NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Porodični odnos majke i ćerke

Porodični odnos majke i ćerke

Pitanje:
Moja ćerka ima 14 godina. Gajila sam je bez prisustva njenog oca, koji živi u drugom gradu. On je viđa kad poželi, jer drugu porodicu nema koliko mi je poznato. Odgajala sam je sa puno ljubavi, ali ne znam da li sam joj to pokazivala na pravi način. Danas imamo česte svađe. Ponaša kao da je ona meni majka, a ne ja njoj. Posebno joj smeta kada tražim pomoć i savet od drugih. Optužuje me da ne umem da razmišljam svojom glavom. Podsmeva se meni i njenom ocu što smo je rodili pod stare dane. Veoma teško mi padaju njene kritike i mislim da to nisam zaslužila. Tražim utehu i objašnjenje od svetovnih lica, pravoslavne sam vere i privržena sam crkvi. Molim vas pomozite. Hvala unapred!
Stana


Odgovor:
Draga sestro Stano, Roditeljska ljubav je, kao i Božija, nemerljiva. Kao što Bog nas ljubi i onda kada se mi Njega odričemo, kada u Njega ne verujemo, kad Ga psujemo i vređamo. Njegovo sunce obasjava i pušta kišu na njive i pravednika i grešnika, tako i ljubav roditeljska ne može biti ograničena samo na decu, koja su poslušna i zahvalna. U Hristovoj priči o zabludelom sinu (Luka 15, 11-32) , otac je pokazivao ljubav prema obojici sinova jednako, kako prema mlađem, koji mu je podelio imanje i potrošio ga živeći raspusno, tako i prema starijem, koji je stalno bio sa njim i radio. Roditelji su iz ljubavi dali život svome detetu i tu ljubav nikada ne smeju da zanemare, da ona oslabi zbog možda neuzvraćene ljubavi ili dečijeg nepoštovanja. Imao sam slučaj u parohiji, sličan tvome, kada se žensko dete rodilo u poodmaklim godinama, pa i ako su roditelji živeli zajedno, doživljavali su isto što i ti. Konačno se kćerka odvojila od njih pre punoletstva. Kod tebe je jedan od problema što ne živite svi zajedno i što kćerka, možda, zloupotrebljava vaš razdvojeni život. Ocu govori jedno, tebi drugo, a možda i njega vređa kao i tebe. Tu je svakako i sukob generacija. Kad roditelji u mladosti steknu decu, oni su im, kad deca odrastu, generacijski bliži i mogu lakše da shvate međusobne probleme. Roditelji mogu tada da shvate novije trendove, koji vladaju među mladima, pa i među njihovom decom. Ovako, tebi teško pada ponašanje jedne tinejdžerke, jer si ti u tim godinama živela potpuno različitim životom, a njoj smetaju tvoji „staromodni“ pogledi na život i ponašanje mladih. Sigurno da ti ne može biti uteha, ako ti kažem, da je slično i u većini porodica. Mladi danas brže razumeju dostignuća nauke i tehnike nego mi odrasli i oni se u tom pogledu zaista ponašaju kao da su stariji i pametniji od roditelja. Jer, ako roditelj mora da pita dete kako funkcioniše mobilni telefon, novi televizijski aparat, kako se služi računarom ili internetom, onda je roditelj zaista u nekakvom podređenom položaju u odnosu prema deci. Međutim, ono što nikad ne zastareva, što je uvek savremeno, što je nepromenjivo u svim vremenima i generacijama, to je roditeljska ljubav, koja ističe i ima svoj uzor u ljubavi Božijoj. A ono što je od Boga, to ima večnu vrednost. Ti si sa ljubavlju vaspitavala svoju kćerku, a iskrena i nepatvorena ljubav nikada ne može da pogreši. I nastavi da i dalje ljubavlju sve pokrivaš, pa i onda kad te kćerka vređa, kad odbija tvoje savete, kad se podsmeva tvojoj „zastarelosti“. I moli se Bogu za svoju kćerku. Pokušaj da je posavetuješ, da se zajedno uveče pomolite pred vašom slavskom ili nekom drugom ikonom, da zajedno odete u crkvu na Svetu Liturgiju, da se zajedno pripremite za pričešće i u ovom Božićnjem postu. Ako ne uspeš odmah i nju da odobrovoljiš za molitvu, post i pričešće, moli se sama, nikada ne prestaj da se moliš za nju, a Bog će uslišiti tvoje molitve i staviti ih u dušu tvoje kćerke, shvatiće ona da se majka moli za nju. Možda si još u detinjstvu imala priliku da vidiš jedan odličan američki film „Imitacija života“, o ljubavi majke crnkinje prema kćerki, koju je dobila sa belcem i koja je bila tamnoputa, ali ne crnkinja i koja se stidela svoje majke, bežala od nje, a majka ju je stalno pratila, da joj se nađe u nevolji. Kćerka je shvatila neizmernu ljubav majke tek kad je majka umrla. Svojom vedrinom i svojom ljubavlju nastoj da razoružaš aroganciju i kćerkine podsmehe, da je blagim osmehom i raširenih ruku čekaš kad dolazi iz škole. Pokušaj da sa njom razgovaraš kao sa ravnopravnim sagovornikom. Predoči joj i savete starozavetnih mudraca, koji su govorili: „Koji poštuje roditelje svoje, imaće dug život… Koji se boji Gospoda poštuje i svoje roditelje… Delom i rečju poštuj svoje roditelje, da blagoslov njihov dođe na tebe… Jer blagoslov oca utvrđuje domove dece, a kletva materina raskopava temelje…“ Deca su slična zemljanom sudu, koji upije i dok god traje odaje miris tečnosti, kojom se prvo napunio. A od roditelja zavisi kakvom će tečnošću duša detinja prvo biti napunjena. Dete se vaspitava od kolevke i prima u sebe sve ono što vidi i čuje od svojih roditelja, bilo dobro ili zlo. Znači, roditelji su prvi vaspitači svoje dece, ne samo rečima, već mnogo, mnogo više ličnim primerom. Zato, draga sestro, i sada nastoj da primerom strpljenja (a i trpljenja) , kroz bezgraničnu ljubav, pobeđuješ mladalačke hirove svoje kćerke. Ona će ti, kad to bude shvatila, biti zahvalna, a ti ćeš biti radosna. Blagoslov Gospodnji i milost Njegovu priziva na tebe i tvoju kćerku o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *