ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
НА СВЕТОЈ ГОРИ
 
Пошто је тих година започела са радом ватопедска школа на Светој Гори, он са неколико својих другова пређе у њу. Тамо је окончао учење граматике код Панајотиса Паламе. После тога учио је и логику код Николаја Дзандзулија из Мецова, који је био управник школе после премудрог Евгенија. Тада још беше лаик, по имену Конста, али и мада још увек имаше лаички образ, беше украшен смерношћу монашког Образа и вежбаше себе у савршеном подвигу. Пошто је та чувена школа поново, злом срећом, остала без учитеља и опустела, и добри Конста отиде у свештени манастир Филотејев. Тамо је пострижен у монаха и са радошћу приступио мукама монашкога живота. Пошто је манастир имао потребу за свештеником, на снажан подстицај и молбу отаца рукоположен је у јеромонаха. Блаженик је у своме срцу од искони, још и као мирјанин, имао велику жељу да и његова хришћанска браћа имају неке користи од онога што је сам научио. И често говораше да његова браћа Хришћани имају велику потребу за речју Божјом и да они који се уче имају велику обавезу не да хитају у кнежевске палате и траће своје образовање на стицање богатства и почасти, него да поучавају прост народ, који живи у великој неукости и варварству, ако хоће да стекну небеску плату и неувелу сла-ву. Али крај све жеље и велике ревности за добро других која је пламтела у његовом свештеном срцу, мислио је он и на то колико је велик и тежак подвиг апостолске проповеди и, будући смирен и скроман, није се усудио да га се сам подухвати, а да не види каква је Божја воља о томе. Зато је, желећи да испита је ли то воља Божја, отворио Божанствено Писмо и – о, чуда – нашао се пред речју апостолском која каза: Нико своје да не тражи, него свако што је другога (1 Кор. 10, 24). Дакле, да не тражи човек само сопствено добро, него и добро брата својега.
Примивши то као израз Божје воље и објавивши своју намеру и другим духовним оцима и добивши опроштај од њих, он пође у Константинопољ не би ли се срео и са својим братом, учитељем Хрисантом, који га је донекле упутио и у беседничку вештину. Откривши и тамошњим архијерејима и учитељима ту своју мисао и нашавши их све да га једногласно подстичу на то свештено дело, он узе и писмену дозволу од тадашњега патријарха Серафима.

Comments are closed.