ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
ПОУКА ПЕТА
Хришћанско образовање новога нараштаја
 
На почетку створи Бог небо и земљу и све што је на њима, каже пророк Мојсеј, просветљен Духом Светим, у Светоме Писму.
У старини је, Хришћани моји, било добрих људи. Међу многима беше и један по имену Мојсеј. Мојсеј је, браћо моја, од малена две ствари примио у срце: љубав према Богу и љубав према својој браћи. Те две љубави имајте и ви, јер оне су радост, слава, весеље, благо и ризница. Радујмо се свагда овим двема љубавима. Четрдесет година пророк Мојсеј учио се писмености како би схватио куда иде. Учите се и ви, браћо, да научите колико можете. И ако ви, оци, не научите, дајте да вам деца науче, да науче добро грчки који је језик наше Цркве. Ако не научиш грчки, брате, не можеш ни да схватиш оно што исповеда Црква наша. Боље ти је, брате, да у своме селу имаш грчку школу, него изворе и реке. И дете ће ти се тек када се научи писмености звати човеком. Школа отвара цркве, школа отвара манастире.
Четрдесет година преклињао је Мојсеј Бога да ослободи из ропства његову браћу Јевреје из Египта. И ти, брате, треба колико можеш да преклињеш Бога за добро свога брата, а не, брате, да га поткрадаш и убијаш и желиш му зло. Четрдесет дана и четрдесет ноћи испостио је пророк Мојсеј како би се очистио душом и телом од свакога греха. Чујте, браћо моја, каква је добра чинио пророк Мојсеј, како бисте видели и какво му је велико добро сведобри Бог даровао. Рукоположио га је за цара, те цареваше четрдесет година. Учинио га је и пророком за цели свет, да зна све што има да се збуде и шта се збило. Бог га је начинио као Самога Себе. Пророк је Мојсеј поживео стотину двадесет осам година, те је и овде добро проживео, и у рај отишао да се у векове радује. Тако и ми, браћо моја, треба да се учимо, да верујемо што више можемо, да се чистимо од свакога греха душевног и телесног и да постанемо као Ангели. А ако ли се не учимо, браћо моја, него само једемо, пијемо, радујемо се и играмо, не треба да се зовемо људима, него бесловесним животињама.
 
Првоздани и њихов пад
 
Свеблаги Бог је, браћо моја, просветлио пророка Мојсеја да нам запише многе и разне повести преиспуњене смислом. Оно што синоћ рекосмо пророка је Мојсеја. Испричасмо синоћ, браћо, како је сведобри Бог један, непојаман, неистумачив, свемогућ, да је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух, да је прво створио десет чинова Ангела, да су од једнога чина због гордости постали демони, а да је затим Бог створио нас људе да би нас сместио у рај, у први чин Ангела.
И створи Бог човека и жену. Као што ми замесимо брашно водом и направимо хлеб, тако је и Бог узео земљу и умесио је, те је створио човека, духнуо у њега и дао му душу ангеоску и бесмртну. Жене у свету не бејаше и Бог узе од човека једно ребро и тиме је задужи. Касније у свету беху хиљаде хиљада жена, али ниједна се не нађе да плати Адаму за ребро до Владичице Богородице, која се због своје чистоте удостоји да роди Исуса Христа и Бога. Девица беше и девица остаде и постаде Царицом неба и Ангела и сваке умне и чулне твари.
Створи сведобри Бог један рај на истоку, сав од радости и весеља. Смести Бог у њега човека и жену, дарова их сваким рајским добром, па им даде, како би знали ко им је Бог и Творац, једну малу заповест – да од једне смокве не једу плода, или ће их усмртити. Муж и жена презреше заповест Божју и једоше. Уздржавајте се зато, браћо моја, не поступајте као Адам и Ева, не пренебрегавајте слово Божје, јер, браћо, сведобри Бог је милостив, али је и праведан. Има и палицу железну у рукама Својим. Посебно ви, жене, да пазите да не прођете као Ева, да не творите слово ђаволово и да остављате Божје заповести. Уздржавајте се, жене, да не наведете мужеве на зло као што Ева уради.
Муж и жена презреше заповест Божју и једоше. Бог их изагна из раја и они дођоше на ово проклето место. Речено је да су добили тридесеторо мушке деце и двадесет и седам кћери, да су поживели деветсто тридесет година и отишли у преисподњу, где гораху у огњу пет и по хиљада година.
 
