ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО

 

ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО
 

 
XX ДОЛАЗИ ГОСПОД И ДОНОСИ СПАСЕЊЕ
 
Од свих речи којима се описује Рођење Христово и приказује наш однос према новорођеном Богомладенцу нама су, сестре, најближа слова оне прекрасне песме: “Христос са небеса сусретните га!” Христос силази с небеса, изађите му у сретање! Ово казујем, опомињући се приче о десет девојака. Јер, и тамо се око поноћи чуо глас: Ево женик долази, излазите му у сретање!
Разлика је, ипак, у томе што тамо долази Судија, а овде – Спаситељ. У причи [која је слика Другог доласка] девојке су остале каквима их је затекао: мудре остадоше мудре, а луде – вавек луде, не могавши да измене своју судбу. Овде, пак, није тако: она која се у часу сретења и нађе луда, још има времена да постане мудра, исто као што и мудре нису лишене опасности да допадну међу луде. Утолико нам предстоји да са великом предострожношћу размислимо како ћемо достојно да сретнемо Господа који се рађа и који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса.
Када се у некој земљи пронесе вест да долази кесар, сви се поданици прену, те се стану ревносно припремати да га дочекају са дужним почастима: уређују се улице, домови украшавају, све најбоље бива изнето на видело, како би се и ћесару и свима другима показало да се не ради о свакидашњем и обичном догађају, него о великом и знаменитом сусрету. Тако је и са нама. Још од раније смо се припремали за празник: очистили смо келије, оставили смо послове, сашили ново одело и уготовили обилнију трпезу. И они што су са нама, и они што споља долазе, виде да се спрема велики празник. За очи је све учињено. Међутим, хоће ли са тиме бити задовољан Господ који се рађа? Нама се спољашњи начин празновања, вероватно, не чини сувишним. Међутим, он Господу није потребан. Опоменимо се: како се родио Господ? У јаслама лежаше повијени Младенац, а сва слава Његова бејаше унутра. Унутарње благонастројење духа биће ваистину најдостојније сусретење Њега, који силази с небеса. Управимо поглед ка икони Рождества Христовог: Мати Божија и праведни Јосиф су на коленима, међу њима је предвечни Младенац, унаоколо – пастири и мудраци. Све очи су упрте у Њега, у Њему све ишчезава и налази свој покој. Покушајте да се и ви изнутра настројите на исти начин… Изађите у сретање Господу заједно с пастирима жељним спасења; заједно са Јосифом и Богомајком – побожно се успокојавајући у Њему; скупа са мудрацима – радосно ходећи за Њим; скупа са анђелима – благодарно га славословећи. Гле, Господ долази, носећи спасење! Разгоревајте у себи жудњу за спасењем. У обитељ сте ступиле управо са овом жељом. Међутим, дуго време, зачеци духовног напредовања, а можда и штошта друго могли су да је ослабе или сасвим угасе у вама. Сада се потрудите да у себи силније разгорите тај огањ. Пробудите у себи мисао о томе како смо одасвуд притешњени: од наших греховних дела, од страсти и пристрашћа, од нашег исконског непријатеља. Овоме дометните и мисао да сем имена Христа Господа, који се ради нас рађа, нема другога имена под небом којим бисмо се могли спасти. Тада ће се дух ваш устремити ка Господу, као што јелен хита ка извору. То ће и значити да излазите Господу у сретање, те да ћете га срести како приличи – као што сува и жедна земља дочекује кишу.
Долази Господ, носећи спасење! Примите свим срцем домострој спасења који доноси на земљу – у свој пуноти и у свим подробностима, ништа не одбацујући и ничему не дајући крива тумачења. Већ сте ступиле на подвиг најстрожег испуњавања свега што је потребно за спасење. Гледајте да како не клонете! И поред неодређености небеског знамења, мудраци су одмах устали и кренули да траже Наговештеног – и, нађоше га… Ни вас неће изневерити нада ваша, иако, можда, не видите очигледне успехе свога искања. Доћи ће час када ћете угледати плод, тј. спасење које исијава у срцима вашим. Само не одбацујте ништа од онога на шта нас упућује Јеванђеље. Срдачно прихватање све воље Христа Спаситеља, чиме се опредељује пут спасења, биће исто што и грљење вољеног при првом сусрету. Напротив, одрицање од Његове воље усличиће нас онима о којима је писано: Својима дође, и своји га не примише (Јн.1,11).
Долази Господ, носећи спасење! Ево Свемогућег и Свежељеног Спаситеља! Спокојно се уздајте у своје спасење у Њему јединоме. Не иштите ништа друго: све што је у Њему – ваше је. И ум, и сила, и радост, и красота, и покој – све је вама приправљено, само му припадните васцелим устремљењем духа… Негда је Пречиста Дјева Богородица слагала у срцу своме све речи [о наговештају благовести]. И ви их слажите у вашим срцима, и верујте без колебања да ће се све, до последњег слова, збити као што је писано.
Долази Господ, носећи спасење! Спасење је уготовљено за вас, као што је силно у неизбројивом мноштву спасених и на небесима прослављених. Прослављајте сада преизобилну штедрост и снисхођење Божије! Благодарно славимо Господа зато што није одбацио род наш, већ му је приправио дивни начин спасења, и зато што је и нама приближио спасење, подаривши нам обрасце већ спасених, како би се дух наш подстакао на ревност за спасење. Анђели су громогласно прославили Бога још на зачетку домостроја спасења. Каквим би тек устима требало ми да славимо Господа, гледајући толико мноштво дивних дела ради нашег спасења! Стога непрестано појмо: Слава на висинама Богу!
Тако у срцу своме приправите јасле Господу који се рађа, и украсите их свештеним расположењима: жудњом за спасењем, делатним прихватањем васцелог домостроја спасења, успокојењем у Господу и благодарним славословљењем. То ће духу вашем у ове дане бити најузвишеније занимање. То ће осветити празнике ваше и пружити вам прилику да на најбољи начин испуните речи радосне песме: “Христос са небеса – сусретните га!” Амин.
 
На други дан Божића 1860. године
у Тамбовском женском манастиру

Comments are closed.