ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
ПОУКА СЕДМА
 
Господ наш Исус Христос и Бог наш, браћо моја, преслатки наш господар и Владика, Творац Ангела и свеколике умне и чулне твари, покренут милосрђем, од велике чистоте, од велике љубави према роду нашем, крај многих и безбројних милости којима нам је даровао и дарује их свакога дана и часа и трена, ето где нас удостоји и данас у зору да Га прославимо и почаствујемо. И нека се Господ смилостиви да нам опрости сагрешења и да нас удостоји да и овде проживимо добро, и да у рају прослављамо Свесвету Тројицу.
 
Сажетак претходне беседе
 
Удостоји Господ, браћо моја, и мене грешнога да дођем данас овде у ваш благословени крај и да вас се нарадујем и кажем понеко смислом преиспуњено слово свете наше Цркве, како просветли Дух Свети Пророке, свете Апостоле, свете Оце Цркве наше, те нам записаше. Уз остало, рекосмо и да је Бог наш Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Поведен великим благоутробијем, Господ прво створи десет чинова Ангела. Први чин отпаде због гордости и од њега постадоше демони. Тада сведобри Бог заповеди и наста овај свет. Затим створи једнога човека и једну жену као ми што смо, тело од блата, а душу ангеоску, бесмртну. Човека назва Адамом, а жену Евом, па створи и један рај па истоку, сав од радости и весеља. Он уведе Адама и Еву у тај рај, где се радоваху као ангели. Заповеди им да не једу од једне смокве плода, али они презреше ту заповест и једоше, али не рекоше шта учинише. Бог их изагна из раја и они поживеше у овоме свету деветсто и тридесет година у црним и чемерним сузама. Умреше Адам и Ева, отидоше у геену, где гораху пет и по хиљада година само због једнога греха, како рекосмо у синоћној беседи.
 
Идолопоклонство пре Христа. Кварење обичаја и сатанина мржња на породицу.
 
А сада, уздајући се у милост Христа нашега, како нас Дух Свети просветли, да кажемо укратко нешто и о осталом, јер све не можемо рећи, требало би нам времена и времена, па ћемо казати само најнужније.
Тих пет и по хиљада година људи умираху и одлажаху у преисподњу, јер рај беше затворен. Смилостиви се сведобри Бог на род људски и нашавши достојном Владичицу нашу Богородицу, сниђе Син и Слово Божје и Бог истинити и Живот свију, преслатки наш Исус Христос и Бог, и поста потпуни човек од Духа Света и од пречисте крви Владичице наше Богородице и Свагдадеве Марије, како би нас извукао из руку ђаволових.
А током тих пет и по хиљада година, опет, ђаво изведе свако зло и реши се да затре свет, те навођаше људе да се као Богу час клањају сунцу и месецу, час земљи и мору, час птицама и животињама. Он стави у срце мушких да мрзе жене и у срца женска да мрзе мушкарце, да се не узимају и праве децу, да се свет не увећа. И тако људи не гледаху да имају децу и ђаво их ували у мужелоштво, скотолоштво и друге срамоте, које не чине ни пси ни магарци.
А свеблаги Бог, желећи да пресече зло, заповеди онима који не рађају децу да буду проклети, те се људи, чувши клетву Божју, уплашише и мушкарац узимаше једну жену, а жена једнога мужа.
Али ако има овде међу вама некога ко не раћа децу, нека тај не тугује. Не рече то теби Бог да си проклет ако не рађаш децу, јер ни ја их не рађам, па колико је клетва на мени, и на теби је. Он то каза да осујети злу намеру ђаволову, па зато не тугуј, јер ниси ни под каквим проклетством.
Хоћеш ли, међутим, свеједно да имаш деце, лако је: узми неко сироче и учини га својим духовним чедом, па да се радујеш и ти, а да се радује и оно. За оно дете што ти га роди жена твоја Бог ти не зарачунава милост, јер га рађаш од плотске страсти, али за оно сироче имаш по хиљаду пута плату од Бога за своју душу и част од људи, јер га својом вољом духовно усиновљујеш.
Него пази, човече, да не гледаш злим оком на своју жену ако ти не рађа децу. Ништа у томе није твоја жена крива, него је то воља Божја. И немојте да радите оно што учини неки лудак и неразумник: јер му жена не рађаше, он се од ње растави и узе другу. А други, опет, јер му не рађаше мушку децу, него само женску, растави се од жене. То ђаво хоће да се супружници растављају, а не Бог. Како закон каже, ни због чега да се не растављају, осим ако падну у блуд, и ко остави жену своју и узме другу, судиће му се као прељубнику.
 