Брак и чедотворство
 
Довде синоћ стигосмо. Сви су се људи родили од једнога човека и једне жене и зато смо сви браћа. А ђаво, браћо моја, добромрзац и враг наш, гледајући свет где се умножава, позавиде и зажеле у срцу своме да затре свет, те тако стави мржњу у срце људи да мрзе једни друге, да се не венчавају и да не праве децу, да се свет не увећава. И тако баци људе у мужелоштво, скотолоштво и друге срамоте, које не чине ни бесловесне животиње. Видевши како се мрзитељ добра ђаво решио да заврши са светом, свеблаги Бог заповеди да проклет буде свако ко не рађа децу. И отада се почеше удавати и женити. Чујеш ли ти, брате, што не рађаш децу? Јеси ли и ти под клетвом? Лоше чиниш што се сажаљеваш. Сведобри Бог то учини да прекине оно зло. А ти, брате, што жалиш што немаш деце ропћеш да си под клетвом? Ниси под клетвом.
 
Вредност девствености
 
Хиљаде је, миријаде људи и жена у свету, који су сачували девственост и нису родили децу. И ако си ти под клетвом, и они су. И ја сам, јер сам калуђер. А шта ти смета да родиш све те људе као духовну децу? Узми, брате мој, два сирота детета у свој дом да их учиниш својом духовном децом и имаћеш плату од Бога и част од људи. Роди смирење, пост, милосрђе, љубав према Богу и према својој браћи и спасићеш се. А ти опет, брате, који рађаш децу, плачи и жалости се, јер греси које чине твоја деца иду и на твоју душу. Остајеш неожењен? Један дуг имаш. Ожењен си? Имаш дуг да спасиш и своју жену, двоје деце, троје, петоро, десеторо или колико си их родио. Колико деце родиш, толико дуга имаш. Не чујеш што говоре за твоју децу? “Проклет отац који их роди.” Ја чујем многе где то кажу. Зато, брате који рађаш децу, васпитавај их (у побожности) и учи писмености, а пре свега грчкој, јер је наша Црква на грчком. Нећу вам више говорити, јер сте мудри и благоразумни.
 
Породица Пресвета Богородице
 
У древно време живљаше један човек по имену Јоаким у кога беше жена, која се зваше Ана. Добри беху и човек и жена, обоје од царскога рода, али жена беше боља. Много је у свету жена које су боље од својих мужева. Шта ти вреди да се хвалиш што си мушкарац, ако си гори од жене и спремаш се за вечност у геенском огњу, а жена твоја иде да векује у рајској радости? Тако, браћо моја, Јоаким и Ана беху богобојажљиви људи, целомудрени, врли и смирени. Имали су дом као гостопримницу, али деце нису имали. Знајући да свеблаги Бог свако добро даје, молили су Га да им пода једно чедо, мушко или женско, а они ће га посветити Храму. И сведобри Бог, гледајући њихову добру намеру, даде те жена Јоакимова сместа заче у утроби и роди Владичицу Богородицу, Царицу неба и земље, и назваше је Маријом, што ће рећи Госпођа-Царица. Чујете ли, браћо, како су Јоаким и Ана имали наду у Бога, па им Он даде благодат коју искаху? Мученици су рај купили својом крвљу, подвижници својим подвижничким животом, а ми, браћо, који рађамо децу, чиме ћемо га купити? Гостољубљем: да угошћујемо сироту, слепу и кљасту браћу своју, као што је то чинио Јоаким, а не богаташе, јер они имају овде све што им треба и искупљују нам се беспотребно у овоме животу. А сиротиња нема чиме да нам се одужи овде и то нам сведобри Бог устостручено враћа у рају. Ви, браћо моја, који не рађате децу, уздајте се у Бога као Јоаким и Ана и не бавите се враџбинама и осталим ђавољим работама, какво је гледање у судбину и остало. Ето, излазе нека деца ђаволова у свет и говоре: “Дај ми дукат, а ја ћу дати амајлију да добијеш мушко чедо.” Таквима да не верујете, јер раде ђавоље послове и пакосте људима.
 
Богородица у Храму
 
Када Владичици Богородици беху три године, сетише се Јоаким и Ана свога обећања да су је посветили Храму, те узеше Госпођу Богородицу и одведоше је у цркву у којој првосвештеник беше пророк Захарија, отац часнога Претече. Првосвештеник сместа позна да ће она родити Сина и Слово Божје, Исуса Христа, од Духа Светога, без мужа, да ће као девица родити и да ће опет након порођаја девица остати. Узе је Захарија и целива и уведе у Свето Место, јер познаде да ће Владичица постати престо нашега Господа. И проведе Богородица дванаест година на Светом Месту, где нико не улажаше до једном годишње првосвештеник који је гледаше. А храњаше се небеским хлебом и постаде виша од Ангела.
 
