Поступање са бадњаком

Питање:
Помаже Бог, благословите! Како треба поступати са овогодишњим и прошлогодишњим бадњаком? Колико дуго треба да стоји овогодишњи бадњак у стану верника, и како с њим даље поступати?
Дамјан


Одговор:
Драги брате, По православном српском обичају дрво за бадњак (храстово или церово) се сече на Бадњидан рано ујутро. Постоји читав ритуал при сечењу и при ношењу бадњака до куће. Увече домаћин уноси бадњак у кућу и ставља га на огњиште. Кад бадњак прегори на два дела, подстакну се делови, како би могао сав да сагори. Негде се сачува део бадњака за долазак положајника, на Божић ујутро. Дакле, бадњак се сече и уноси у кућу да би био спаљен, да би сагорео. Не постоји обичај да се бадњак, или један његов део, чува до следећег Бадњег дана. Данас се у градске куће и станове уноси гранчица бадњака са мало сламе, најчешће купљен на пијаци, без икаквог освећења. У неким храмовима се те гранчице освећују новим чином освећења и деле верницима после вечерњег богослужења. Символично се на свећи мало запали и остави обично крај иконе и ту стоји до следећег Божића, као што стоји и врбова гранчица са Врбице и духовски венчић исплетен на Духовском вечерњу. Све те предмете по истеку године треба склонити, како би се ставили нови. Старе бадњаке, врбове гранчице и духовске венчиће спалити, ако за то постоји могућност. Ако нема могућности спаљивања, ставити их у папирну врећицу и одложити у контејнер у најближем парку, јер се лишће и дрвени отпад из парка обично спаљују. Срећно уношење новог бадњака жели ти о. Душан

2 Comments

  1. Помаже Бог оче Душане
    Ја сад нисам схватио да ли треба чувати венчиће, бадњак, врбине гранчице читаву годину тј. до новог празника на којем се оне деле верницима или пак по оданију празника спалити или одложити. Јер ако се чувају читаву годину зар то не би било сујеверје идолопоклонство јер у суштини представља неки вид чувања амајлије.