Девина породица
 
У оно време беше један човек по имену Јоаким, који имаше жену по имену Ана. Добар беше муж, добра и жена, обоје од царскога рода, али жена беше боља. Много се може наћи жена да су боље од својих мужева. Ако и ви, мужеви, да хоћете да сте бољи од жена, творите и боља дела него оне. А ако ли и жене творе боља дела и иду у рај, а мужеви злочине и оду у геену, која нам је корист од тога што смо мужеви? Боље би нам било да се нисмо ни родили у свет.
Јоаким и Ана отворише свој дом и држаху га као гостопримницу. И где год би се нашао ко сиромашан, кљаст, слеп – одлазио би у Јоакимов и Анин дом да почине. Тако и ваша благородност треба да је гостољубива, јер гостољубљем према убогима купујете рај.
Јоаким и Ана не родише деце. Будући мудри и разумни, они су схватали да један је Бог Који даје и узима децу. Они се помолише сведоброме Богу да им да једно мушко или женско детенце, а да ће га они Њему посветити. И гледајући њихову добру намеру, Он их благослови и родише Владичицу Богородицу и дадоше јој име Марија.
Као што су Јоаким и Ана тражили дете од Бога, а не од људи, тако нека и ваша благородност што год тражи, тражи од Бога а не од људи. И ђаво је измамио много синова и кћери, јер његова су деца коју добијеш када примиш оне који ти кажу: “Дај ми дукат или два, па ћу ти дати биље да добијеш мушко чедо, даћу ти амајлије да проричеш, да очараш, да видиш своју срећу и судбину.” Оно што узаконише Свети Оци и све што је наше Цркве добро је и свето, и душевно и телесно. А све што бива изван Цркве наше, ђавоље је. И ђаво често чини многа надричуда како бисте му поверовали. Склањајте се од тога, јер себи самима спремате огањ, у ком ћете горети и душом и телом. А ако хоћеш да видиш своју срећу или судбину, дигни се у зору, пођи у цркву и крај цркве погледај гробове умрлих да видиш каква ти је. Размисли и реци: “Нису ли и ови овде били људи као ја, па умреше? Тако ћу и ја сутра умрети и боље би ми било да се манем ове ђавоље работе, јер од тога се гине, а закон каже да ко то чини или наводи друге двадесет година не сме да се причести.”
 
Родитељи! Надевајте својој деци хришћанска имена
 
Као што Јоаким и Ана нису претпоставили мушко чедо женском, тако нека ни ваша благородност не воли више дечаке од девојчица, јер сви су они створења Божја. Као што Јоаким и Ана дадоше Богородици име са смислом, име Марија, тако и ваша благородност када крштава децу нека им даје име Светих, јер она имају смисла. Марија ће рећи “госпођа”, јер је Богородица имала да постане царицом неба и земље и све умне и чулне твари, која ће се молити за наше грехе. Николај је онај који је победио народе, демоне, страсти. Георгије је насађена биљка, украшена плодовима, са хришћанским врлинама. Параскева је она која се спремила за Христа.
 
Хришћанско одгајање
 
Направи икону Христову, Пресвете и светитеља по ком твоје дете носи име. И када ти дете устане од сна и затражи ти хлеба, немој му га дати, него узми хлеб и стави га пред икону Христову и реци детету: “Ја, дете моје, немам хлеба. Христос га има. Устани да се прекрстиш, да се помолимо твоме свецу да умоли Христа да ти га да.” Тако се дете води љубављу према хлебу и како се пробуди, у светитеља гледа. И када ђаво види да дете има наду у Христа и светитеља, опали се и оде. Да тако навикавате и васпитавате своју децу од малена, да се науче на добар пут.
А ако ли желиш да ти дете поживи, рећи ћу ти шта да чиниш. Начини своме детету једну хаљину, а другу начини ономе убогом детету. И јер си обрадовао оно убого дете, Бог даје живот твоме чеду. Љуби сироту децу више него своју. Ако ли будеш гледао како да даш своме детету да добро једе и пије и да има лепе хаљине, а за оно сирото не мариш, сутра ћеш видети где ти дете умре и сатре ти срце. А ако на сирото, босо, голо, гладно и презрено дете не гледаш, и твоје ће бити сушичаво.
 
Породични празници
 
У онај дан када се светкује светитељ твога детета, па би да направиш пир да га прославиш, рећи ћу ти шта да радиш. Постоји пир Божји, а постоји и ђавољи.
Ово је Божји: ти би да даш три дуката да узмеш овцу. Дај један своме попу да ти одслужи Литургију, за други узми воштанице, тамјан и уље и однеси у цркву па принеси пред светитеља, а трећи подели кришом за милостињу и да нико за то не зна. То је Божји пир. И да прочиташ светитељев синаксар тако да те дете чује, а онда му кажи: “Чујеш ли, чедо моје, шта је урадио твој светац? Тако и ти да радиш”, па када дете чује за та чуда, да поревнује и каже: “О, када ћу и ја постати као мој светитељ.”
А ђавољи је пир да узмеш овцу, скуваш је и позовеш пријатеље и рођаке да једете, пијете, опијате се и бљујете као пси. То је ђавољи пир.
Ми се уздамо да ћемо се спасити именом Христа нашега, а не овцом, како то чине нечастивци и безверници. Шта би радије ваша благородност, Божји или ђавољи пир? Ако ћете Божји, да радите како вас посаветовах.
 
Родитељи су дрво, а деца плод
 
Како одсечеш дрво, гране се одмах осуше. А ако заливаш корен, гране стоје свеже. Тако је и са родитељима, као са дрветом. Када се заливају отац и мајка, корен дечији, постовима, молитвама, милостињама, добрим делима, Бог чува децу. А како се родитељи исуше гресима, Бог им узима децу и са њима их шаље у геену. Ако јабука носи киселе јабуке, хоћемо ли осудити дрво или јабуке? Дрво. Тако и ви, родитељи, као дрво чините добро, да и ваше јабуке буду слатке. Од онога времена, када је Бог створио свет, прошло је три и по хиљаде година, а да се није догодило да дете умре пре свога родитеља. У то време беше један човек по имену Тара. Њему ђаво стави у срце да изнесе идоле да му се људи поклоне као Богу. И отада почеше деца да умиру пре својих родитеља, као што и данас због родитељских греха Бог погубљује децу.
 
