ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
АПОСТОЛСКИ СВЕШТЕНОПРОПОВЕДНИК
 
Тако је блажени почео да проповеда Еванђеље о Царству Небеском прво у црквама Константинопоља, а затим отиде у Нафпакт, Врахори, Месолонгиј и на друга места, после чега се врати опет у Константинов Град. Посаветовавши се са тадашњим патријархом Софронијем и примивши и од њега нову дозволу и благослов, он поче да проповеда реч Еванђеља са још већим огњем и ревношћу. Обишавши готово сва Додеканиса и поучивши Хришћане да се кају и да творе дела достојна покајања, вратио се на Свету Гору године 1775, мало починувши и посветивши се читању отачких божанствених књига. Али не могући више да отрпи љубав која му се разгорела у срцу (како је и сам често говорио оцима), кренуо је са Свете Горе и поново стао да проповеда, почев од села унаоколо Горе, па преко Солуна и Верије обиђе безмало целу Македонију. Затим је обишао Химарас, Акарнанију, Етолију, све до саме Арте и Превезе, а отуда отпловио у Агиа Мавра и Кефалонију. Куд год да је ишао триблажени, бивали су велики сабори Хришћана који су са умиљењем и благочашћем слушали његове благодатне и слатке речи, чему је следило и велико исправљање и душевна корист. Његова је беседа била сасвим проста, као и беседа Рибара. Био је спокојан и миран, а преиспуњен благодаћу ведрога и тихог Светог Духа. И на острву Кефалонија овај свештени учитељ донео је велики плод душевне користи семеном богонадахнуте проповеди. Али и Бог је свише помагао и потврђивао његове речи знацима и чудима, као што је некада чудима потврђивао и проповед свештених Својих Апостола. На том острву беше један сироти кројач, чија је десна рука годинама била осушена и неупотребљива. Он притече Светитељу са молбом да га овај исцели, а Свети га позва да са страхом Божјим дође на његову поуку, а даље-како му Бог да. Сиромах га послуша и како саслуша поуку – о, чуда! – следећега дана нађе се излечен. Други, опет, одузет, када чу за ово чудо, замоли своје да га са постељом донесу у време Светитељеве проповеди, и после неколико дана и сам сасвим прездрави, славећи Бога и благодарећи Светитељу. У асоској тврђави беше један племић који боловаше од страшне болести ушију, од чега је већ неколико година био готово глух. Пошто отиде са страхом Божјим једном приликом на Светитељеву проповед, одмах прочу боље и отада остаде исцељен. У Кефалонији постоји сеоце по имену Куруни. Пролазећи једном лети кроз то село, Свети ожедне на путу и затражи да му дају воде из пресахлог бунара који се налазио у близини. Људи му рекоше да је бунар празан, али да му учине послушање отидоше и извадише са дна бунара воду пуну земље и прљавштине и донесоше му је. Светитељ, мало испи, а отада тај бунар чудесно даваше чисту воду, беше једнако пун и зими и лети и многе болести исцељиваше. Због тога што се на његове проповеди окупљало силно мноштво људи, Свети је поучавао не у цркви, него на ливади на коју би пре почетка постављан велики дрвени крст. Затим би крај крста постављали клупу коју, како рекосмо, као престо направи Курт паша, и он са ње поучаваше, а после проповеди би је раставио и носио са собом куд год ишао, док је крст остајао тамо као стални спомен на његову проповед. На местима на којима су подизани крстови касније су се дешавала многа чуда. На сред тржнице у Аргостолију, кефалонијском сеоцету, на месту где је Свети оставио крст, потекла је чудесно вода која до данас једнако точи и никада не пресушује.
Свети Козма је из Кефалоније прешао у Закинтос у пратњи десет чамаца пуних благоверних Кефалоњана. Али у Закинтосу благословени није имао успеха, па се убрзо вратио на Кефалонију. Отуда је отишао Крфљанима, где је са радошћу примљен и од народа и од власти. Када се сабрало мноштво људи из неколико села да чује Светитељеву поуку, градске власти су га, бојећи се зависти, замолиле да што пре оде. И он, да не буде виновником саблазни и немира, отиде одатле и дође на суседно копно, у место Агии Саранта (Света Четрдесеторица). У тој варварској провинцији поучавао је Хришћане који су били у опасности да сасвим изгубе благочашће и хришћански живот од велике неукости, живећи у великим гресима, убиствима и разбојништвима, због чега су на мало били гори од незнабожаца. Посејавши семе Божје речи у отврдла и озверена срца тамошњих Хришћана, свештени Козма је, благодаћу Божјом, донео много плода. Дивље је питомио, разбојнике кротио, немилосрдне и несажаљиве умилостивљавао, неблаговерне чинио благоверним, неуке и просте учио је Божјим стварима и учинио да хитају на свештене службе, привевши грешнике великом покајању и исправљању, тако да сви говораху да се у њихово доба појавио нови Апостол.