Храм, средиште освећења
 
Тако, браћо моја, Свето Место означава престо Божји, католикон рај, а нартекс врата раја. Нека се радује и весели и ваша светост, свети јереји, јер вас Бог дарова Светим Местом, где је престо Господа нашега Исуса Христа. Гледајте, браћо мирјани, да не улазите у олтар. Тамо не треба да улази нико други до свештеника и ђакона када служе. Радујте се, браћо мирјани, што вас Бог благослови католиконом, који има смисао раја. Радујте се и ви, жене, сестре моје, што вас Бог дарова нартексом, који означава врата раја.
Улазите, браћо моја, људи и жене, у цркву са страхом и трепетом и не разговарајте у њој. И не улазите у цркву, мушки, да гледате жене, ни ви, жене, да гледате мушке, него да се крстите са страхом и трепетом, да слушате Божанствену Литургију, да се просветљујете и чистите од својих сагрешења.
 
Осуђивање свештенства.
 
Припазите, браћо моја мирјани, да не осуђујете своје свештенике, да их не корите и презирете, јер сами себи подмећете огањ. Јер свештеници су виши и од Ангела и од царева. Тако мени говори моја савест. Ако сретнем свештеника и цара, чини ми се благословеним да свештеника ставим да седи изнад цара. И ако сретнем свештеника и ангела, прво ћу поздравити свештеника, па онда ангела, јер свештеник је, браћо моја, виши и од Свете Трпезе и од Светога Путира. Свети Путир је бездихан, а свештеник се свакога дана причешћује Пречистим Тајнама, часним Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа и Бога. Ја, браћо, немам за шта да осуђујем свештенике, јер су свештеници и имају Христа да их кара, па у чему год да погреше има наш Христос за њих железну палицу.
 
Особине свештеника.
 
Сада ћу говорити о онима који треба да постану свештеници. Ти, брате који ћеш постати свештеник, треба да са осамнаест година постанеш чтец, са двадесет ипођакон, са двадесет и пет јерођакон и са тридесет јереј. Имаш да учиш грчка писмена, како би знао да тумачиш и Свето Еванђеље, да га прочиташ, затвориш и растумачиш Хришћанима. Тада ћеш, брате мој, постати свештеник. Ако ли постајеш свештеник из удобности или славе или се рукоположиш безаконо, Бог ће ти у невреме пресећи живот и вргнути ти душу у вечити геенски огањ. А ако те, брате, мирјани замоле да без динара постанеш свештеник, блажен си и триблажен, тада си виши од Ангела.
 
Девичанство и брак почаствовани су у Пресветој Богородици
 
Када јој беху дванаест година, Бог просвети оца јој и мајку, те је заручише по великом домостроју. Посла сведобри Бог затим Ангела који рече Богородици: “Марија, теби доликује да се радујеш више од целога света, ти ћеш родити Сина и Слово Божје, Исуса Христа, од Духа Светога, без мужа, као девица и опет ћеш остати девица, а Он ће спасити Адама и Еву и сав људски род”. Одговори му Госпођа Богородица и каза: Господе мој, недоумевам и прослављам Те, поклањам Ти се, обожавам Тебе Који си сишао да се родиш од мене слушкиње Своје. Рада сам и нека буде воља Твоја.” И тога трена заче Богородица и роди Господа нашега Исуса Христа, Сина и Слово Божје, без мужа, као девица, и опет девица остаде.
Наш се Господ роди од жене да би благословио жену, јер жена прва прими проклетство и изагна нас из раја. Зато је требало да опет жена прими благослов да нас поново врати у рај. Господ нам се роди од девице, да би девствености дао првенство. Ти, брате који желиш да сачуваш девственост, замрзи свет. Тада ћеш бити добар да постанеш триблажен и тада ћеш сачувати девство, тада ћеш постати као ангел. Господ се роди од заручене, како би благословио брак.
 
Благословени брак и проклети брак
 
Радујмо се, браћо моја, и веселимо што нам Господ наш дарова благословен брак. Господ нам заповеди да муж узме једну жену, а тако и жена једнога мужа. Када се заруче, да се исповеде чисте вере, са страхом и трепетом и богобојажљивошћу и да се причесте и Пречистим Тајнама са страхом и трепетом и богобојажљивошћу. И када се причесте, да се венчају у цркви и после три дана да се споје. А ако хоћете, браћо моја, да направите весеље, узмите певаче да певају цели дан, да славе Господа нашега. То се онда, браћо моја, зове благословеним браком. Тада, браћо, да вам хиљаде, миријаде препрека и чини баце, ништа се не лепи. Тада, браћо, супружници рађају благословену децу, па их Бог благосиља да и овде, у овом сујетном животу, у добру и миру поживе и да оду и у рај. А ако муж узима по две или три жене, или жена по два или три мужа, тај брак није благословен, него је блуд и прељубништво. Сведобри Бог створио је једнога човека и једну жену да се узимају и рађају децу. Јеси ли се оженио, брате, јеси ли родио децу? Ниси родио децу, умрла ти је жена? Не узимај другу, него постани калуђер и поради за душу своју, да у рај уђеш, а немој да узимаш много жена и стичеш сав свет, па да одеш у геену. Ако одеш у преисподњу, каква ти је корист? Добро ли је у геенском огњу?
 