Богородица у Храму
 
Када Владичици Богородици беху три године, сетише се њени родитељи дуга који су имали пред Богом – да су Је обетовали цркви, те је одведоше и посветише.
И као што су се Јоаким и Ана сетили свога дуга и испунили га, тако и ми, благочастиви Хришћани, треба свагда да имамо на уму свој дуг према Богу, да њега испунимо и тек тада да тражимо рајску плату. А који је наш дуг? Хоћемо рај, а не знамо који нам је дуг. Ја ћу вам само наговестити, а нека ваша благородност потражи да сазна и више.
 
Хришћани, не заборављајте никада своје дугове
 
Сведобри Бог нам даде очи да гледамо у небо, да видимо звезде, сунце, месец, свеколику творевину, да прослављамо Бога и да говоримо: “Боже мој, ако је ово сунце, које је Твоја творевина, толико сјајно, колико ли си сјајнији Ти Који га створио? О, Боже, удостој ме да те се науживам.” То је наш дуг, браћо моја. Није нама Бог дао очи да ми мушки гледамо жене и да жене гледају мушке, нити да гледамо посла свога брата, да крадемо и убијамо браћу своју, нити да играмо карте, што је ђавоља работа, нити да живимо од крви своје браће и у неправди према њима. Даде нам Бог ноге. Наш дуг је да њима идемо у Цркву, да стојимо са страхом и ходимо добрим путем. А не даде нам Бог ноге да луњамо по планинама као пси, као звери, да од других отимамо и пљачкамо их. Бог нам даде богатство. Дужни смо да једемо и пијемо колико нам је довољно, да имамо одеће колико нам треба, а да остало раздајемо сиротињи душе своје ради. Није нам Бог дао богатство да се преждеравамо, правимо скупоцене хаљине и градимо високе палате, по којима ће сутра играти мишеви, а сиротиња да умире од глади. То је наш дуг, браћо моја. То да знате. Од данас и убудуће тако чините и спасићете се. Хоћеш ли да схватиш, брате, какав је твој дуг пред Богом? Ти, брате, имаш једну жену. Би ли био радостан ако би она пољубила другога за месец дана? Не. За годину? Не. За десет година? Не. За педесет година? Не. За сто година? Не. Не допада ти се да други блудничи са твојом женом, нити да прст стави па њу. Е, исто тако Бог неће ни да ти имаш толико удела са ђаволом, колико ти нећеш да други има са твојом женом. Није нас Бог створио за ђавола и пакао, него за Себе и за рај. То је наш дуг, Хришћани моји.
 
Ваведење Богородичино
 
У цркви, у коју отидоше Јоаким и Ана са Богородицом, беше у то време првосвештеник пророк Захарија, отац часнога Претече. И како је виде, просвети га Дух Свети и он схвати да је то она која ће родити живот вечни, Христа. И одмах је пригрли и целива, узе и уведе на Свето Место.
 
Делови Храма и њихов смисао
 
Олтар означава свети Гроб Христа нашега. Идете ли неки пут на свети гроб да се поклоните? На светске и ђавоље работе идете, а тамо где је положен Христос наш греха наших ради не идете? Толика ли је ваша љубав према Христу? На Свето Место једанпут годишње улазио је првосвештеник и гледао Богородицу. Радујте се и веселите, свети јереји. Уз многа добра којима вас је даривао сведобри Бог, дао вам је и Свето Место, које означава престо Божји. А ви, мирјани, чувајте се да не улазите у олтар, јер ћете се опалити. Али, радујте се и веселите, људи. Крај много добра које вам даде свеблаги Бог, дат вам је и католикон, који значи рај. Радујте се и веселите по хиљаду пута и ви, жене. Многим добрима која вам даде, сведобри Бог дометну вам и нартекс, који означава врата раја. И ми, благочастиви Хришћани, када идемо у цркву, треба да стојимо са богобојажљивошћу, са страхом и трепетом, како бисмо добили опроштај сагрешења. И као што када улазимо у гроб заборављамо све светско, тако и када улазимо у стасидију треба да заборавимо свако зло. Шта је стасидија? Усправни гроб, који нам Бог даде за учитеља, да у њега улазимо да мислимо на своја сагрешења, смрт, геену и рај.
Ако ли тако чините, добро чините. А ако идете и украшавате се, замајавате један другога и разговарате у цркви, сами себи подмећете огањ.
 
