Писма о мухамеданству

Андреј Николајевич Муравјов
(кратка биографија)
(1806-1874)

Изузетни руски духовни писац, пјесник, драматург, црквени историчар и друштвени дјелатник, Андреј Николајевич Муравјов родио се у Москви 30. априла 1806. године. Његов отац – чувени математичар, Николај Николајевич Муравјов, генерал-мајор, оснивач Школе за геодезију и војну топографију која је обучавала официре руске армије. Мајка пишчева, Александра Михајловна, потицала је из чувеног рода Мордвинових. Андреј Николајевич је добио име по Апостолу Андреју Првозваном.
Већи дио свог живота Муравјов је посветио “утврђивању Православља у свој његовој пуноћи у савременом животу”. Дјела Муравјова су била прве књиге духовног садржаја писане на руском језику које су се читале у високом руском друштву. Муравјов је успио да добије разрјешење да штампа раније неиздата житија светих, што се до тада није дозвољавало свјетовним лицима, и тим самим отворио могућност да свјетлост дана угледа савршенији труд преосвећеног Филарета. Његова многобројна дјела са описима светих мјеста, историјом Цркве и богословља била су прожета живим духом Свете Русије и пријатно се разликовала од многих званичних црквених издања. Хроничарски стил духовних текстова Муравјова, по мишљењу савременика, зближавао га је са Н.М. Карамзином. За заслуге у руској словесности 1837. године Андреј Николајевич Муравјов је био изабран за члана Руске Академије. У вријеме својих путовања по светим мјестима Муравјов је сакупио богату колекцију икона и других православних реликвија, коју је поклонио Румјанцевском музеју.
18. августа 1874. године Андреј Николајевич Муравјов је отишао код Господа. Погребен је у подземном прилазу цркве Андреја Првозваног у Москви, чије је небеско покровитељство он свето штовао читав свој живот. Своју љубав благовјеснику хршћанске вјере у Русији А.Н. Муравјов је изразио написавши акатист Апостолу. Данас књиге А.Н. Муравјова добијају нови живот, налазећи читаоце међу ревнитељима отаџбинске православне културе.
Главна дјела његова су: [lang id=”skip”]”Путешествие по святым местам в 1830 году” (1832); “Письма о богослужении Восточной кафолической церкви” (1836); “История Российской Церкви” (1836); “Путешествие по Святым местам русским”[/lang] (1836 и касније); [lang id=”skip”]”Изложение Символа Веры Православной Восточной кафолической церкви” (1838); “Первые 4 века христианства”(1840, 1866); “О литургии” (1841); “Правда Вселенской Церкви о Римской и прочих патриарших кафедрах” (1841 и 1849); “Письма о магометанстве” (1848); “Православие – источник спасения отечества” (1849); “Саровская пустынь” (1849); “Письма с Востока в 1849-50 годах” (1851); “Святые Горы и Оптина Пустынь” (1852); “Раскол, обличаемый своею историей” (1854), “Жития святых Российской Церкви, также Иверских и Славянских” в 12 т. (1855-58; 1859-68), “Подвиги Соловецкой обители” (1855); “Русская Фиваида на Севере” (1855); “Письма о Православии” (1867) и друге.[/lang]

Comments are closed.