Покајање

Питање:
Драги моји Свештеници, ја бих мало да наставим моје писмо и надам се да ћете ме посаветовати и рећи да ли сам управу или не. Прије него што сам у младости дигла руку на себе у мојој соби је мајка пронашла суве кости и не знам шта је радила са њима. Мислим да је тада на три места пронашла, није ни важно али ми то она тада није рекла. Убрзо после тога ја сам одлучила попити таблете и оконачати живот јер сам сматрала да сам беспотребна и да ме нико не воли и не разуме. Прије тога сам била у депресији, осећала се јако усамљено и осећала сам да нико није имао времена за мене, што је наравно било потпуно погрешно размишљање. Ја за веру тада нисам знала, нити сам веровала у Драгог Господа а он ми је спасио живот. Крштена сам у Православној Цркви, имам прелепе двоје деце који су крштени такође у Цркви и венчана сам у Цркви. Одлазим у Канаду прије 10 година и отприлике прије пар година јавља се у мени жеља за нашом вером и јавља се у мени вера у Драгог Господа. Не знам обичаје али радим како моје срце осећа и с обзиром на доста стресних ситуација које сам имала у животу, не знам како али сам сигурна да ми Бог Драги даје снагу и давао је у животу. Прије годину дана када смо селили 2000км аутом у другу провинцију, добијам неки напад страха, срце ми је јако лупало и била сам сретна када сам се пробудила ујутро. Дешава се још много таквих епизода да сам читаво прошло лето провела у кући јер сам се бојала ићи даље од куће. Тада сам упала у још већу депресију и почело се јављати све као прије само не да си одузмем живот. Нисам знала шта да радим и често сам плакала.Добила сам и клаустофобију и агорафобију и све могуће фобије и нисам била нити мајка нити жена. Веру у Драгог Господа нисам била изгубила и имала сам силну жељу да одем у цркву да запалим свећу моме оцу кога сам изгубила прије 2 године и удем у Свето место али нисам се усудила ићи аутом у непознато. Страх и несигурност вожње у непознато су бивали све већи и већи. Упадала сам све дубље у понор и имала велику веру и знала да је једино Господ тај који ми може помоћи и заштитити ме Његовом моћном руком. Радити нисам могла, не само што нисам могла наћи посао него што нисам била у стању. Онда после годину дана, послана сам код докторице не случајно него намерно јер је Господ хтео, која ми је повратила живот са једном инекцијом. После само пар дана добијам изненада и посао и мој живот се мења на позитивно. За Бадње вече одлазим са децом први пута после годину дана у нашу цркву и ако сам закаснила на службу јако, јако сам сретна јер ми је Господ дао снаге да се усудим возити даље од куће, тамо где ме срце јако вукло. Нема тих врачки или зле силе која нам може наудити ако искрено верујемо у Господа Драгога. Драги свештеници да ли сам управу или не? Знам колики сам грех учинила у младости и према родитељима и према Господу али сам сретна јер се љубав Господа јавила у мени и молим Вас кажите ми да ли ће ми ИКАДА бити опроштено за прошле грехе или не? Велики поздрав Поштовани Свештеници из далеке Канаде
Александра


Одговор:
Помаже Бог Александра, Наш Господ кога исповедамо је Многомилостив и дуготрпљив, односно увек даје шансу свакоме од нас да се искрено покајемо и да кренемо правим путем. Ти очекујеш да ти буде опроштено све што си урадила у младости? Наравно уколико се искрено покајеш за све до сада учињено. Нисам из твог писма примети да си било где поменула да си била код свештеника на исповест. Тај страх који имаш је ништа друго но ђавоље кушање и његов покушај да те поново наведе на тежак грех који су у младости покушала а то је самоубитство. Данас је почео Велики пост идеална је прилика да почнеш са чишењем твоје душе од свега лошег и да се преко Светог Причешћа сјединиш са Господом. И разбојник који са Христом разапет кад се искрено покајао, Господ му је опростио. Буди сигурна да ако твоје покајање буде искрено Господ ће то знати да награди. о. Драган

Comments are closed.