NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Pominjanje na Liturgiji i nemir.

Pominjanje na Liturgiji i nemir.

Pitanje:
Pomaže Bog dragi oci, evo mene jedno pitanje muči odavno, a sad čitajuci slično pitanje koje je postavila jedna sestra, skupih snage da vas pitam. Moj otac je umro pre deset godina, i do sada sam mislila da je to bio kraj, parastosi, koliko se ja sećam jesu bili održani, ali sam bila mala da bih ista više znala.Kako sam sad počela polako da ulazim u veru, počela sam da osećam nešto čudno, sve češće se setim oca, poželela sam da dam njegovo ime da se pomene na Liturgiji, ali ne znam da li smem? Ne znam da li je on bio vernik, da li se pričešćivao, od njegove smrti je prošlo već dosta vremena… Živeo je u bezbračnoj zajednici sa mojom majkom, dve godine pred njegovu smrt su se „venčali“, ali u opštini, ako se to može nazvati venčanjem.Mene je dobio u 60-toj godini milošću Božijom, i zaista je bio divan otac, obožavao me je…Znam da svi koji su ga znali misle da je bio divan čovek, ali sam skoro sam pročitala da dobra dela učinjena zbog njih samih, ili zbog gordosti, želje da se „pokaže“, nisu pred Gospodom dela koja nam služe na spasenje i koja će nam otvoriti put u Carstvo Nebesko. Da li smem da dam njegovo ime da se pomene, ili mogu samo da se molim za njega, kao i za sve ljude, mrtve ili žive.Evo imam još jedno pitanje koje je došlo samo od sebe, dok vam ovo pišem.Mene često obuzme neki nemir za ceo svet, volela bih da možemo svi da se spasemo, da svi ljudi shvate Istinu, i da prihvate Gospoda, da ga poštuju i zavole makar malo, videvši koliko On voli nas, koliko je on više Milostiv nego pravedan, više Blag, nego Sudija, jer da je do pravde i suđenja, retki su ti koji bi se spasli i ostali u životu, ovo kažem gledajući samo sebe i zahvaljujući Bogu što dočekujem svaki novi dan! Da li su moja razmišljanja greh, da li je pogresno što bih volela da Raj bude pun svih ljudi, a da onaj koji će izgubiti „rat“ kad Hristos bude drugi put došao na zemlju, izgubi i sve bitke! Oprostite ako su vas moja pitanja sablaznila, zbunila i povredila, veoma sam „nova“ u veri, i još uvek ne mogu da obuzdam svoj jezik, niti imam duhovno vođstvo, pa je ovo jedini način da čujem tuđe mišljenje, tim pre što još i nemam prijatelje verujuće, samo ovaj kompjuter i pravoslavne sajtove! Molite se za mene grešnu, malovernu i gordu! Hvala vam što postojite i što toliko truda ulažete da ljudima pomognete i približite našu veru, što nas izvodite na pravi put i odolevate iskušenjima grešnika poput mene koji vas svojim pitanjima samo smućuju! Svako dobro od Gospoda i puno sreće u daljem radu!
Jelena


Odgovor:
Bog pomogo Jelena. Ako je otac bio kršten vi možete da se molite za njega, da parastose služite i da njegovo ime pominjete na Liturgiji. Da, vidite kako je to bolno kada ljudi ne žele da se spasu? Vama je teško jer želite da se svi spasu. A tek kako je našem Tvorcu koji čak brine i za „ptice nebeske“? Koliko boli On podnosi kada vidi zabludele i sejaće smrti svih vrsta. Nažalost mi smo provodnici i oružje tog rata koji nepomenik vodi protiv ustrojstva Blagog i Harmonije. Raj se stvara još ovde na zemlji, i to saradnjom i sa-trudbeništvom Bogu, jer je rečeno da je to carstvo, ovde, „unutra“ u nama. Za to Carstvo mi se svakodnevno molimo: „o svišnjem mirje… Gospodu Pomolimsja“. Ljudi koji ne osete ljubav prema tom Carstvu, prema toj „volji koja je i na nebesima“, ne mogu napuniti raj, zato što nisu roboti niti ih Bog komandom šalje u njega. Samo pokajani grešnici mogu da se spasu, jer u samoj stvari to pokajanje jeste pokret slobodne volje da se čovek sjedini sa Bogom. Ta sloboda može da nas udalji ili približi Bogu, i On nju poštuje. A evanđelski fakat je da je Bogočovek često govorio o „malom stadu“. Vaš, o.Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *