће бити никаквог греха. Други говоре да милостињу треба давати уз велико расуђивање. Ја мислим да je истина негде на средний. Наравно, у било ком случају ми нећемо погрешити, чак и ако дамо непоштеном човеку “Професионалних” просјака је било у свим вековима, и у време Спаситеља такође. И ипак су им и Господ и апостоли делили милостињу. Међутим, ако немамо поверења у човека, можемо му уделити мању суму, а већу помоћ указати онима којима је она заиста потребна. У нашој околини је толико туге, међу нашим познаницима и рођацима сигурно постоје такви луди. Добар савет пружа житије светог праведног Филарета Милостивог. Тај светитељ се прославио својом љубављу према просјацима и милосрђем. Имао је три сандука засебно напуњена златним, сребрним и бакарним кованицама. Из првог су добијали милостињу пуки сиромаси, из другог – они који су остали без средстава, а из трећег – они који су лицемерно измамљивали новац.
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42
Tags: Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…
Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?
Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.
Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.
Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.
Захвалан,
Брат Стево