ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
ЛУЧЕЗАРНОСТ ЉУБАВИ (добра дела)
 
Свети Козма није хтео да његови слушаоци остану тек на теорији, на корисним разговорима о Писму и верским књигама, на сухом испуњавању спољашњих обавеза хришћанских. Није хтео да им вера буде мртва. Хтео ју је живу, као тајанствени замајац, покретачку силу за сваку лепоту и све високо што постоји на свету. Хтео је верне који би се први од свих подухватали свакога дела доброг, хтео је да сви који слушају његове проповеди буду саздатељи и творци, да буду извршиоци свих заповести Господњих, и малих и великих, те да се удостоје Божјега блажења: Блажени су који слушају слово Божје и држе Га (Лк. 11,28).
Он је и у томе ишао по траговима Апостола незнабожаца који је, пишући свом верном ученику Титу, стално га саветовао да подстиче верне на добра дела. Нека се и наши уче да предњаче у добрим делима и нужним потребама, да не буду бесплодни (Тит 3,14). И свети Козма је стално покретао своје слушаоце на дела хришћанске љубави, јер имаше очинску утробу. Боловао је, састрадавао, сараспињао се са народом Господњим који је свакодневно распињан на миријадама крстова. Осећао је потребе Хришћана, материјалне и духовне, као своје сопствене, хватао је гласове бола несрећника и, ганут призором људске несреће, говорио са умећем, дамарајући по струнама срца својих слушалаца. Изазивао је састрадавање, уздижући као нико други људска осећања и исполинском снагом, снагом божанске благодати, приводио народ добрим делима.
И какво све добро није учинио за Род овај човек!
Прво добро: У беговским и пашинским палатама служиле су младе Хришћанке, дадиље, васпитавајући тиранску децу, у опасности да буду увучене у поквареност и разврат и да сасвим погину. Свети Козма успео је да убеди многе Турке да их отпусте из службе, говорећи им како ће због распусности тих жена и прљањем са њима навући гнев са неба, који ће њихово племе збрисати са лица земље. “Где је”, говорио је, “ваша стара слава? Нисте ли ви они који су под Сулејманом стигли до Беча? Понизио вас је и уништио ваш разврат. Покајте се, отерајте жене Хришћанке.” А Хришћанима је опет говорио да не треба жене њихове да одгајају Турчиће, да не би прошли као кокошка из Езоповог мита, која је под крилима грејала змијиња јаја. Како наводи историчар Зотос-Молотос, писац лексикона свих Светих, после енергичног заузимања Светитељевог око 1500 неговатељица Хришћанки које су служиле у турским палатама ослобођено је и благосиљало Светога за своје спасење.
Друго: У већини епирских, македонских и албанских села није било крстионица, те је крштавање новорођенчади било непотпуно, у чему је била велика кривица клира и народа. Светитељ се ужасавао због тога греха – што се деца Православних не крштавају правилно! Убедио је богате земљаке у Константинопољу, Јоанини и другим грчким градовима да дају прилоге за крстионице и тако је по сеоским црквама, где их није било, направљено и постављено 4000 медених крстионица.
Треће: По друмовима је у гомилама луњала изгладнела, гола и плачевна сирочад, деца јунака које су убили тирани. И ко је могао да се стара о тим жртвама народне несреће? Опет је милосрдност нежнољубећега оца учинила чудо. У својим поукама он је топло препоручивао свим Хришћанима, а понајпре добростојећим и супружницима који нису имали порода, да приме у породицу једно или двоје сирочића, не би ли се на њихове домове излио богати благослов Божји. Господ зна колико се само сирочади спасило захваљујући љубећем старању апостолског свештенопроповедника…
Четврто: Обишавши земљу, Светитељ се са најдубљом тугом уверио да у њој није било грчких школа. Безмало сви Хришћани, и људи и жене, били су неписмени, и на прсте једне руке могли су се по селима избројати они који су знали да читају и пишу. И са каквом је топлином народу говорио о значају писмености, неопходности хришћанскога образовања и одгоја новога нараштаја, који је касније учинио чудо устанка из 1821! “Отворите школе”, викао је свугде, “учите се, браћо, учите слова колико год можете. Ако ви, оци, нисте научили, гледајте да ваша деца науче грчку писменост, јер Црква је наша на грчком језику. А ако, брате, не научиш грчки, нећеш моћи да разумеш шта исповеда наша Црква. Боље ти је, брате мој, да у селу имаш грчку школу, него да имаш изворе и реке, а дете ће ти се звати човеком тек када научи писмена. Школа отвара цркве, школа отвара манастире.”
Захваљујући Светитељу, саграђено је 210 грчких школа, а започело је са радом и 1100 нижих школа у којима су се Грчићи учили читању и писању. Светлост је засијала у мрклом мраку неукости, светлост хришћанске просвете коју је упалио огњеносни Светитељ. Он сам надокнадио је недостатак министарства просвете у данима турске окупације.
Али, питаће се неко, где је налазио новац потребан за отварање толиких школа? Он сам новца није имао. Био је сиромах, нестицатељ као и Христос. “Ја, браћо моја”, говорио је, “благодаћу Господа нашега Исуса Христа распетога и Бога немам ни кесу, ни дом, ни ковчег, нити другу расу до ове која је на мени, па још молим Господа свога да ме удостоји да до краја живота свога ни не стекнем кесу, јер када бих почео да примам новац, изгубио бих браћу своју, а не могу и једно и друго да имам – или Бог, или ђаво.” Али ипак је овај нестицатељ калуђер успео да сакупи зарад дела Божјег огроман новац. Како? Чујте! Апостолски свештенопроповедник је на својим путовањима гледао како су богаташке жене волеле раскош, облачиле се у свилу, китиле прстењем, наруквицама, наушницама, ланцима и на глави носиле трепетљике. На рукама, грудима и главама богатих жена било је велико богатство. Накит сујете! И сав тај накит таштине скинуо је свети Козма. Он је својом поуком против раскоши убедио Хришћанке да све то бескорисно благо, злато, сребро и драго камење, предају Рода ради, за подизање грчких школа. И оне га дадоше! Тако је сабрано благо које је представљало почетак прве посебне касе, касе за милостињу. За те жене које су, како чуше проповед Светитељеву, похитале да принесу свој скупоцени накит, за те дивљења достојне жене, као и за друге сатруднике Светитељеве, поменути писац подиже молитвени глас пред престолом Вишњег и каже следеће дирљиве речи: “Трговци, неимари, живописци, учитељи, свештеници, монаси и мирјани следили су Светога и олакшавали подизање школа и цркава. Нека је вечна успомена жена епирских, које су подигле, и до данас сачуваних, 210 школа од свога накита и принеле што им беше излишно. Вечна им успомена по хиљаду пута” (Зотос-Молотос, Лексикон свих светих, стр. 620).
Пето: Топлом, огњеном поуком успео је да укине пазар у недељни дан и премести га на суботу, на велику жалост Јевреја који су га због тога смртно замрзели. Учио је колико нико други о достојанству недељнога дана и строго корио оне који су његову светост пренебрегавали. Препоручивао је да се ради. Хтео је да сви Хришћани воле рад, да посвећено обрађују земљу, а посебно да саде дрвеће. “Који не воле дрвеће и биље, живеће у сиротињи.” Захваљујући његовим упорним препорукама, хиљаде дивљих стабала припитомљено је и постало плодоносно.

Comments are closed.