ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО

 

ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО
 

 
XIX КАКВЕ ТРЕБА ДА БУДУ ИНОКИЊЕ ДА БИ СКУПА СА МУДРИМ ДЕВОЈКАМА КРОЧИЛЕ У ОДАЈЕ БЕСМРТНОГ ЖЕНИКА
 
Како је добра намера надахнула онога који вам је, сестре, подигао овај храм, посветивши га Мајци Божијој, која је, као Матеродјева, ваистину Мати девствености, тј. ваше највеће жртве и вашег превасходног завета! Велика је то утеха, али велика и обавеза. Владичица наша Богородица је ваша Мати. Због тога, имајући вазда пред очима њен девствени лик, и у уму носећи врлине и савршенства које она нарочито воли, ревнујте да и споља и изнутра постанете достојне њеног покрова, заступништва и руководства, те да, проводећи земаљске дане у њеној обитељи, њеном руком ио вашој кончини будете уведене и у небеске обитељи.
Пророк Давид се удостојио виђења славе Пресвете Богородице: он је видео како је Владичица обучена и украшена у златну хаљину (Пс.44,10) и како као царица стоји са десне стране Господа. Угледао је како за њом воде девојке, друге њене, како их уводе у храм Царев (Пс.44,15). Ово предсказање се и испунило. Многи хорови девственица сада на небу окружују Владичицу, радујући се и ликујући с њом, и призивајући к себи све које чезну и желе ка њима. Ето, сестре, прокрчен је пут. Хитајте и ви њиме, стопама већ прослављених девственица.
Навео бих вам један пример пројаве небеске славе девојака. Једаред беше нужно да се оснажи изнемогло трпљење и подстакне погасла ревност једне сестре, трудбенице. По молитви једног духоносног монаха, јавила се Мајка Божија са небеском пратњом – два анђела, светим Јованом Претечом и Јованом Богословом и са дванаест прослављених девственица. Девственице беху неисказане красоте, у неизрецивој светлости, са венцима и у блиставим разнобојним одеждама. И душа ове сестре чу глас: “Видиш ли каква је слава небеска? Али, она се задобија са муком, после многих скорби, тегоба и напора. Ко се не труди како ваља, неће ући у ту славу”.
Многим се напорима и изобилним знојем стиче приступ хоровима девственица које, ликујући, окружују Мајку Божију. Гле, Владичица ваша је сва украшена, у хаљини златом искићеној, и око ње стоје девственице у блиставим разнобојним одеждама. То је знамење многобразних врлина којима оне украсише душе своје, и ради којих ревноваше у све дане свога земног живота. Док бејаху на земљи, оне се споља не одликоваше ничим нарочитим. Њихова духовна савршенства беху скривена. А тамо, на небесима, оне заблисташе у свом сјају, пројавивши привлачну лучезарну светлост. Док је скривено у земљи, семе нема ничег нарочитог; када, пак, израсте из земље, оно се украшава цветном лепотом, којом се ни Соломон не обуче у свој слави својој. Тако и свете девојке на земљи прводише живот свој у напорима смирења и самоунижења, старајући се само за једно – да изнутра остваре сваку врлину. Те врлине су њихова унутарња слава, скривена од других људи, па чак и од њих самих. Када су одбациле спољашњи плотски омотач, открила су се савршенства запретена у њима у свој разнообразности видљиве славе.
Ни ви, сестре, сада нисте славне нити приметне: и станови ваши, и рухо, и храна, и сва ваша спољашњост – све је убого и понижено. Али, немојте бити жалосне. Тако и треба да буде! Само не заборавите да се ревносно трудите ради стицања у срцу сваковрсних врлина, како би, по напуштању земаљског попришта, из вас имало шта да се са славом пројави, те да са уздањем станете међу свете девственице, у блиставим одеждама окружујући Владичицу Богородицу. У вашем врту неће нићи цвеће, ако не посејете семе и не потрудите се око њега. Исто тако, из вас неће разрасти, нити ће вас у будућем веку осенити многобразна духовна слава уколико у себи не посејете семена врлина и не пазите на њих [са сваким трудољубљем].
Ви већ носите одећу која се назива анђелским образом. Због чега се тако зове? Зато што представља разне врлине и савршенства, својствена небеским житељима. Облачећи се у њу, ви се заветујете пред небом и земљом да ћете у срцу своме, скривено од свих, посадити семе и однеговати изданке врлина на које вас она опомиње, како бисте се, оставивши земљу и усходећи у небеска насеља, јавиле чисте и савршене, попут анђела.
