Питање:
Поштовани оче и сви драги Богом дани свештеници, Живим у Канади са породицом. Имам мајку стару 79 година у моме крају, отац ми је умро прије скоро 6 година тако да је моја јадница остала сама. Мајка ми је светиња и иако не могу бити поред ње, водим о њој рачуна, јер има само мене и моју децу, ја сам јој једино дете. Она је велики борац и Господ је чува у своме загрљају и даје јој снаге у животу. Преживела је два мождана удара давно, има умјетни кук и хода уз помоћ ходалице. Сама опере веш, кува када може, сама се купа, али ипак покушавам да јој обезбедим жену, која би јој помагала. Али људи су зли, тако да је дошло и до крађе, чак су је и задужили, хвала Драгом Богу то сам поправила. Жене одустану, мењају се, неће да кажу да им је месечна сума коју шаљем мала, пристану па након месец дана напусте, а ја нисам у могућности да шаљем више него у висини мајчине пензије, коју је крваво зарадила радећи 33 године тежак посао. Моја мајчица је добрица, никоме не приговара, сретна је кад јој неко дође, али обе патимо. Са мужем све више долазим у несугласице, назива моју мајку муластом и тврдоглавом, јер неће у дом, а тиме и мене вређа и задаје ми бол. Мајка не уме да чита ни да пише, заборавља где шта остави, није више у стању да запамти да ли је платила рачуне, или потрошила новац, као и где га је оставила. Поштовани оче, од Бога нам дан, ја не дам моју мајку у дом, јер би то убило и њу и мене. Она нема пелене, покретна је, можда се понекад изгуби док прича, или се не сећа неких догађаја, што мислим да је нормално у тим годинама. Муж се све више удаљава од мене, хоће да оде и говори да га ништа не занима, а ми смо се давно венчали у Цркви. Ја немам срца своју мајку да дам у дом док сам жива. Шта да кажем мужу кад ме вређа? Он нема осећаја, јер је од своје мајке одбачен још као дете. Она не жели да оде из свога стана са једном путном торбом. Зна да је много њих умрло недуго после одласка у дом и сигурно се боји. Мени је много тешко, јако волим своју мајку и никада нећу послушати мужа што се тиче моје мајке. Понекад ме тако избаци из такта да почнем викати на њега. Како да му објасним да не дам мајку у дом докле год је на својим ногама? Молим вас дајте ми савет како да се изборим за мир у кући? Пуно вас поздравља Александра и жели вам свако добро у животу од нашег Господа! Нека сте ми сви живи и здрави!
Александра
Одговор:
Бог Вам помогао поштована Александра, Господ нас је у Лукином Еванђељу опоменуо да поштујемо своје родитеље (Лк 18, 20) , али такође не смемо заборавити да сте на венчању са својим мужем постали “једно тело”! Плод ваше благодатне љубави су ваша деца према којима такође имате обавезу као што имате према мужу и својој мајци. Идеално би било да сви имамо разумевање према свакоме и да се жртвујемо за друге из љубави. Мислим на вашег супруга у односу према вашој мајци и вас у односу према родитељима вашег супруга. У животу се показује да проблеми у породици настају великим делом због непоштовања “туђих” родитеља и фамилија. Ако заиста толико желите да помогнете мајци, онда би логично било да будете поред ње и помогнете јој у овим заиста тешким моментима. Потребно је да добијете сагласност (благослов) свог супруга и да будете уз своју мајку колико је њој то потребно. Ако то нисте у могућности због обавеза према својој деци и генерално обавезама у земљи у којој живите, шта вам друго преостаје него да послушате савет свог супруга и да помогнете својој мајци тако што ће она отићи у старачки дом. То јесте болно, али морамо да будемо свесни тога да су старачки домови управо нужни због нас, који живимо у иностранству и нисмо у могућности да будемо уз наше вољене родитеље. Ваша мајка је постала заборавна, ако се њој, недај Боже, нешто деси зато што је заборавила да искључи неки апарат у кући, ко ће сносити одговорност? Сматрам да није добро да правите немир у кући, а да нисте у могућности мајци да помогнете. Дакле, или будите уз своју мајку уз сагласност свог мужа, или пустите мајку да буде у старачком дому те њу ослободите неугодности са којима се суочава са особама, које је повремено пазе и сачувајте мир у својој кући. Живот је понекад окрутан према неодлучним и слабим особама. Ојачајте и будите храбри у одлукама, јер ће Вам то помоћи да решите многа животна питања. Срдачан поздрав у Господу, о. Мирослав
