ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
ПРИЧЕШЋИВАЊЕ СВЕТИМ ТАЈНАМА
У Светој Тајни Причешћивања ми под видом хлеба и вина окушамо истинско Тело и Крв Христа и тако се с Њим сједињујемо. За Свету Тајну Причешћа човек треба да се припрема молитвом, постом и покајањем. Ова тајна се врши у храму за време Литургије. Болесници могу да се причешћују код куће. Свештеник доноси Свете Дарове у Дароносици. За време причешћивања Светим Тајнама човек треба да има побожна осећања: трепет и страх Божји. Међутим, понекад бивамо хладни и расејани и многи због тога падају у униније. Не треба падати у униније. Човек треба да се смири и да сматра да је заслужио овакво стање. Реци себи: “Што сам заслужио то сам и добио! Због мојих грехова Господ ми не даје радост; слава Господу за све!” Издржи то са трпљењем и не очајавај, већ се труди да се поправиш.
Неке људе побожне и ревносне у духовном животу Господ испитује: не даје им радост – и за то треба благодарити Богу. Господ боље од нас зна шта нам је на корист: једнима шаље сладости и утехе како би их укрепио и охрабрио, а другима то не даје зато што они у сваком стању треба да Га воле подједнако и проверава да ли су такви. Треће лишава утехе због грехова. У сваком случају не треба падати у униније.
Немој сматрати да те је Господ одбацио, чак, и ако не осећаш жељу да Му служиш, али се увек труди да Му угодиш с подједнаком силом. Не бави се собом више него делима Божјим, препусти Му се, и у томе ћеш наћи радост и блаженство.
Када се човек немарно односи према делу свог спасења, када у себи оставља угодно месташце за себе од причешћивања Светим Тајнама добија више слабости него оздрављења. Ако после причешћа будеш бдио над собом, над својим склоностима и ако их будеш употребио на угађање Богу, сачуваћеш се у побожности и радосном осећању које си добио причестивши се.
Да би служио Господу човек треба да има чисто срце, савршено и покорно свим Његовим делима, зато се немој чудити када Он испитује, поучава и учи те да будеш савршенији.
Неки се гаде да се причесте после болесних и старих људи, плаше се да ће се разболети. Пази, Д., чувај се ове гадљивости, то је веома велики грех. Свештеници у парохијама где нема ђакона и ђакони у другим парохијама и манастирима употребљавају преостале Свете Дарове и живе у добром здрављу до дубоке старости. Гадљивост показује да човек има слабу веру. Треба да се моли Богу да Господ у њему умножи и укрепи веру.
Тешко је човеку да гледа како се неке болесне старице и душевни болесници из све снаге труде да заједно с децом први приђу Чаши Живота. Гурају се без свештеног страха, причешћују се без страха Божијег…
Душевни болесници често представљају саблазан за друге. Они неке људе плаше и има случајева када се човек спремао да се причести, али због њих није пришао Чаши. Ово се односи и на друге болеснике, нарочито веома старе. Благоразуман и благочестив старац и старица, ако осећају да им је лоше, седе мирно негде са стране, моле се са свештеним страхом, а Чаши прилазе последњи, кад у цркви може слободно да се прође. Ето, то је побожност. И сам стиче велику корист за душу и тело, и друге не смућује. Тако и ти, чедо моје, чини, тако се стиче смирење, страх Божји и благочестивост.