Ономе ко би искао разјашњење о томе које врлине би требало посејати у срцу, како би се тамо пројавиле у великој слави, могло би се одговорити: оне треба да у срцу буду онакве каквима их представља њихово рухо. То би било довољно. На глави вам је кукуљ – символ младеначке незлобивости: стога као деца будите незлобиве, послушне, не многобрижљиве, према свима љупке и љубазне, једна према другој показујући љубав. На плећима вам је аналав, образ крста, тј. сваковрсног трпљења: стога будите трпељиве и благодушне, пребивајући у напорима, молитвама, пошћењу, поклонима, праштајући и помажући једна другој и све иодносећи без роптања. На вама је и појас – символ готовости на свако добро дело и на умртвљивање страсти: стога вазда будите бодре, без самосажаљења и самопоштеђивања, брзе на свако дело све до полагања живота. Носите мантију, образ укопног чаршава: стога будите мртве за све изван вас и око вас. Ако вам се ругају не вређајте се; хвале ли вас – не преузносите се; стекнете ли изобиље – не поводите се; трпећи невоље – не будите малодушне. Једно имајте на уму и у срцу: спасење душе и богоугодност живота. Имате и бројанице – тј. символ и правило непрестане молитве: стога се навикавајте на молитву, да бисте и седећи, и ходећи, и у келији и ван ње, и у цркви и за трпезом, у свакоме делу и на сваком месту непрестано у срцу носиле молитвене речи, са њима идући на сан и са њима се будећи. Потрудите се, сестре, за све ово на шта вас опомиње ваша одећа, да вам не би била на осуду.
Нас световњаци и световњакиње поштују, држећи да смо и изнутра онакви каквима нас споља представља одећа наша. И добро чине, поштујући врлину, чије присуство претпостављају, и која је заиста достојна части. Они, додуше, не виде какво нам је срце. Међутим, то што нам је на срцу скривено је само привремено, у овоме животу, док ће се тамо показати. О, како ће нас бити срамота када се пред свима, који нас сада познају, открије да у срцу нисмо онакви каквима нас приказује одећа! Како ћемо тада поднети њихов прекор? Рећи ће: “Мишљасмо да сте смерни, а вас осуђују као горде и сујетне; држасмо да су вам страна лутања срца и помисли, а вас осуђују због неуздржања очију и осећања; надасмо се да сте испосници, а вас осуђују због сластољубља; веровасмо да сте молитвеници, а вас осуђују за заборав Бога; сматрасмо вас за подвижнике, а вас осуђују за лењост и прекомерно предавање сну; помишљасмо да сте трпељиви, а вас осуђују због роптања; још нам се чињаше да сте презрели свет и све што је у свету, а вас осуђују заједно са светољупцима; гледасмо вас као кротке, послушне, мирољубиве, а вас осуђују због гнева, непокорности, грубости и распре. Како ли ћемо отрпети овакве и сличне прекоре? А они ће бити још несравњиво болнији када световњаци буду узнети у рај због својих врлина, а ми будемо прогнани у ад због наше немарности и безбрижности.
Имајући на уму да нас овако нешто тешко и горко ваистину може задесити, потрудимо се, сестре, за времена [око врлина]. Није довољно само пребивати унутар манастирских зидина. Није довољно што сте девственице. Мало је и то што сте испоснице. Мали су и напори ваши. Незнатни су и поклони ваши. Треба најпре срце испунити свакојаким добрим расположењима. Чега не беше код лудих девојака? Споља оне беху потпуно налик на мудре, но када дође час да изађу у сретање Женику, оне се не нађоше достојне. Зашто се то десило? Зато што не беше јелеја у светиљкама њиховим. Јелеј означава укупност свих добрих осећања и расположења срца, који душу чине љубљеном невестом Господњом и који омогућавају улазак у одаје славе Божије. Ово се и на нас односи. Не буде ли у срцу нашем добрих расположења, затвориће се врата пред лицем нашим, и чућемо глас: “Идите, не познајем вас!”
Ово вам напомињем, сестре, на данашњи светли празник ваш, не да бих вам помутио празничну радост, него да бих вас, узимајући као повод празновање које ће брзо проћи, подстакао на бригу да вам се не деси да пропустите бесконачно празновање у хоровима златозарних девственица, које ће, као верне друге Пресвете Владичице, за њом бити приведене и уведене у двор Царев. Узнемири ли се савест неке од вас – свакако ће се узнемирити на добро, а не на зло. Боље нам је овде узнемирити се, како бисмо тамо били награђени спокојством, него да се неопрезно овде предајемо спокојству, а да нас тамо изненада сустигне немир и неспокој, коме већ неће бити краја. Нека би вас Пресвета Владичица Богородица, ваша најближа Заступница и Покровитељка, привела ка тихом пристаништу своме, и нека би вас просветила лучама своје светлости, исцелила вам душевне немоћи, одагнала бесовске нападе, избавила од таме страсти, подарила здравље душама и срца испунила нетљеном духовном красотом. Нека бисте, њоме украшене, у златозарним хаљинама, весело и радосно крочиле у светле небеске обитељи, за стопама Царице Богородице и свих девственица које, по окончању земних напора, просијаше славом на небу. Амин.
 
22. октобра 1863. године
у Владимирском женском манастиру

Comments are closed.