ПОУКЕ СВЕЧАСНИМ ИНОКИЊАМА О ТОМЕ ШТА ОД ЊИХ ЗАХТЕВА МОНАШТВО
XIII СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ КАО ОБРАЗ ИСКАЊА ГОСПОДА
У женама мироносицама, сестре, видим образ расположења срца који је вама својствен. Јер, шта је карактеристична црта светих жена мироносица? Пре свега – њихово постојано, трпељиво идење за Господом и, рекли бисмо, трагање за Њим. Оне служе Христу имањем својим; оне иду за Њим у Јерусалим; на крстоносном путу ходе одмах иза Њега; на Голготи га, распетога, окружују; посматрају где полажу Његово тело након скидања са Крста; по суботи рано изјутра, још док беше тама, оне изнова хитају на гроб и бивају обрадоване јављањем Васкрслога, те, најзад, трче да обавесте апостоле. Тако се усрдно оне прибијаху уз Господа, и тако ненасито жуђаху да гледају лице Његово, те да буду уз Њега. Тако сте и ви, све оставивши, пошле за Господом. Нека је благословен пут ваш! Идите, и иштите лице Његово у све дане.
А како и не бисте ишле, како да не иштете? Јер, ко је дивнији од Господа? Диван је и прекрасан Господ добротом својом, и превасходи све синове људске. Није Он леп само Божанском красотом, него и красотом људске природе – складним спојем свих савршенстава својствених човеку. Ко сагледава ову красоту, бива привучен Господу. Он њоме испуњава све који га љубе.
Какве су очи Његове? Светлије од сунца, јасније од зоре. Он погледа на грешницу, и учини је целомудреном; управи очи своје на цариника, и удостоји га звања апостолског; проже погледом Петра, и бујица суза потече из очију његових. Задобијајући људе очима, Господ је душама оних који га заволеше даривао силу да виде и небеса и да јасно сагледавају све видљиво и невидљиво.
Какве су речи Његове? Он отвори своја уста, и рибари оставише мреже своје; Он казује поуке, и обраћају се они који су дошли да га ухвате; Он изговора реч и намах се стишавају буре, изгоне демони, исцељују болни, васкрсавају мртви. Привлачећи таквом речју, Он и душама оних што га заволеше дарује речи којима Бог приклања ухо своје, које анђели чују, којима се људи наслађују.
Господ је богат, и друге богати; силан и дарује силу непобедиву; премудар, те умудрује; свет, и освећује. И сваки добри дар и сваки савршени поклон од Њега исходи ка онима који к Њему стреме.
За таквим Господом трагајте! Иштите га у свим богодоличним молитвословљима и свештенодејствима Цркве, где је Он скривен као у неком миришљавом гају. И угледаћете га, као што га негда виде Марија Магдалина, у градини, или попут невесте из Песме над песмама, која спази красно лице женика свога међу криновима, кад захлади дан и сенке се подигоше (2,14-17).
Иштите га у Божанственим Тајнама, а изнад свега у Тајни Тела и Крви Његове. И познаћете га, као што га познадоше ученици у Емаусу у ломљењу хлеба, и као што га позна невеста из Песме над песмама, која исповеди да је Он сладост у грлу и да је сав жеља (5,1617).
Откривајте га у догматима вере, са несумњивом убеђеношћу у њихову истинитост, и у заповестима Његовим, са ревношћу у њиховом испуњавању, и на свим путевима и стазама живота, са трпљењем и преданошћу Њему. И гле, Он ће вам се јавити и дати вам да га опипате, као што удостоји и ученике навече по Васкрсењу. И ускликнућете попут Томе: Господ мој и Бог мој!
Посвуда га иштите са ревношћу. Или, зашто бих говорио: “Иштите”? Та, ви сте га већ пронашле, и Он вам је, као истинит и поуздан у речи, сигурно већ даривао себе. Он вас је јамачно већ више пута уверио у силу својих дарова. Он је међу вама као пастир у малом стаду; у вама је као у обиталишту своме. Преостаје ми само да додам један савет: Потрудите се да Господа задржите у себи.
А задржаћете га непрестаним помишљањем на Њега и непрестаном умном беседом са Њим – о Њему и о спасењу душа ваших. Задржите га љубавном чежњом срдаца својих к Њему јединоме. Немојте допустити да вам срца буду привезана за било шта друго, мало или велико. Задржите га тако што ћете се препустити Његовој промислитељној десници, богопреданим расположењем срца и непрестаном молитвом. Задржите га ревносним извршавањем монашког устава, нелицемерним послушањем, кротошћу, мирољубљем, узајамним снисхођењем, међусобним помагањем, смирењем, неосуђивањем, равнодушношћу према стварима, лицима и обичајима овога света, безмолвијем, трудољубљем, избегавањем телесног покоја, свагдашњим сећањем на одлазак из овог живота и на награду која вас чека.
Нека би Господ дао да међу вама све овако буде, сестре, како ваше обећање не би било лажно, и како се не би изјаловила надања која сви на вас полажемо. Нека је мир пред вама, и Господ у вама.
Одвратите поглед свој да не видите сујету, и вазда будите са Господом. Њега иштите, и за Његовим трагом управите ваше стопе, мисли и осећања.
Многи и неизрециви дарови су везани за живот који одабрасте. Близу је Господ, и испуниће вас добрима својим. Али, и ви треба да се потрудите.
Потрудите се, не зазирући пред празним страховањем и не жалећи себе. Жене мироносице се до Господа пробијаху кроз гомилу оних што га распињаху. Ни ви се не осврћите ни на шта, изван вас самих. Нека узвикује свет, нека лудује таштоумље, нека се дижу ковитлаци непријатности: ви ходите својим путем, не окрећући се, не гледајући на оно што вас окружује, не слушајући празне речи. Гледајте само испред себе, трпељиво ходећи стазом коју вам показују заповести и ваша, одозго просвећена савест. И у свету има мноштво ревнитељки благочашћа које трагају за Господом и труде се да га достигну. Гледајте да не заостанете за њима!
Заблагодаримо Господу што Његово око међу световњакињама види и инокиње. Међутим, немојте допустити да међу вама спази световњакињу у монашком руху. Амин.
22. априла 1862. године
у Тамбовском женском манастиру