Одговорност свештеника за поредак у храмовима
 
Па какви сте ми ви овде, Хришћани моји? Разговарате ли у цркви? – Разговарамо, свети Божји. – А шта им каже ваша светост, свети јереји? – Кажемо им да не разговарају, али нас не слушају. – А зашто вас не слушају? Ја бих рекао да је то до ваше светости што вас не слушају. Нека устане неки јереј од ваше светости да му поставим једно питање. Имаш ли деце, попе мој? – Имам. – Када поставиш трпезу да ти деца једу, где треба да поставиш јело – на средину да га сва деца дохвате, или на крај, па да пола једе, а пола не? – На средину, да је дохвате сви. – А ако ставиш на крај, тако да пола деце једе, а пола не, не треба ли тебе да окриве твоја деца? – Треба. Да видимо сада, господине мој, шта је трпеза, ко је отац, шта је јело, а ко су деца.
Духовни отац и надзорник си ти, твоја светост, каквим те учини Бог, мајка је Црква, трпеза је аналогион, јело су црквене књиге и Свето Еванђеље, а духовна деца су Хришћани. Зар не треба онда да другачије чини и твоја светост (не говорим ово само за тебе, него да и други чују), па да ставиш аналогион на сред цркве, да читаш разговетно и велегласно да те чују сви Хришћани? Јер када те чују, они не разговарају. А када читаш испред Христа и говориш себи у недра оно што Христос већ зна и што чујеш само ти, тако и Хришћани, људи и жене, када не чују и када немају јела, почињу да разговарају у цркви, па тако једна жена говори другој о томе која има лепшу хаљину и накит, а када оду, више немају ни воље да се врате. И тако ти постајеш виновник тога што и оне одлазе у преисподњу и што и сам гинеш.
Него шта ти је чинити, попе мој, да не погинеш? Јеси ли певао неки пут, господару мој? Ја видех једном некога блудника како пролази крај једне високе куће, а на прозору беше девојка. Блудник ју је видео, али не добро, па се попео мало више где ју је видео боље, те стаде да јој пева и говори: “Ах, какве црне очи, црне обрвице (и да додам и ово) на поповском прозору”. Шта му је била намера? Да изагна Христа из девојчиног срца и да уведе ђавола, да изагна девственост и уведе блуд.
И шта слично томе треба да уради ваша светост? Да се попне високо и да говори са умиљењем и велегласно: “Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по мноштву штедрота Својих очисти безакоње моје.” И ако можеш, плачи да би отерао ђавола из хришћанских срца, да би отерао блуд и довео девственост, да отераш гордост и доведеш смирење. Ако ли хоћете, свештеници, да се спасете и да се спасу и Хришћани, тако да чините.
 
Богородичине Благовести
 
У Светињи над Светињама Владичица Богородица провела је дванаест година. Ангел Господњи хранио ју је небеском храном, разговарала је са Ангелима и постала виша и од њих. Када јој је било дванаест година4, просвети сведобри Бог њене оца и мајку и заручише је по великом домостроју. И дође Ангел Господњи и каза јој: “Марија, ти треба да се радујеш више од целога света и више и од нас Ангела, јер ћеш родити Сина и Слово Божје и Бога Истинога, Христа, од Духа Светога, без мужа, као девица, и опет ћеш остати девица, да би Христос ослободио човека из руку ђавољих, како Пророци преднајавише.” И устаде Владичица Богородица, прослави Бога и рече: “Прослављам Те, Господе мој, поклањам Ти се и обожавам те, јер си снишао да постанеш човек од мене, слушкиње Своје. Спремна сам ти, слушкиња Твоја, и нека буде воља Твоја света”. И у тај час она заче преслаткога нашег Исуса Христа и Бога.
 
Благословени брак и проклети брак
 
Господ се, браћо моја, родио од жене, да би жену благословио, јер је жена и примила прво проклетство у рају, вргнула свет и одвела га у геену, али је опет жена родила и Христа и примила благослов.
Христос се родио од жене верене, како би благословио брак, јер веривање је почетак брака, а теби је показао пример како прстен који прво даје човек жени треба да је златан и да има да га стави на свој прст жена чиста као то злато. Е, онда, жено, твоје је да га примиш и ставиш на свој прст и да више волиш да изгубиш живот пре него да погазиш част мужа свога. Тако и ти, жено, шаљеш своме човеку један сребрни прстен да му тиме јавиш: “Ако си ти, човече, јак као сребро, онда прими и стави овај прстен на свој прст и буди готов да положиш и живот и главу за своју жену.” То је смисао веривања. Радујте се и веселите, брачници, по хиљаду пута за бројна добра која вам сведобри Бог даде. Он вам даде и благословени брак. А плачите због нечастивих и безверних, јер уз све зло које имају, имају и презрени брак.
Какав треба да буде благословени, хришћански брак, а како изгледа презрени, односно проклети, није моје да знам и учим. Моје је да знам своје монашко да бих се спасао. Недолично је да калуђер поучава о браку. Али, опет, и од недоличног извлачимо добит. Оно што бих ја да ти кажем, дете моје, требало је да ти кажу твоји отац и мати. Али пошто ни они не знају да ти то кажу, ја ћу ти дати тек наговештај, а ти даље тражи сам да сазнаш остатак.
Чуј ме, чедо. Када хоћеш да се ожениш, тражи прво жену да није од твога рода, јер то забрањује црквени закон. Друго, нека има страх Божји у души. И треће, нека је украшена стидом. Узео си жену сироту, узео си робињу. Узео ли си богату, ти си постао роб, узео си штап за главу своју. Прво вам је да се исповедите и венчате у цркви.
А како треба да се венчате? Нека свештеник узме кума, женика, невесту и неколико људи да одслужи Литургију, нека стави венце, два прстена и две свеће. Нека оду у цркву. Нека стави човека здесна, а жену слева, уђе у олтар да запали две свеће и окачи венце пред Часну Трпезу, да стави на њу два прстена тако да један гледа унутра, а други напоље, јер показује да када се заручник окреће и гледа заручницу, окреће лице са друге стране. Тако и заручница са жеником5. И када заврши Литургију, нека свештеник узме налоњ, стави на њега свето Еванђеље, прстење и венце и да стави женика и невесту једно крај другог. И нека узме кадионицу и две упаљене свеће да окади женика крстообразно три пута.
Кадионица означава Владичицу, Богородицу. Угаљ је у тамјану а не изгара. Тако је и Владичица Богородица примила Христа и није сагорела, него се и просветила. Тамјан означава Свесвети Дух, поклопац на кадионици покров Светога Духа, три ланца Свету Тројицу, звончићи учење Светих Апостола. И тако кади свештеник женика и поучава га говорећи му: “Ја се овоме клањам, а ти ако желиш и ако си православни Хришћанин, клањај се и ти.” Тако се и свештеник и женик сагињу и клањају. То означава кадионица.
И пита свештеник женика: “Хоћеш ли Марију за жену?” А ако он каже: “Хоћу”, даје му свећу. Тако пита и невесту: “Хоћеш ли ти, Марија, Јована за мужа?” Ако га хоће, она не говори, него само климне главом, а ако не и ако се то збива без њене воље, она каже: “Нећу га.” И ако каже да га неће, свештеник не сме да их венча, иначе ће погинути. А ако је по обостраној жељи, е, онда нека их венча. После венчања нека их причести Светим Тајнама. Ако имају неку забрану, нека их причести из општег путира. Онда их узме појући и када их доведе кући, свештеник се моли, благосиља трпезу и одлази.
Када прођу три дана, онда да се спојите. И да чувате недељу и празнике са благородношћу, као Хришћани. Није Бог дао жену за блуд, него за рађање деце. И да не спавате на једној постељи недељом и празницима, јер нас ђаво гурне у искушење. А ти, човече, да бежиш од туђе жене као од змије. И не само од туђе, него и од своје када је време. Ако твоја жена има оно што је уобичајено за жене или је затруднела, треба да се чуваш, или ако је родила и није испунила четрдесет дана, није се очистила. А ако хоћеш да се спојиш са својом женом, узми пример: питај ратара да видиш колико пута годишње сеје њиву. Једном, па је остави како је, па онда жање. А после опет, када хоће, поново сеје. Тако и ти, брате мој. Спојио си се са женом својом, занела је? Иди док не роди, док не испуни четрдесет дана и очисти се, а онда још сеј. И тако направи четрдесеторо, педесеторо деце. Хтео сам да ти кажем једну реч, али је постидно, па ћете ме осудити. Зар не видите животиње како се спајају док женка не зачне и спајају се поново тек када роди? А ми људи не стидимо се да будемо гори и од животиња. А, шта, ти ни то не можеш, тешко ти је? Учини друго. Смири се и реци да си недостојан, грешан и гори од животиња. Осуди себе самога и тако ће се Бог смиловати да те спасе. А да чиниш грех, да се хвалишеш, да говориш да си свет, може ли то бити? Саветујем вас као своју духовну децу. Рекох вам да је неумесно да вам ја то говорим, али шта опет да чиним? Гледајући свој род у каквом се стању налази, забринух се и рекох вам ово да бар неке користи имате
И нека муж буде као цар, а жена као везир, односно муж као глава, а жена као тело, јер тада Бог благосиља мужа и жену и њихову децу и ништа се за вас не хвата, ни магије, ни чарања, ништа. Тако ћете и овде добро проживети и отићи и у рај да се у векове радујете. А власт да се растављате немате и једино вас смрт и блуд могу раздвојити.
А ако ли се догоди да жена падне са другим или муж са другом женом, дужни су да оду архијереју да их растави. Али и онај о кога се жена огрешила, а он се не растави од ње, има плату за своју душу. Зар постоји начин да се твоја жена курва са другим, а ти да јој опростиш? Постоји. И шта је то? Ти, дете моје, одеш у туђину, у њиву, а жена ти падне са другим. Дођеш кући. И шта треба да ради твоја жена? Треба да узме секиру и даску, да ти учини метанију и каже: “Узми ову секиру и даску и учини ми милост. Стави ме на ово и исецкај ме у комаде, баци ме псима да ме поједу, кад нисам достојна да ти гледам лице, јер погазих част твоју и од Христове кћери постадох кћи ђаволова.” И шта кажеш, дете, кида ти се срце да је убијеш и хоћеш да јој опростиш? Ја верујем да ћеш рећи: “Нека ти је просто, али да не чиниш то други пут.” А када да се растанеш од ње? Када дођеш из туђине и сазнаш за зло од свога суседа, онда из нужде хиташ да се раставиш од ње. Тако ће и Господ сутра о Другом Доласку, ако нас нађе неисповеђене, непокајане, неисправљене, морати да нас пошаље у пакао. А ако ли нас затекне покајане, сажалиће нам се и увести нас у рај да се у векове радујемо.
А проклет је брак у ком се узме жена од свога рода, што закон забрањује, или се удари у бубњеве и дипле, игру и песму, шенлучење, кићење и друге ђавоље работе. Онда је брак проклет, рађају се деца слепа, нема, глува, кљаста, несрећна, месечаре и док их гледате, родитељи, срце вам се кида, Бог вам узима живот пре времена и уводи вас у пакао. И немојте да правите свадбу недељом, него у неки други дан у седмици. Није да то закон забрањује, али због беспоретка који влада, а још уз то недостајете и са Литургије. А Литургија треба да буде посебна за женика и невесту.
 
