ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
СВЕШТЕНИ МАНАСТИР СВЕТОГА КОЗМЕ
 
После кончине Светитељеве, Курт паша се покаја што се превари и ради улудог добитка усмрти овога недужног и мирног човека. Зато посла поруку хоџи да пусти Свечеве монахе које је овај држао у тамници и да оду у манастир Богородичин и да тамо остану. Они отидоше и нађоше тамо већ погребене свете мошти, па како би добили више вести о његовом мучеништву, ископаше их скупа са другим свештеницима и Хришћанима. И поред тога што су три дана провеле у реци, као Јона у утроби китовој, мошти се ни по чему нису измениле, нити су одисале икаквим лошим мирисом, него су још све благоухале и изгледале као да Светитељ спава. И пошто их благочастиво целиваше, поново их погребоше на истом месту, где је и подигнут његов божанствени Храм, који је по њему добио име. А храм је подигнут на следећи начин: још за живота пролазећи Албанијом, тепеленским крајем, Свети се сусрео са везиром Али пашом тепеленским, који је тада још био бег и којега је у то време гонио и сам Курт паша. Приликом сусрета Светитељ му рече да ће се његово име веома раширити и да ће постати великим кнезом, познатим по целој васељени, да ће завладати многим градовима и целом Албанијом, а да ће и саму област Курт паше освојити после неког времена. После тридесетак година обистинила су се пророчанства Светога и, осиливши се, везир Али паша уће и у Курт пашину област. И улазећи у Берат, везир Али паша се сетио тих речи Светитељевих и позвао владику велеградског, синовца архијереја који је у Светитељево време пастиреначалствовао, и заповедио му да откопа мошти Свечеве и да на том месту сазида манастир у част имена његовог, јер га и сам позна као човека Божјег и због пророштва, али и не само због њих. Пошто прође неко време, откопаше мошти Светитељеве, чија часна лобања одмах беше окована у сребро по налогу везира Али паше. Затим даде да се заједнички сакупи новац од кога беше саграђен чувени храм посвећен Светоме. Тако беше подигнут овај божанствени храм под високим покровитељством моћнога везира Али паше тепеленског, за првосвештениковања велеградског Јоасафа, сестрића бившег Јоасафа велеградског.
Приликом откопавања моштију, догодило се да се тамо нашла нека демонизована жена, која је својевремено долазила издалека да слуша светога Козму за његовога живота и која је силно желела да добије исцељење, па како виде да су отворили гроб Светитељев, демон је силно потресе и убрзо затим би сасвим излечена, прослављајући Бога и Светитеља. Један од крвника који су усмртили Светитеља узе његову мантију и када се вратио хоџи стави је на главу, изругујући се свецу Божјем. И како је стави, одмах се демонизова и крену да трчи вичући како је он убио Светитеља. Када је чуо за то, паша је дао да га вежу у ланце и несрећник је мало затим у ланцима и умро.
Пошто је дао последњу поуку у сеоцету Коликонташи, Свети је, како је и имао обичај, тамо оставио крст пободен у земљу и после његове кончине Хришћани су на том месту гледали где се сваке ноћи на крст излива небеска светлост. Тако су на дан Воздвижења Часнога Крста свештеници са народом узели тај крст и са благочашћем савршили литију, поставивши га иза олтара, крај Светитељевога гроба, као вечни спомен на чудо. А када су његови ученици, добивши коначно слободу од паше, ископавали мошти Свечеве, неки међу њима добили су знакове од њега и расејали се по разним местима. Многи болесници добили су кроз њих исцељење, о чему је посебно сведочанство остало на острву Наксос. Двојица Светитељевих ученика отишли су тамо да јаве о његовом мучеништву свештеноучитељу Хрисанту, тамошњем управнику школе и рођеном брату Свечевом. Догодило се да су са собом имали неколико длака из Светитељеве браде, које са страхом Божјим узе једна жена из локалног сеоцета Неохорија, која је неизлечиво и на смрт боловала. И како их је узела, догоди се чудо и она у себи одмах позна некакву натприродну силу, којом јој се убрзо вратило савршено здравље. А било је и случајева да су многе неплодне жене, које су током четрдесет дана узимале земљу са гроба Светитељева са страхом Божјим и вером, добиле испуњење својих жеља и родиле благодаћу Христовом и заступништвом светога свештеномученика Козме, чијим молитвама да се и ми удостојимо Царства Небескога. Амин.

Comments are closed.