Породични однос мајке и ћерке

Питање:
Моја ћерка има 14 година. Гајила сам је без присуства њеног оца, који живи у другом граду. Он је виђа кад пожели, јер другу породицу нема колико ми је познато. Одгајала сам је са пуно љубави, али не знам да ли сам јој то показивала на прави начин. Данас имамо честе свађе. Понаша као да је она мени мајка, а не ја њој. Посебно јој смета када тражим помоћ и савет од других. Оптужује ме да не умем да размишљам својом главом. Подсмева се мени и њеном оцу што смо је родили под старе дане. Веома тешко ми падају њене критике и мислим да то нисам заслужила. Тражим утеху и објашњење од световних лица, православне сам вере и привржена сам цркви. Молим вас помозите. Хвала унапред!
Стана


Одговор:
Драга сестро Стано, Родитељска љубав је, као и Божија, немерљива. Као што Бог нас љуби и онда када се ми Њега одричемо, када у Њега не верујемо, кад Га псујемо и вређамо. Његово сунце обасјава и пушта кишу на њиве и праведника и грешника, тако и љубав родитељска не може бити ограничена само на децу, која су послушна и захвална. У Христовој причи о заблуделом сину (Лука 15, 11-32) , отац је показивао љубав према обојици синова једнако, како према млађем, који му је поделио имање и потрошио га живећи распусно, тако и према старијем, који је стално био са њим и радио. Родитељи су из љубави дали живот своме детету и ту љубав никада не смеју да занемаре, да она ослаби због можда неузвраћене љубави или дечијег непоштовања. Имао сам случај у парохији, сличан твоме, када се женско дете родило у поодмаклим годинама, па и ако су родитељи живели заједно, доживљавали су исто што и ти. Коначно се кћерка одвојила од њих пре пунолетства. Код тебе је један од проблема што не живите сви заједно и што кћерка, можда, злоупотребљава ваш раздвојени живот. Оцу говори једно, теби друго, а можда и њега вређа као и тебе. Ту је свакако и сукоб генерација. Кад родитељи у младости стекну децу, они су им, кад деца одрасту, генерацијски ближи и могу лакше да схвате међусобне проблеме. Родитељи могу тада да схвате новије трендове, који владају међу младима, па и међу њиховом децом. Овако, теби тешко пада понашање једне тинејџерке, јер си ти у тим годинама живела потпуно различитим животом, а њој сметају твоји “старомодни” погледи на живот и понашање младих. Сигурно да ти не може бити утеха, ако ти кажем, да је слично и у већини породица. Млади данас брже разумеју достигнућа науке и технике него ми одрасли и они се у том погледу заиста понашају као да су старији и паметнији од родитеља. Јер, ако родитељ мора да пита дете како функционише мобилни телефон, нови телевизијски апарат, како се служи рачунаром или интернетом, онда је родитељ заиста у некаквом подређеном положају у односу према деци. Међутим, оно што никад не застарева, што је увек савремено, што је непромењиво у свим временима и генерацијама, то је родитељска љубав, која истиче и има свој узор у љубави Божијој. А оно што је од Бога, то има вечну вредност. Ти си са љубављу васпитавала своју кћерку, а искрена и непатворена љубав никада не може да погреши. И настави да и даље љубављу све покриваш, па и онда кад те кћерка вређа, кад одбија твоје савете, кад се подсмева твојој “застарелости”. И моли се Богу за своју кћерку. Покушај да је посаветујеш, да се заједно увече помолите пред вашом славском или неком другом иконом, да заједно одете у цркву на Свету Литургију, да се заједно припремите за причешће и у овом Божићњем посту. Ако не успеш одмах и њу да одобровољиш за молитву, пост и причешће, моли се сама, никада не престај да се молиш за њу, а Бог ће услишити твоје молитве и ставити их у душу твоје кћерке, схватиће она да се мајка моли за њу. Можда си још у детињству имала прилику да видиш један одличан амерички филм “Имитација живота”, о љубави мајке црнкиње према кћерки, коју је добила са белцем и која је била тамнопута, али не црнкиња и која се стидела своје мајке, бежала од ње, а мајка ју је стално пратила, да јој се нађе у невољи. Кћерка је схватила неизмерну љубав мајке тек кад је мајка умрла. Својом ведрином и својом љубављу настој да разоружаш ароганцију и кћеркине подсмехе, да је благим осмехом и раширених руку чекаш кад долази из школе. Покушај да са њом разговараш као са равноправним саговорником. Предочи јој и савете старозаветних мудраца, који су говорили: “Који поштује родитеље своје, имаће дуг живот… Који се боји Господа поштује и своје родитеље… Делом и речју поштуј своје родитеље, да благослов њихов дође на тебе… Јер благослов оца утврђује домове деце, а клетва материна раскопава темеље…” Деца су слична земљаном суду, који упије и док год траје одаје мирис течности, којом се прво напунио. А од родитеља зависи каквом ће течношћу душа детиња прво бити напуњена. Дете се васпитава од колевке и прима у себе све оно што види и чује од својих родитеља, било добро или зло. Значи, родитељи су први васпитачи своје деце, не само речима, већ много, много више личним примером. Зато, драга сестро, и сада настој да примером стрпљења (а и трпљења) , кроз безграничну љубав, побеђујеш младалачке хирове своје кћерке. Она ће ти, кад то буде схватила, бити захвална, а ти ћеш бити радосна. Благослов Господњи и милост Његову призива на тебе и твоју кћерку о. Душан

Comments are closed.