Монашки живот
 
Господ се, браћо моја, родио у онај дан да девствености да првенство. Као што и ми људи више волимо злато од сребра, тако и Господ љуби брак, али девство још и више, да би ти показао пример. Уколико можеш да сачуваш девственост и хоћеш да постанеш монах или монахиња, срећан си и триблажен, слободан од ових светских ствари и као ангел.
А ако хоћеш да сачуваш девство, као први темељ треба да положиш нестицање и да немаш ни кесе ни ковчега, да сушиш тело своје као рибу постовима, молитвама, бдењима, злопаћењима, да умртвљујеш плот која је вук, свиња, звер, лав.
И бежи од света, али највише од жене. Али немој опет ни да замрзиш жену, јер она је створење Божје, него мрзи све страсти које људи следе. И деси ли ти се да прођеш сокаком, а на једној страни је жена, а на другој ђаво, ти немој проћи оном страном где је жена, него оном где је ђаво, јер ако се прекрстиш, ђаво оде, али жена не. И као што је тешко јагњету да општи са вуком, а да га овај не поједе, или иверју са угљевљем да не изгори, тако је тешко и калуђеру да се среће са женом, или калуђерици са човеком, а да се не оскврне и не саблазне. Другачије монах не може да се спасе осим да бежи далеко од света. Има ли овде неког калуђера? Одлази, калуђеру мој, иди у пустињу ако хоћеш да се спасеш.
Али казаћете ми: “И ти си монах, па зашто онда општиш са светом?” И мени је, браћо моја, лоше то што радим. Али пошто наш род паде у незнање, рекох: “Нека изгуби Христос мене, једну овцу, али нека добије друге.” Можда ће милосрђе Божје и ваша молитва спасити и мене.
 
Крштење и покајање
 
Желећи да нам покаже начин како да се избавимо од онога проклетства које примише у рају Адам и мајка наша, Господ се крсти у реци Јордан од Часнога Претече.
И ми благочастиви Хришћани, браћо моја, треба да се радујемо и веселимо по хиљаду пута због свакога добра које нам даде Господ, а и због светога Крштења. Треба да чувамо Крштење чисто и неоскврњено колико је могуће.
Деси ли се да као људи погрешимо, нека је прослављен свеблаги Бог који нас дарова и другим Крштењем, светом Исповешћу, јер некрштеном и неисповеђеном човеку немогуће је спасити се.
Боље ти је, брате, да убијеш стотину крштених, него да оставиш једно некрштено дете да умре. И ако буде било потребно и буде ли се чинило да ће дете умрети, а свештеник не стиже да га крсти, нека га крсти ко се задеси, отац, мајка, брат, сусед или бабица. Стави доста воде и уља, прекрсти га и погрузи. Реци: “Крштава се слуга Божји… у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.” И ако дете преживи, свештеник ће довршити. А ако се догоди да немаш воде? Узми три шаке земље и поспи му по глави и реци као што казах. А ако немаш ни земље? Крсти га ваздухом и реци исто оно. И немојте то да радите као неки лудак и безумник, који је говорио да ће бити кум, а оставио дете некрштено да умре, да се не би одвајао од своје жене. Ако је нужда, нема кумова и муж када хоће да се опет споји са женом нема препреку.
А ако се опет догоди нужда и човек се спрема да умре, а свештеник не стиже да га исповеди, нека се исповеди коме стигне и нека умре исповеђен. Постоји тада нада да ће се спасити. А ако се причести неисповеђен, никакве користи нема.
Свети јереји, треба да имате велике крстионице у цркви, тако да може цело дете да се сасвим погрузи, јер ако макар нешто остане непогружено ђаво и туда улази и зато вам деца месечаре, демонизују се, боје се, постају несрећна, јер нису добро крштена.
Ко од ваше благородности хоће да душе своје ради начини једну крстионицу нека устане да му кажем како да то учини и да позовем све Хришћане да му опросте, да добије опроштај који да је дао хиљаду дуката не би нашао. Чуј ме, чедо, што хоћеш да направиш крстионицу. Реци мајстору да је направи довољну дубоку и широку. Нека одоздо има два прста основе да стоји. Направи јој две ручке да за њих може крштеник да се хвата и један поклопац. И нека буде од бакра, да је калајишеш. Још реци мајстору да уреже одгоре твоје име, да те помињу.
Ви, децо моја, хоћете да крштавате децу, а зар није боље да направите крстионицу да се у њој крсти хиљаду деце, па да имате и већу плату за своје душе? И испитајте која је црква нема, па да је направите. И у Цариград да стигнеш да пошаљеш и свуда, исту плату имаш. Молим вас да кажете и кир Јовану, који би да направи крстионицу, трипут: “Бог нека му опрости и помилује га.”
 
Живот Христов као пример
 
Када је Господ, браћо моја, крштен у реци Јордану од Часнога Претече, почео је да проповеда свету да се покаје и крсти у име Оца и Сина и Светога Духа. А желећи да искорени свако неверје и свако зло из људских срца, он није употребио новац и дукате, као што то чине јеретици и како ће чинити антихрист, него поче да чини чуда како Богу и доликује, да лечи слепе и глуве, губаве и демонизоване и, што је веће од свега, да васкрсава мртве. Он васкрсе и Лазара који је четири дана провео у гробу и који је проживео још тридесет година после васкрсења и постао архијереј. И гледајући Христа нашега где јасно чини чуда, људи схватише да је Он Бог, јер једино Бог има власт да заповеди мртвима и да васкрсну.
Беху тамо хиљаде људи који су поверовали и крстили се. Поверовали су и неки Јевреји, али највећи међу њима, књижевници и фарисеји, не само да нису поверовали, него су пустили још и ђавола у своја срца, како га и данас имају, и намерили се да разапну нашега Христа.
У Велики Четвртак навече, Господ је, знајући као срцезналац, све што има да се збуде, па и злобу свештеничку и Јудину, узео и опрао ноге светим Апостолима, да теби да пример како се, макар и цар био, увек смираваш и поштујеш онога сиромаха, да га држиш бољим од себе и не презиреш га, јер сутра ћеш тога сиромаха, нагог, гладног и презреног, видети где се радује у рају, а ти ћеш да одеш у геенски огањ.
Господ седе и поучи свете Апостоле, па им откри смисао много чега. Уз остало, рече им и ово: “Знајте, ученици моји, да ће Ме један од вас, Јуда, продати Јеврејима за три дуката и Јевреји ће Ме исмејати, извређати, избити и распети. Али не тугујте, ученици моји, јер Ја ћу се Својом вољом распети како бих распео грех и ђавола, а у трећи дан ћу васкрснути да бих људима дао живот. И Моје васкрсење донеће радост небу и целоме свету, а биће јед и мач двосекли у срца јеврејска и ђаволово.”
Желећи да нам да живот вечни, небеску храну, Господ узе хлеб и вино и благослови их, учинивши их Пречистим Тајнама, свесветим Телом и Крвљу Својом, те причести дванаесторицу Апостола. Једанаесторица Апостола, како се причестише Пречистим Тајнама са добром намером и произвољењем, просветише се, озарише и постадоше мудрим учитељима света и том благодаћу говораху све језике света, па и овде проживеше добро, а отидоше и у рај да се свагда радују.
 
Јуда и народна предања о њему
 
Зли Јуда се, како се причести са лошом намером и произвољењем, помрачи, па му у срце уђе ђаво и он се наду толико да сокаком којим су двоја кола могла лако да прођу, он један није могао. Тако он умре злом смрћу и отиде у пакао да са ђаволом у векове гори.
Беше једна земља по имену Искарија, крај Јерусалима. Тамо живљаше неки Јеврејин са својом женом. И виде његова жена у сну да ће родити ђавола који ће хтети да спали цео свет. Она то откри мужу. Тако она роди Јуду. Чували су га два месеца и касније га ставили у један ковчежић, бацили у море и рекли: “Ако Бог хоће, нека га спаси. Ако не, нека се изгуби.” У тамошњој луци бејаху неки пролазници и када видеше ковчежић у мору, извадише га и отворише. Унутра нађоше дете, узеше га и однесоше у своју земљу, Искарију, и не рекоше никоме да су га нашли у мору, тек рекоше да је сироче. А његови родитељи рекоше: “Да га узмемо и учинимо својим дететом.” И тако га узеше и одгојише. Касније његова мати роди и друго дете. Када је деци било дванаест година, посвађаше се и Јуда изби право дете. И кажу родитељи Јуди: “Зашто си избио наше дете? Ти си нама усиновљеник. Ми ћемо вам, децо, оставити да на равне части поделите наследство међу собом.” И кад Јуда чу да ће добити свој део са другим дететом, шта га ђаво наведе да учини у среброљубљу? Један дан диже он камен и уби свога брата. А шта је отац урадио? Убио га? Сажалио се. Јуда се, како уби дете, уплаши и побеже, и дошавши у Јерусалим постаде слуга некоме властелину. И цар му даде власт и кесу да тргује, односно да даје и узима. А зашто је он отишао цару? Од силнога среброљубља које га је обузело, само је мислио како да што више стекне. Овај му да десет новчића да купи рибу, а Јуда од среброљубља да само пет. Његови родитељи, који немаху друге деце, отидоше у Јерусалим да се поклоне храму који је изградио Соломон. И како отидоше тамо, допаде им се место и купише један врт и од њега тамо живљаху. Јуда је одлазио и узимао поврће из врта. Прошло је неко време и једнога дана каже вртлар: “Зашто ми отимаш моје право? Поврће које си узео кошта десет грошева, а ти ми дајеш пет. Рећи ћу цару да си неправедан према мени.” А Јуда, када чу да ће га тужити цару, извади нож и закла га. Жена повика: “Шта да чиним, царе? Твој слуга уби мога мужа.” А цар јој рече: “Шта да радим?” Жена му рече: “Твој слуга уби ми мужа. Ко ће сада да господари мноме, да ме отхрани, када сам слаби сасуд?” А цар јој рече: “Узми Јуду за свога мужа да те отхрани”. И шта да ради несрећница, узе га за мужа. Једнога дана разговараху о томе одакле је ко од њих и испитавши сазнадоше да су мајка и син. Тада рекоше: “Јао нама!” У то време Христос хођаше около и проповедаше. Када зачуше Јуда и мајка и жена му да чини чуда и не узима новац, Јуда рече: “Сада је прилика да одем и да стекнем паре.” Они отидоше Христу и исповедише се. И он им опрости и рече да се врате назад. Јуда остаде и поста Апостол. Наш Христос сместа позна да је Јуда среброљубив и даде му кесу да сакупља новац, а овај у среброљубљу продаде нашега Христа за тридесет сребрњака Јеврејима, па отиде да у векове гори у геенском огњу са ђаволом.
Чујете ли, браћо моја, какво је зло среброљубље? Тако је и један свештеник у неком крају учинио: продавао је од среброљубља Христа и узимао новац. И Бог му злом смрћу прекиде живот, као Јуди, и он отиде да гори са ђаволом у геенском огњу. Јесте ли разумели, браћо, смисао и шта се догоди ономе који има страст среброљубља? Пролази као што је прошао Јуда.
 
Последњи час. Крај је близу. Браћо, кајте се!
 
Довољно је ово што вам казах, Хришћани моји. И данас имам две помисли као и јуче. Једна ми као и јуче каже да вас благословим и да ме благословите, па да пођем у други крај да ме чују и други Хришћани који никада нису чули слово Божје. А друга ми каже: “Зар да одеш тако брзо када си већ стигао довде? Седи до вечери да им кажеш и остало, а онда благослови Хришћане, нека и они тебе благослове, па тада пођи.” И шта вам се сада чини благословено, браћо моја, да чиним – да идем или да останем? – Остани, Свети Божји. – Добро, децо моја, нека буде тако. Љубави ради Христа нашега и љубави ради ваше остајем, а ви се окупите у осам сати да прочитамо Вечерње, да прочитамо и неки молебан, да позовемо Владичицу нашу за посредницу до њенога Сина, јер Син је њен гневан на нас због наших многих сагрешења и хоће да нас погуби. Шта чекамо, браћо моја? Данас, сутра крај је света. Зато гледајте да се исправите.
 
Сажетак поуке
 
Ово вам поново кажем на крају: радујте се и веселите што сте удостојени да будете благочастиви православни Хришћани. Али и плачите и јадикујте због нечастивих и безверних и јеретика који ходају у тами и налазе се у рукама ђаволовим. Пазите, браћо моја, да се не гордите, да не убијате, крадете, заклињете се, лажете, гоните једни друге, клевећете, украшавате ово смрдљиво тело које ће сутра изјести црви, него гледајте на своју душу која је скупоценија од целога света. Постите по мери својих моћи, молите се колико је до вас, чините милостињу како можете и увек пред очима имајте смрт. И нека вам нико не буде бољи учитељ од смрти.Нисам достојан, браћо, да вас поучавам и саветујем, али усуђујем се и молим преслаткога свог Исуса Христа да вам са небеса пошаље Своју благодат и благослов, да благослови и овај крај и све крајеве хришћанске, да благослови ваше домове и ствари и дела руку ваших. А пре свега, браћо моја, да вам опрости ваша сагрешења и да вас удостоји да проживите добро, у миру и у љубави и у овом сујетном животу, а и да после одете у рај, у наше истинско отачаство, да се радујете и веселите и, прослављајући је, клањате се Оцу, Сину и Светоме Духу, Тројици једносушној и неразделној.
А ако ће неко међу вама да пусти браду, нека устане да ми то каже, да му на благослов дам један чешљић и да позовем све Хришћане да му опросте и да постанемо и браћа.
Која жена хоће да се забради и покрије када иде у цркву нека ми то каже, па да позовем све Хришћане да јој опросте и да молим Бога све док живи за њену душу и за децу јој.
Који Хришћанин, човек или жена, обећава да у своме дому неће говорити арбанашки, нека устане да ми то каже и ја ћу све његове грехе узети на своју душу, откако се родио да сада, а позваћу и све Хришћане да му просте и да добије опроштај који не би нашао ни да да хиљаде дуката.
Молим вас, Хришћани моји, да и за мене грешнога кажете трипут: “Бог нека му прости и помилује га.” Опростите мени грешном и Бог нека вам прости.
 
Напомене
1 Ова беседа накнадно је пронађена и библиотеци атинског Богословског факултета и представља сажетак претходник уз мало нових детаља.
2 Овде светитељ говори нејасно: ко је антихрист који је на њиховој глави? Вероватно под овим описом говори о Мухамеду и његовим наследницима султанима.
3 На овом месту недостаје део.
4 Овде се очито ради о грешци у рукопису, јер и сам св. Козма претходно каже да је Пресвета Богородица предата у Храм када јој је било три године, де је у њему остала дванаест година и да се на крају њенога боравка у храму догодила Благовест, те је она тада имала 15 или 16 година. То је право предање Цркве.
5 Ово је нејасно место, па се чак и преписи текста ту не подударају. Једно од постојећих тумачења прве реченице је да се један прстен врхом, који је могао чинити неки драги камен, оријентише према истоку, а други према западу(прев.).

Comments are closed.