Свети Андроник и Атанасија
 
Зар ниси видео у месецослову под деветим октобром житије светих Андроника и Атанасије и какав су подвиг начинили? Блажени ли су!
Они беху брачници и имаху двоје деце. А свеблаги Бог зажеле да их искуша и узе им у исти дан оба детета. И шта, браћо, учинише ови благословени супружници? Сместа разделише своје ствари и отидоше обоје у монахе, па проживеше и овде добро и у миру, и пођоше у рај да се у векове радују својој блаженој деци.
А ако праве свадбе са песмама и таламбасима и свиралама и ако раде оно што воли ђаво, сведобри Бог проклиње те супружнике и не даје им напретка. Или муж пре времена умре, или жена, или рађају децу, а оно све женско, слепо, кљасто, мутаво, никакво. Довољно вам казах.
 
Човек је велика ствар
 
Сведобри Бог нас је, браћо моја, створио људима, а не животињама. Учинио нас је драгоценијим од целога света. Дао нам је сведобри Бог, браћо, очи, да гледамо небо, сунце, месец и звезде и да говоримо: “О, Боже мој, ако је сунце, које је Твоја творевина, толико сјајно, колико ли си Ти Који си Творац неба и земље, Творац и Саздатељ, сјајнији? Боже мој, удостој ме да Те се науживам.” Дао нам је, браћо моја, ум у глави и тај је ум као сасуд у који ваља да слажемо сваки смисао Еванђеља, а не бајке и брбљарије ђавоље уметности. Дао нам је уши да слушамо Божанствену Литургију када је свештеник у цркви служи. Дао нам је уста да славимо Господа нашега, да говоримо: “Господе Исусе Христе, Сине и Слово Бога живога, Богородицом и свима светима помилуј нас и прости нам грешним и недостојним слугама Својим”, да се исповедамо са чистом вером и причешћујемо Пречистим Тајнама чисте вере и са страхом и трепетом. Такве нас, браћо моја, Бог хоће, а не да хулимо, да издајемо један другога, да се лажно заклињемо и лажемо, да једни друге поткрадамо, да се кунемо за трице именом Божјим.
 
Заклетва
 
Хоћеш ли, брате, да се закунеш? Немој, него место да се закунеш своме брату рецу му истину и ако ти не поверује, а ти пођи својим путем. Клонимо се, брате, од заклињања именом Божјим или позивања на Светитеље или, како неки чине, на име Свете Тројице. Јао њима, јер им се спрема огањ вечни.
 
Са Богом, а не са ђаволом
 
Знаш ли, брате, каквога те Бог хоће? Као што ти нећеш да се твоја жена среће са другим, тако ни Бог неће да ти имаш икакав удео са ђаволом. Да ли би се радовао да твоја жена блудничи са другим? Тешко. Да други пољуби твоју жену? Ни то. Тако ни Бог неће, брате, да ти имаш ишта са ђаволом.
И усуђујеш се, неразумни и лукави човече, да устима вређаш име Божје и напразно га помињеш, па тако и имена Светих? Зар се не бојиш, кукавче, да се земља не отвори и прогута те? Ни ђаво се не усуђује да вређа име Божје, јер се боји да не падне муња и не спали га, а ти, неразумни човече, отвараш своја проклета уста и изговараш Његово име свето. Јао онима који вређају име Божје, јер ће вековати у огњеној реци.
Дао нам је Бог руке да се осењујемо крсним знаком са чистом вером, са страхом, трепетом и богобојажљивошћу, а не да се хватамо пушке и убијемо свога брата, да га пљачкамо, гонимо, убијамо и жалостимо. Дао нам је ноге да ходимо добрим путем, а не да злочинимо својој браћи.
Нашега је Господа и Бога Исуса Христа крстио на реци Јордан часни Јован Претеча, да и нама буде показано свето Крштење. Нека ваша светост, свети јереји, крштава децу ваше парохије по вери и нади наше свете источне Апостолске Цркве. Потапајте их у крстионици. Да у њој имате много воде и да чините три потапања и израњања уз произношење имена Свете Тројице.
 
Напомене
1 Тј. чини симонију.

Comments are closed.