Свугде је подизао школе, и грчке и опште, и у варошима, и у селима, да би деца могла да у њима бесплатно уче свештена писмена и утврђују се у вери и благочашћу, да се приводе врлинском животу. Позивао је богаташе да купе више од четири хиљаде медених крстионица и дао да се у црквама свагда врши њихов помен, јер су помогли да се хришћанска деца крштавају како ваља. Неке је тако позвао да купују отачке књиге о хришћанском науку, бројанице, крстиће, мараме и чешљеве. Књиге је даривао онима који су знали да читају и онима који су обећавали да ће научити, а мараме женама да покривају главу. Чешљеве је делио онима који су се решили да пусте браду и да живе врлински и хришћански. Бројаницама и крстићима (преко пет стотина хиљада) благосиљао је прост народ. Имао је четрдесет или педесет свештеника који су га касније следили и када је требало да пређе из једнога у други крај, Хришћанима је прво поручивао да се исповеде, да посте и одслуже бдење. Затим је делећи свима свеће на дар, давао свештеницима да читају Свето Јелеосвећење на коме су се миросали сви Хришћани, а после тога би говорио поуку. Пошто га је следио велики народ, по две и три хиљаде људи, давао је од вечери да се спреме многи џакови са хлебом и казани куванога жита. Затим су то износили на пут којим је имао да прође народ, па су сви од тога узимали и праштали живима и мртвима.
Бог је кроз њега и тамо учинио многа чуда. Један турски велможа, наведен или од Јевреја или од демона, толиком се мржњом испунио на Светога, да је једном, јашући на коњу, пожурио да га стигне и избије. Али како је јахао, коњ га збаци са себе тако да је овај сломио ногу, а касније, вративши се кући, виде да му је и син умро. Затим се покајао и послао Светоме посланицу у којој га је замолио за опроштај. Највиђенији Турци у Филијатри отишли су да виде Светитеља и да чују његову поуку. Пошто беше лето, заспали су напољу, на ливади, и око петог сата ноћу видели некакву небеску светлост налик облаку како покрива место на ком је био Свети, што испричаше и Хришћанима. Сутрадан изјутра тражили су од Светога да их благослови не тек устима, него од срца.
Други, опет, турски велможа из Лакурисија виде да је Свети оставио крст на месту на ком је проповедао, па га узе и унесе у своју кућу да би од њега направио ногаре за кревет, али се – чудом Божјим – тога часа догоди нешто као страшан потрес, па он паде на земљу и више не могаше да се усправи на ноге, него се ваљаше по земљи пенећи и шкргућући зубима као демонизован. После га подигоше два Турчина који су туда пролазили, а он када дође себи схвати да му се то догодило због Божјег гнева што се дрзнуо да узме Часни Крст. Затим он сам оде и поново постави крст на место на ком је био и касније свакога дана одлажаше тамо и целиваше га са великим страхом Божјим. Када је Светитељ други пут онуда прошао, Турчин му је притрчао и поклонио му се, испричавши свима о чуду које му се догодило и затраживши од свих опроштај.
Светитељ је толико корио жене које су носиле накит, да је својим поукама многе подстакао да га сасвим скину, а на неке је тако деловао, да су се обукле у црно. Једна богата жена из Коридзе имала је малу кћер чију је главу китила трепетљикама и којечим другим. Свети ју је у више наврата саветовао да све то раздели сиротој дечици, ако хоће да јој дете поживи. Али она га не послуша. Он јој на концу рече да ће, не скине ли то са детета, ускоро остати без њега. Она га ни тај пут не послуша и следећега дана нађе у постељи умрло дете и тек тада схвати да је Господ наказа због њенога непослушања.
Куд год је ишао, Светитељ је учио Хришћане да не праве пазар недељом, нити да који други посао раде, него да иду у цркве да чују божанске речи, а оне који га нису слушали Бог је умудривао разним казнама. Тако се у селу Халкиадес, које је на сат удаљено од Арте, једном трговцу који се оглушио и дрзнуо да тргује у недељни дан догодило да му се осушила рука. Он похита Светом, затраживши му опроштај за свој грех, и после неколико дана би излечен.
Тако се и у Парги неком власнику радионице, јер је хтео да у недељу прода нешто, одузела рука. Исповедивши се Светитељу и добивши од њега поуку, он прими опроштај, а уједно и исцељење. Једној жени се догодило да је у недељу умесила хлеб и када га је извадила из пећи, нашла га је црвеног као да га је замесила са крвљу, па припаде Светом и прими долично исправљење. На другим местима, ако се не би држало поштовање недељнога дана, негде би се десило да угине теле, негде магаре, неко би се демонизовао, а понеком би умрло и дете.
У једном касторијском селу, по имену Селица, нека жена која имаше благочашће пред Светим узе од воде којим је он једном омио лице и сачува га у стакленој посуди. И, чудом Божјим, у посуди израсте биљка са само два листа која је сву испуни, плутајући по води без икаквога корена, савршено не мењајући боју, него остаде свежа читаву годину дана тако да се томе дивио ко год би то видео. Та је вода многе излечила, како је сведочила та благоверна жена. И много других чудеса Бог је њиме учинио, али овде их је тешко све набројати. Свети је много пута јасно говорио у својој поуци да је на проповедање Еванђеља позван самим Исусом Христом и да ће из љубави према Њему пролити и своју крв, што је на концу и било. А то се овако догодило.

Comments are closed.