Питање:
Драги оче, Тренутно живим у иностранству и на литургије углавном идем у Руску Православну цркву, јер ми тамо много више прија општа клима побожности и однос међу нама мирјанима, као и нас пастве и свештеника. Међутим занима ме као и већину наших суграђана проблем Српске цркве. Мори ме велики страх од тога шта ће бити са нашом Црквом. Доста сам прочитала дела од светих отаца и колико схватам ствари било каква коалиција са инославнима, сем ако се они не врате у првобитно стање пре 1054, као и мењање литургијских форми је погубно по нашу цркву. Занима ме ваше мишљење у вези тога, као и да ли ако један нас СПЦ огранак не ради како треба, да ли то може да утиче на благодат других помесних цркви, ако оне врше свете литургије по пропису. Исто тако у прошлости сам се пар пута причешћивала код српског свештеника и то без исповести, првенствено јер сам била необавештени лаик, а и нико ме није упозорио у вези тога. Сада схватам да је то недостојна причест и велики грех. Питање је доста неодредјено и треба ми више неколико речи мудрости и охрабрења за нашу Цркву него конкретан савет. Хвала пуно
Ana
Одговор:
Драга сестро, Православна Литургија је свуда иста, у свим помесним Православним црквама. И нема никаквог проблема што Ти идеш на Литругију у руску цркву. Допада Ти се, кажеш, „општа клима побожности и однос међу мирјанима, као и пастве и свештеника“. Сигурно да је руска „душа“ друкчија од наше, за Русе се, уопште, каже да су побожан народ. Напротив, многи познаваоци српског народа говоре да сми ми „непобожан“, да не кажем, неверујући народ. Да си имала контакт са Грцима, православним Арапима и Турцима, Пољацима и Чесима, запазила би и код њих њихове одлике побожности. И зато се уопште не бринеш шта ће бити са Руском, Румунском, Грчком, Бугарском православном црквом. Брине Те шта ће то бити са Српском црквом, јер смо ми гори од свих. Зашто, уосталом, бринеш о Српској цркви, кад Ти идеш у руску цркву, код Руса се исповедаш, код њих се причешћујеш, њихову Цркву материјално помажеш? И мислиш да се једино у Српској цркви не служи Света литургија „по пропису“, да се ту мења нека форма. Да Те умирим. Буди сигурна и веруј ми: на територији целе Српске православне цркве (а она се простире сада на свих пет континената) служи се иста Света литургија, по свим прописима Православне цркве. Ако и постоје одређене финесе у произношењу молитава, певању песама, символичких радњи и положаја верника, то не значи да Литургија није ваљана, да се на њој не претварају хлеб и вино у Тело и Крв Христову или да се верници не причешћују истинитим Светим даровима. И нека Те не брине шта ће бити са Српском црквом. Не наводиш чиме се то Српска црква „огрешила“ о Свете оце, које си Ти читала. О каквој то „коалицији“ говориш? Па није Црква политичка партија, па да се удружује у коалиције, како би могла да састави владу и да влада народима и светом. И немој се бринути да ће и једна помесна црква склопити неку унију са инославним и издати истене Православља. Само још неколико речи о томе зашто су сви бољи верници од нас Срба. На првом месту зато што неки Срби (међу њима и Ти) немају поверење у своју, Српску цркву. Мисле да је у другој помесној Цркви боље, да је комшијска јабука слађа од наше. Ти си се у давној прошлости неколико пута причестила код српског свештеника и то без исповести. Кажеш, нико Те није поучио. А кога си Ти то питала, па није хтео да Ти каже? Да ли си у српску цркву дошла пре Свете литургије и упитала свештеника, који су услови да би се Ти могла тога дана причестити? Сигурно да ниси. Стала си, једноставно, у ред са осталим верницима и причестила си се. Да си питала свештеника раније, неколико недеља пре причешћа, какве су припреме за Свето причешће, он би Те сигурно поучио усмено и дао неку литературу, да прочиташ и да се достојно припремиш за причешће. Пошто си до сада стекла једно искуство у бољој хришћанској заједници, могла би то да пренесеш својим Србима, у својој српској парохији, да као већ у вери осведочени лаик поучаваш оне који у вери још нису стасали, који не читају црквену штампу и православну лектиру, а поготово поуке Светих отаца. Упознај се са својим српским свештеником и стави му се на располагање, да му помогнеш у мисији, јер жетве је много, а посленика мало. И видећеш онда какво је задовољство живети и молити се Богу са својим народом. Црква је универзална, нема у Њој „Грка и Јеврејина, него смо сви једно у Христу“, али ми ипак живимо у једној (нашој) породици, молимо се у нашој Цркви, волимо своју Отаџбину. И то нам не смета да све људе волимо као браћу, јер смо сви деца једног истог Оца. Срећне Божићне празник (с празником) , уз радосни поздрав МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Жели Ти о. Душан
