ПОВОДОМ ПАРАДЕ “ПОНОСА” ЗАКАЗАНЕ ЗА 28. СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

<p claПОВОДОМ ПАРАДЕ “ПОНОСА”
ЗАКАЗАНЕ ЗА 28. СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

 
Драга браћо и сестре, Христови светосавци,
 
И ове године се на улицама Београда планира промоција настраних сексуалних оријентација које су у суштини противприродне. Истовремено оне су директно против промисла Божијег о нама. Ако се у најављеним активностима траже права на изражавања слободе и личних погледа на живот, тј. на одбацивање смисаоног начина сагледавања “личног” (личног и приватног наспрам јавног), онда треба чисте савести и уз побожну одговорност изаћи на улице и јавно изразити неслагање са нашим властима које крше права и вредности вековног искуства нашег најoбичнијег живота.
Овај излазак на улице је морално и етички оправдан, а по природном закону заснован на “логици чистог разума”, јер до њега долази услед обмане и лажи оних који су на путу до власти лажљиво делили наше ставове, да би их сада, у свом уском и философски дискутабилном схватању демократије погазили. Они сада силом и једностраним (приватним) тумачењем закона штите оно што су и сами доскора одбацивали.
Време је да се каже да се не треба повиновати ни овој загонетној ћутњи у СПЦ. Не обраћајте пажњу на незаинтересованост званичне академске црквене мисли да покрене јавну расправу о овој богоборачкој појави, да чак ако треба и политички заштите наше евангелске вредности. Сами и Богом вам датом слободом, на том основном номолошком схватању човека пред Богом (без “институционалних” усмеравања нашег светог сагледавања човека), крените на улице, да на њима својом појавом и христообразном личношћу посведочите против овог нама никада прихватљивог јавног показивања. Са “поносом” се пред нашим очима “маше гнусним грехом”, а да се истовремено лицемерно тражи наше хришћанско смирење, трпљење и ћутња. Познато је да јавно проузрокује јавно, а тајно увек остаје у тајности. Тајно је увек лично и ничим нарушено, и само је познато у личном односу између Бога и човека, и само они могу да сагледавају суд и последице, а никако јавно мњење. Али када те појаве излазе из оквира личног права и слободе, и демонстрирају се као друштвене, када се од свих добрих заједница, а посебно Литургичких, очекује смирење и ћутња, тј. једнострано улагање, онда ове ствари немају никакве везе са демократијом, јер је њена суштинска аксиома да мањина не може да намеће своју вољу већини. И тачка.
Треба изаћи на улице и борити се за Србију хришћанских вредности педаљ по педаљ, што је одувек био њен једини историјски идентитет. Ми само такву Србију желимо и никакву другу, јер ако нам овако присилно намећу псевдо-живот тада нам на тим истим принципима намећу и псевдо-земљу са псевдо-хришћанским вредностима – агностичким и јеретичким, па се она може називати и “србија” а да то више није. Размислимо о овоме! Ово је бојно поље сукоба вредности на којем САДА губимо или САДА добијамо, а боја нема без учешћа.
Не слушајте лажи и обмане из “црквених кругова”, нити којекакве уштављене, политички коректне и патетичне црквене “аналитичаре” (јер се они обично јављају поводом ових збивања), да Цркву те ствари у постојећој ширини питања не интересују, или пак да су то “глупости”. На овоме се гради апологија да би православни Срби требало пасивно да гледају на све ово! Никако не слушајте ово! Напротив, наша је света обавеза да штитимо породицу и наше хришћанско друштво, да га на евангелским основама промовишемо и градимо. Само ово је ЈЕДИНА права духовна обнова свих црквених категорија, а не оно што нам се данас протура као “обнова”. Ко каже да то није потребно он није пријатељ ни Србије ни наше Свете Христове Цркве која постоји на тим просторима ове нама Богом дане земље. Тај је најемник који “не радит о овцах својих”, и вук у јагњећој кожи, било ко да је, и било где да је, и било који чин и звање да има, који и онако постоје и признати су само по слави људској, а не почивају на истини и правди Божијој.
 
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
 


Припремио:
Иван Ташић

Comments are closed.